Vraćam se umoran sa posla, razmišljam spuštene glave, kad odjednom nešto prolete pored mene i razbi se o zemlju svom silinom. Pogledam a ono se jedna žuta plastična kesa raspala a iz nje izletele konzerve piva,tetrapak,kore od banana... Ma nije što se razletela na sve strane nego mi nešto izmasti pantalone? Pogledam u moju zgradu,nema nikoga na prozoru,neko bacio svoje smeće pa pobego.Dok brišem nogavice prilazi mi komšija,penzioner, sa petog i kaže video sam ko je bacio kesu. Ko pitam ga, što šapućeš...danima kaže čekam da vidim ko nam pravi ovaj lom oko zgrade,vidi u šta smo se pretvorili,obično smetlište....dobro komšija sad mi reci ko ovo baca ako si već video. To doleće sa terase onog novinara,taman posla da mu kažemo nešto, odma će nas turi u novine. Gledam ga, ne znam dal' da mu verujem a znam da je dobar čovek, nikad niko nije imao problema sa njim. Opet čudno mi da je gospodin novinar bacio kesu,možda je neko od njegovih? Juče sam čitao u našim gradskim novinam njegov tekst o ekologiji i njegovoj borbi da se lokalna deponija izmesti sa sadašnje lokacije jer ugrožava stanovništvo.
More znaš šta komšija, imaš li ti možda jednu praznu kesu...imam spremno odgovori,nosim je u dzepu da se nađe i stavi mi je u ruku kao da je znao šta ću da uradim. Ja pokupih sve ono što se rasturilo iz kese pa pravo sa mojim komšijom sa petog na novinareva vrata. Otvori čovek a ja šta drugo da mu kažem, nego, evo komšija pala vam kesa sa terase,verovatno će te hteti da je odnesete do kontejnera. Pocrvene čovek,zbuni se,ne može da se pomeri, jedva nešto promrmlja kroz zube,nešto kao, izvini, vetar...ma nema problema komšija, vetar je dosta jak ovih dana...doviđenja, doviđenja, zatvori covek vrata a onda čuh grmljavinu iz njegovog stana...Micoooooooo...
Moj komšija sa petog cupka u mestu imam utisak da će da poleti, kaže hvala ti komšija neće žena da mi veruje kad joj budem ispričao...neće vala komšo ni moja, samo moramo da požurimo,jak je vetar, bojim se da ne padne neka kesa i sa naših terasa a onda možemo slobodno da beremo kožu na šiljak...
a jedna devojcica pre nego je naucila na nosu, uhvatio je neki stid od pelena, i cim vidi zamotuljak i mamina ledja uzme zamotuljak i baci ga kroz prozor. Mama trzi po sobi, gde li je poturila napunjene pelene al ih nema
Nagne se kroz prozor, kad divnog li prizora. Trebalo je citav mesec dana da odviknu devojcicu od bacanja pune pelene kroz prozor. Srecom, nije se desilo da je nekog pogodila.
