Boza je narodno piće al' ga nekako zaboravismo, istina ima je još u nekim malim slastičarnama u koje retko ko zalazi. Znam i one koji je ne piju jer je ne vole.
A što i da pijemo bozu kad ima ovih obojenih vodica upakovanih u lepe flašice,da ih biraš i po boji i po ukusu a i po zemlji uvoza....
Pročitah danas u jednim novinama recept kako se pravi boza pa evo ga i na ovoj strani uz pomoć copy – paste ako neko poželi da se isproba u pravljenju iste:
"Potrebno je pola kilograma kukuruznog brašna staviti u pet litara mlake vode i ostaviti da odstoji desetak sati. Ili celu noć.
Onda lonac sa brašnom i vodom staviti na laganu vatru i ostaviti da krčka tri sata, pa skloniti sa šporeta da se tečnost ohladi.
U međuvremenu 20 grama kvasca staviti u mlaku vodu da se rastopi, a onda u prokuvano ohlađeno kukuruzno brašno. Dobro promešati i ostaviti sve da stoji još desetak sati.
Posle toga kroz gustu gazu procediti bozu, zasladiti je sa pola kilograma šećera (po ukusu dodati i više ako neko voli slađe). Sipati u boce, ali ne zatvarati ih da ne bi bilo 'bombardovanja' u frižideru, budući da flaše u protivnom mogu da puknu."
I to je sva mudrost, stara 150 godina, koliko je star i ovaj recept.
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Pitali Engleza kako to da je engleska trava najbolja a on kaže da je to mnogo prosto postići. Prvo obradiš zemlju, poseješ travu, zalivaš, pokosiš, zalivaš, pokosiš.... i tako narednih 200 godina....pa stvarno je "prosto ko pasulj" samo što u tih 200 godina nekoliko generacija zna da je to "prosto" a ipak ne prestaje da radi na njoj.......
