Ovo moze delovati konfuzno a mozda i jeste posto sam ovih dana bas nesto konfuzno raspolozen da ne mogu ni sam sebe da shvatim. Elem naslov je broj kao neki broj u nekom sistemu gde ne postoji ime, gde je ime samo privid obicnih ljudi koje u blatu drzi par mocnika. Pa da krenem redom. Pravom rodjenja stiscete pravo na prvi broj to je maticni broj i potvrda da ste vi sin broja x i broja y. To je vas identitet ime i prezime su nebitni pa onda ne znam ni sto nam daju imena. Umesto da kazu (da lupim ime) hej Marko bolje da kazu hej 58978132498798. Posle toga sticete pravo na licni broj ili ti broj licne karte u kome takodje pise ime i prezime ne znam koji ce im djavo ope broj al ajd i pored maticnog broja i pored imena i prezimena tu je broj licne karte. Da recice neko treba im radi lakse evidencije posto ima mnogo ljudi sa istim imenom i preimenom... Posle toga tu je broj kuce broj socialnog osiguranja, broj telefon, broj cipela :/ Ma sve neki brojevi a ovamo nas lazu sledite svoje snove budite ono sto zelite da budete. Samo cekam da dodje vreme kad se oformi neka komisija koja ce da procenjuje koji je to broj postao suvise samosvestan i cije ponasanje treba korigovati za boljitak drustva... Sad da okrenem na drugu pricu... Znaci toliko smo u sistemu da vise i sami ne znamo u kom. koliko gos se trudio da izbegnem sistem ne mogu. Usisteme me dok sam rekao keks. The man kako cemo ga zvati u daljem textu ne da mi ni sekund slobode ni sekund slobodnog izbora moram da igram po pravilima ili sam donji. Damn the man. Ali to je samo recenica ja mu ne mogu nista niko mu nista ne moze. Protiv njega se izboriti ne moze, ne moze se postati nezavisan i slobodan koliko god se trudio jer je The man doveo sistem do savrsenstva usistemljavanja onih koji ne zele da se usisteme. koji zele da se bore protiv toga koji zele da budu van toga slobodni. Kako biti slobodan kako poleteti kad su tu stege i granice veze i vezice... Kako se osloboditi toga a ne pasti na dno vec se vinuti visoko u nebo plavo... Dok je the man-a verovatno nikako. Bicemo u blatu ali manjem a ako i probamo da se vinemo pascemo u blato jos vece. Tako da sam zakovo negde na pola puta izmedju blata do kolena i blata preko glave. Upao sam u najgori sistem od svih sistema koji tezi nistavilu a ne slobodi i beskonacnosti jedinstvu orginalnosti... Negde sam se na tom putu izgubio postao bez lican postao ono sto the man-u najvise odgovara. Hteo bih ja da ga ***** the manu ali ne mogu. Ne da mi... Drzi me tamo gde mu odgovaram u nistavilu na pola puta izmedju dve propasti... Mozda jednog dana nadjem put do slobode i neba a mozda do propasti i nistavila... Vreme radi za njega ne za mene... Sto vise vremena prolazi on ajca svoju poziciju a ja je slabim... I na kraju on pobedjuje... On ima svo vreme ovog sveta a ja samo jedan zivot i njega bacam na pokusaj... Ovo je samo jedan pokusaj ako propadne nazad nema... Ne mogu da vratim vreme... Ali sam malo usamljen na tom putu.. Svi nemo posmatraju i pokoravajus e zakonima the man-a tako im je valjda lakse... Vole da zive u lazi da oni biraju da su to njihovi izbori da su oni tako hteli a da nisu tu rasporedjeni i predodredjeni od the man-a.. Oni su tek svoj zivot uzalud bacili nisu cak ni pokusali da se odupru toj struji koja ih gura u nistavilo... A ja ako odem u nistavilo znacu da sam sam sebe tamo bacio nedajuci the manu da me baca kako hoce i gde oce i da sam bar pokusao da se borim... Ne radi slave ne radi novca i materijalne dobiti vec samo za slobodu duha i uma...
