oticicemo svi jednog dana
jedno po jedno
bez pakovanja
oticecemo svi
mozda nocu
a mozda danju
bez mahanja i pozdrava
zaricemo, ako bude srece
pogled u nebo plavo, ili zvezde
zagrebsce nam zelje jastuke
postelje bele
oticicemo svi jednoga dana
ili neke noci
i sve ce ostati za nama
nevidljivom ga rukom hvatam
tamo u nekom davnom danu
kada je napustio ovu planetu malu
i oci se jos uvek trude da ga vide
i suza mi samo tada ide
kad roznjace ne mogu nista
to su valjda neverovatne razdaljine
one sto me od njegovih snova dele
i usne mi samo tada bride
sto bi ga poljubiti htele
al njegovi obrazi su daleko
bar da ih ljubi drugi neko
