ZA najveća zla u Srbiji i regionu, za zaostalost, zločine i za njihovo pravdanje i poricanje, krivi su “srbijanska” društvena i politička elita (izuzev LDP i nekih manjinskih stranaka), Srpska pravoslavna crkva, neki intelektualci i veliki broj profesora na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Na ovakav zaključak navodi knjiga “Samoizolacija: realnost ili cilj”, koja je, u stvari, nedavno objavljeni izveštaj Helsinškog odbora za ljudska prava za 2007. godinu. Na koricama knjige je slika Srbije kao sante leda, bez Kosova, koja izolovana pluta po otvorenom moru.
Izveštaj organizacije čiji je predsednik Sonja Biserko ima 526 strana i u njemu se, uz opis stanja u društvenom životu zemlje, daju i “zaključci i preporuke” za njegovo poboljšanje. Među tim savetima autora, čija imena nisu navedena, nalazi se i cenzurisanje knjiga univerzitetskih profesora, čija imena su u knjizi pobrojana.
U dokumentu, napisanom jezikom koji nalikuje nekadašnjem hrvatskosrpskom, piše i da su “reakcije srpskog rukovodstva na proglašenje nezavisnosti Kosova pokazale da su posledice dugogodišnjeg radikalnog nacionalizma na unutarnje društveno i moralno biće srpske nacije duboke i pogubne, te da kontinuirano ugrožavaju regionalnu sigurnost i njezinu demokratsku konsolidaciju”.
- Srpska politička klasa demonstrirala je, još jednom, da nije u stanju da napusti velikosrpski projekat i da se izvuče iz nacionalističke metastaze...
Autori tvrde da je “permanentna politička i medijska kampanja protiv Evrope i Zapada dovela do masovnog skepticizma prema stranim vrednostima i do glorifikacije autohtonih srpskih, pravoslavnih vrednosti”.
Odvojeno od realnosti, dominantno stanje svesti u Srbiji dovelo je naciju, prema autorima, “u permanentni sukob s okolinom i s ostatkom sveta”.
- Podstiče se nacionalna frustracija, psihološki rezervoar koji rađa aroganciju i agresiju, potencijal koji uvek može da se aktivira za revanš i rat...
Ko je krivac
- Srpska elita u suštini osporava univerzalnost ljudskih prava, što argumentuje posebnošću srpske kulturne tradicije, srpskog identiteta i religije. To se poistovećuje i sa konceptom etničke države, koja, po definiciji, negira ljudska prava, posebno manjinska. U odbrani te posebnosti i etničkog koncepta države važnu ulogu ima Srpska pravoslavna crkva...
Zbog međunarodnog okruženja i objektivne nemoći Srbije kao države, kažu u Helsinškom odboru, SPC je jedan od glavnih nosilaca ili čuvara velikosrpskog projekta, posebno u BiH.
- Svaki pokušaj međunarodne zajednice da Bosnu pokrene iz blokade u koju je dovedena Dejtonskim sporazumom, nailazi na jak otpor Beograda i crkve, pre svega - piše u izveštaju.
Najtvrđe nacionalističko jezgro, autori ovog dokumenta locirali su na beogradskom Pravnom fakultetu:
- Svojim višegodišnjim istupanjem u javnosti i raznim angažmanima, bilo kao pojedinci, a neretko kao grupa, profesori Pravnog fakulteta su sebi pribavili epitet “antihaškog lobija”, a Pravnom fakultetu “antihaškog bastiona”... Primera radi, čak dva puta je 51 profesor potpisao peticiju protiv Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, pri čemu je ukupan broj nastavnika i saradnika oko 115...
Navedeni citati, i uopšte, javni nastupi eksponiranijih profesora Pravnog fakulteta samo su jedan vid njihovog delovanja, smatraju autori:
- Mnogo opasniji i ozbiljniji problem predstavljaju njihovi udžbenici, kao i ostala literatura na koju upućuju studente. Prema pisanju lista “Vreme”, mnogi udžbenici i korisna literatura iz oblasti međunarodnog prava delo su autora koji imaju izrazito negativne stavove prema Haškom tribunalu, najveći broj fusnota upućuje na dela objavljena pre 30 i više godina, nema novijih dokumenata, primera iz prakse međunarodnih institucija i sudova... Nije teško zamisliti kako izgledaju predavanja i vežbe koje drže ovi profesori, kao ni obavezno znanje koje studenti moraju da pokažu da bi kod njih položili ispit. Sve i da su dijametralno suprotnih stavova i razmišljanja od svojih profesora, ostaje pitanje sa kakvim će znanjem izaći sa fakulteta?
Preporuka svetu
- Međunarodna strategija za Srbiju, od koje presudno zavisi smer kretanja i u Srbiji i ovom delu “Europe”, mora biti fokusiranija i sveobuhvatnija.
Ona sada mora ozbiljno da se pozabavi ne samo obuzdavanjem destruktivne ekspanzije vladajuće srpske elite, nego i podsticanjem ozdravljenja društva i promenom vrednosnog sistema jedne arhaične tvorevine, koja ne može da se konstituiše kao moderna država. O tome EU, ali i ostale organizacije, do sada, nisu vodile dovoljno računa. To je novi, teški, dugotrajni i, u svetskim razmerama, nedovoljno razrađen zadatak svojevrsnog nation-buildinga i rekonstrukcije propale države, ovog puta u Europi.
Preporuka EU
- U ovom važnom trenutku EU može doprineti u nekim važnim aspektima popravljanja društvenog i moralnog tkiva srbijanskog društva: da pomogne stvaranje “Koalicije za Evropu” koja bi uključila predstavnike svih segmenata društva; to je posebno važno uoči parlamentarnih izbora u maju 2008. godine; da uključi i integriše civilni sektor u politički dijalog Srbije i EU...; da pomogne alternativni obrazovni sistem koji promoviše evropske vrednosti; da umesto suspendovanja viznog režima promoviše široki program razmena studenata u regionu i u EU zemljama, kao i da promoviše uključivanje mladih ljudi iz Srbije u evropski obrazovni sistem...
Preporuke vladi
- Poruke da Srbija može biti partner EU samo ako je cela, dovode u pitanje njenu privrženost procesima evropskih integracija. Optužbe na račun SAD i NATO da podstiču fragmentaciju Srbije i stvaranje “lažne države”, protivljenje dolasku misije EU na Kosovo, povlačenje ambasadora iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova... vode oštroj polarizaciji u društvu i izazivaju zabrinutost ne samo manjina, nego i liberalnog građanstva... Imajući ovo u vidu Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji preporučuje: da nova vlada diplomatske odnose sa svetom odmah vrati na nivo pre proglašenja nezavisnosti Kosova; da u što kraćem roku stabilizuje unutrašnji politički ambijent kako bi se obnovilo poljuljano poverenje stranih investitora i banaka; da se što hitnije nastave pregovori sa EU za SSP; da konstruktivno priđe saradnji sa Haškim tribunalom i u tom smislu preda sve tražene optuženike koji se kriju u Srbiji; da sprovede reformu obrazovanja u skladu sa Bolonjskom deklaracijom i zahtevima vremena...
“Lek” za intelektualce
Na institucionalnom nivou sankcionisanje govora mržnje u medijima u skladu sa Zakonom o javnom informisanju.
Cenzura udžbenika koji se pokažu neadekvatnim u smislu pisanja istorije iz vizure opravdavanja srpskih zločina, ali ne na način njihovog odstranjivanja, već njihovom kritikom. Ispitna literatura na taj način mora uključiti i radove autora iz regiona (ako govorimo o istoriji i ako govorimo o prevladavanju prošlosti rata)...
“HELSINŠKO” CRNILO
POGLAVLJA u godišnjem izveštaju Helsinškog odbora o Srbiji za 2007. godinu imaju i ovakve naslove:
* Obaveštajne službe: izvan demokratske kontrole
* Vojvodina u procepu
* Posledice represivne politike u Sandžaku
* Šovinizam u medijima
* Slučaj “Škorpioni”: negiranje genocida
* Redefinisanje spoljnopolitičke situacije - profilisanje antievropske opcije
* Rusifikacija Srbije
* BiH kao talac Beograda
* Slovenija: nedostižan san
* Crna Gora: neprihvatanje realnosti
RANG LISTA NEPODOBNIH PROFESORA, PISACA, NOVINARA...
NA LISTI “problematičnih” profesora, koji se pominju u izveštaju, prednjače predavači sa Pravnog fakulteta: Ljubiša Lazarević, Dragutin Šoškić, Miodrag Orlić, Budimir Košutić, Slobodan Marković, Slobodan Panov, Balša Kašćelan, Ratko Marković, Mirjana Stefanovski, Zagorka Jekić, Đorđe Lazin, Branko Rakić, Stevan Đorđević, Jugoslav Stanković, Saša Bovan, Milena Polojac, Miroslav Milošević, Goran Ilić, Žika Bujuklić, Dejan Đurđević, Bojan Milisavljević, Vladimir Stojiljković, Oliver Antić, Obrad Stanojević, Gordana Pavićević-Vukašinović, Zlatija Đukić-Veljović, Vladan Petrov, Aleksandar Gajić, Vera Čučković, Miodrag Jovanović, Olivera Vučić, Mirko Vasiljević, Borivoje Šunderić, Ranko Keča, Vlajko Brajić, Marko Đurđević, Đorđe Ignjatović, Zoran Mirković, Vladan Jončić, Nebojša Jovanović, Milan Škulić, Nataša Delić, Nenad Tešić, Vladimir Milić, Aleksandar Jakšić, Miodrag Simić, Zoran Stanojević i Kosta Čavoški.
Sa Filozofskog fakulteta pominju se poznati politički analitičari Slobodan Antonić i Đorđe Vukadinović, sa Fakulteta političkih nauka Mirjana Vasović, Slobodan Samardžić i Radmila Nakarada, a sa Instituta za evropske studije Miša Đurković. Tu su i penzionisani profesori, još uvek aktivni u javnosti - Svetozar Stojanović, Vladeta Jerotić, Vasilije Krestić.
Među “nacionalističkim intelektualcima”, pomenuti su Momo Kapor, Dobrica Ćosić, Brana Crnčević, Rajko Petrov Nogo, Slobodan Rakitić, Miloš Šobajić, Ljuba Popović, Emir Kusturica. Tu su i bivši fudbaler Dušan Savić, novinari Slobodan Reljić, Zoran Ćirjaković, Bogdan Tirnanić (svi iz “NIN”-a), Ljiljana Smajlović, Svetlana Vasović Mekina (“Politika”), a u kritičkom kontekstu navedeno je i nekoliko medijskih kuća, uključujući i “Večernje novosti”.
Na ovakav zaključak navodi knjiga “Samoizolacija: realnost ili cilj”, koja je, u stvari, nedavno objavljeni izveštaj Helsinškog odbora za ljudska prava za 2007. godinu. Na koricama knjige je slika Srbije kao sante leda, bez Kosova, koja izolovana pluta po otvorenom moru.
Izveštaj organizacije čiji je predsednik Sonja Biserko ima 526 strana i u njemu se, uz opis stanja u društvenom životu zemlje, daju i “zaključci i preporuke” za njegovo poboljšanje. Među tim savetima autora, čija imena nisu navedena, nalazi se i cenzurisanje knjiga univerzitetskih profesora, čija imena su u knjizi pobrojana.
U dokumentu, napisanom jezikom koji nalikuje nekadašnjem hrvatskosrpskom, piše i da su “reakcije srpskog rukovodstva na proglašenje nezavisnosti Kosova pokazale da su posledice dugogodišnjeg radikalnog nacionalizma na unutarnje društveno i moralno biće srpske nacije duboke i pogubne, te da kontinuirano ugrožavaju regionalnu sigurnost i njezinu demokratsku konsolidaciju”.
- Srpska politička klasa demonstrirala je, još jednom, da nije u stanju da napusti velikosrpski projekat i da se izvuče iz nacionalističke metastaze...
Autori tvrde da je “permanentna politička i medijska kampanja protiv Evrope i Zapada dovela do masovnog skepticizma prema stranim vrednostima i do glorifikacije autohtonih srpskih, pravoslavnih vrednosti”.
Odvojeno od realnosti, dominantno stanje svesti u Srbiji dovelo je naciju, prema autorima, “u permanentni sukob s okolinom i s ostatkom sveta”.
- Podstiče se nacionalna frustracija, psihološki rezervoar koji rađa aroganciju i agresiju, potencijal koji uvek može da se aktivira za revanš i rat...
Ko je krivac
- Srpska elita u suštini osporava univerzalnost ljudskih prava, što argumentuje posebnošću srpske kulturne tradicije, srpskog identiteta i religije. To se poistovećuje i sa konceptom etničke države, koja, po definiciji, negira ljudska prava, posebno manjinska. U odbrani te posebnosti i etničkog koncepta države važnu ulogu ima Srpska pravoslavna crkva...
Zbog međunarodnog okruženja i objektivne nemoći Srbije kao države, kažu u Helsinškom odboru, SPC je jedan od glavnih nosilaca ili čuvara velikosrpskog projekta, posebno u BiH.
- Svaki pokušaj međunarodne zajednice da Bosnu pokrene iz blokade u koju je dovedena Dejtonskim sporazumom, nailazi na jak otpor Beograda i crkve, pre svega - piše u izveštaju.
Najtvrđe nacionalističko jezgro, autori ovog dokumenta locirali su na beogradskom Pravnom fakultetu:
- Svojim višegodišnjim istupanjem u javnosti i raznim angažmanima, bilo kao pojedinci, a neretko kao grupa, profesori Pravnog fakulteta su sebi pribavili epitet “antihaškog lobija”, a Pravnom fakultetu “antihaškog bastiona”... Primera radi, čak dva puta je 51 profesor potpisao peticiju protiv Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, pri čemu je ukupan broj nastavnika i saradnika oko 115...
Navedeni citati, i uopšte, javni nastupi eksponiranijih profesora Pravnog fakulteta samo su jedan vid njihovog delovanja, smatraju autori:
- Mnogo opasniji i ozbiljniji problem predstavljaju njihovi udžbenici, kao i ostala literatura na koju upućuju studente. Prema pisanju lista “Vreme”, mnogi udžbenici i korisna literatura iz oblasti međunarodnog prava delo su autora koji imaju izrazito negativne stavove prema Haškom tribunalu, najveći broj fusnota upućuje na dela objavljena pre 30 i više godina, nema novijih dokumenata, primera iz prakse međunarodnih institucija i sudova... Nije teško zamisliti kako izgledaju predavanja i vežbe koje drže ovi profesori, kao ni obavezno znanje koje studenti moraju da pokažu da bi kod njih položili ispit. Sve i da su dijametralno suprotnih stavova i razmišljanja od svojih profesora, ostaje pitanje sa kakvim će znanjem izaći sa fakulteta?
Preporuka svetu
- Međunarodna strategija za Srbiju, od koje presudno zavisi smer kretanja i u Srbiji i ovom delu “Europe”, mora biti fokusiranija i sveobuhvatnija.
Ona sada mora ozbiljno da se pozabavi ne samo obuzdavanjem destruktivne ekspanzije vladajuće srpske elite, nego i podsticanjem ozdravljenja društva i promenom vrednosnog sistema jedne arhaične tvorevine, koja ne može da se konstituiše kao moderna država. O tome EU, ali i ostale organizacije, do sada, nisu vodile dovoljno računa. To je novi, teški, dugotrajni i, u svetskim razmerama, nedovoljno razrađen zadatak svojevrsnog nation-buildinga i rekonstrukcije propale države, ovog puta u Europi.
Preporuka EU
- U ovom važnom trenutku EU može doprineti u nekim važnim aspektima popravljanja društvenog i moralnog tkiva srbijanskog društva: da pomogne stvaranje “Koalicije za Evropu” koja bi uključila predstavnike svih segmenata društva; to je posebno važno uoči parlamentarnih izbora u maju 2008. godine; da uključi i integriše civilni sektor u politički dijalog Srbije i EU...; da pomogne alternativni obrazovni sistem koji promoviše evropske vrednosti; da umesto suspendovanja viznog režima promoviše široki program razmena studenata u regionu i u EU zemljama, kao i da promoviše uključivanje mladih ljudi iz Srbije u evropski obrazovni sistem...
Preporuke vladi
- Poruke da Srbija može biti partner EU samo ako je cela, dovode u pitanje njenu privrženost procesima evropskih integracija. Optužbe na račun SAD i NATO da podstiču fragmentaciju Srbije i stvaranje “lažne države”, protivljenje dolasku misije EU na Kosovo, povlačenje ambasadora iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova... vode oštroj polarizaciji u društvu i izazivaju zabrinutost ne samo manjina, nego i liberalnog građanstva... Imajući ovo u vidu Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji preporučuje: da nova vlada diplomatske odnose sa svetom odmah vrati na nivo pre proglašenja nezavisnosti Kosova; da u što kraćem roku stabilizuje unutrašnji politički ambijent kako bi se obnovilo poljuljano poverenje stranih investitora i banaka; da se što hitnije nastave pregovori sa EU za SSP; da konstruktivno priđe saradnji sa Haškim tribunalom i u tom smislu preda sve tražene optuženike koji se kriju u Srbiji; da sprovede reformu obrazovanja u skladu sa Bolonjskom deklaracijom i zahtevima vremena...
“Lek” za intelektualce
Na institucionalnom nivou sankcionisanje govora mržnje u medijima u skladu sa Zakonom o javnom informisanju.
Cenzura udžbenika koji se pokažu neadekvatnim u smislu pisanja istorije iz vizure opravdavanja srpskih zločina, ali ne na način njihovog odstranjivanja, već njihovom kritikom. Ispitna literatura na taj način mora uključiti i radove autora iz regiona (ako govorimo o istoriji i ako govorimo o prevladavanju prošlosti rata)...
“HELSINŠKO” CRNILO
POGLAVLJA u godišnjem izveštaju Helsinškog odbora o Srbiji za 2007. godinu imaju i ovakve naslove:
* Obaveštajne službe: izvan demokratske kontrole
* Vojvodina u procepu
* Posledice represivne politike u Sandžaku
* Šovinizam u medijima
* Slučaj “Škorpioni”: negiranje genocida
* Redefinisanje spoljnopolitičke situacije - profilisanje antievropske opcije
* Rusifikacija Srbije
* BiH kao talac Beograda
* Slovenija: nedostižan san
* Crna Gora: neprihvatanje realnosti
RANG LISTA NEPODOBNIH PROFESORA, PISACA, NOVINARA...
NA LISTI “problematičnih” profesora, koji se pominju u izveštaju, prednjače predavači sa Pravnog fakulteta: Ljubiša Lazarević, Dragutin Šoškić, Miodrag Orlić, Budimir Košutić, Slobodan Marković, Slobodan Panov, Balša Kašćelan, Ratko Marković, Mirjana Stefanovski, Zagorka Jekić, Đorđe Lazin, Branko Rakić, Stevan Đorđević, Jugoslav Stanković, Saša Bovan, Milena Polojac, Miroslav Milošević, Goran Ilić, Žika Bujuklić, Dejan Đurđević, Bojan Milisavljević, Vladimir Stojiljković, Oliver Antić, Obrad Stanojević, Gordana Pavićević-Vukašinović, Zlatija Đukić-Veljović, Vladan Petrov, Aleksandar Gajić, Vera Čučković, Miodrag Jovanović, Olivera Vučić, Mirko Vasiljević, Borivoje Šunderić, Ranko Keča, Vlajko Brajić, Marko Đurđević, Đorđe Ignjatović, Zoran Mirković, Vladan Jončić, Nebojša Jovanović, Milan Škulić, Nataša Delić, Nenad Tešić, Vladimir Milić, Aleksandar Jakšić, Miodrag Simić, Zoran Stanojević i Kosta Čavoški.
Sa Filozofskog fakulteta pominju se poznati politički analitičari Slobodan Antonić i Đorđe Vukadinović, sa Fakulteta političkih nauka Mirjana Vasović, Slobodan Samardžić i Radmila Nakarada, a sa Instituta za evropske studije Miša Đurković. Tu su i penzionisani profesori, još uvek aktivni u javnosti - Svetozar Stojanović, Vladeta Jerotić, Vasilije Krestić.
Među “nacionalističkim intelektualcima”, pomenuti su Momo Kapor, Dobrica Ćosić, Brana Crnčević, Rajko Petrov Nogo, Slobodan Rakitić, Miloš Šobajić, Ljuba Popović, Emir Kusturica. Tu su i bivši fudbaler Dušan Savić, novinari Slobodan Reljić, Zoran Ćirjaković, Bogdan Tirnanić (svi iz “NIN”-a), Ljiljana Smajlović, Svetlana Vasović Mekina (“Politika”), a u kritičkom kontekstu navedeno je i nekoliko medijskih kuća, uključujući i “Večernje novosti”.
