"Одсуство смеха је показатељ болесног стања" - прочитао сам у једној књизи... Веома занимљива тема...
Када сам пре пар година, почео да гледам на свет другим очима, јер сам до тада био у стању сличном депресији, прочитао сам један текст, о самурајима. Нисам то читао са неком сврхом, сем што ме интересовало... Међутим, у једном делу је писало да је храброст смиреност ума. Храбра особа на ствари које "обични људи" сматрају тешкоћама, гледа као на игру, као на шалу... То је на мене тада утицало, толико да покушам да посматрам неке ствари које су ми тада биле веома озбиљне, да не кажем трагичне, као на шалу. Да нађем неки смешан детаљ у тим стварима...
И знате шта... схватио сам да се не могу мрштити и смејати истовремено
Наравно нисам тако лако, читајући тај један текст просветлио себе... нисам ни сада такав, да никад не будем бесан, или да се само смејем, и да никад нисам љут исл. Али ми је указало на битну ствар у животу... Смех прија. Бес не. Био сам бесан што немам ово, оно, што нисам овакав, био сам бесан јер је неко овакав, а ја нисам, па сам се питао "зашто се баш мени дешава ово" исл. То ме је напунило негативношћу, једини тренутак када сам нешто могао да мењам, а то је садашњи, ми је био испуњен бесом, нервирањем, бригом, кајањем. А из тог стања се ништа не решава. Апсолутно ништа.
И ви ме сада питате, "зашто да се смејем кад ми је плата толика-и-толика, а цене су толике-и-толике. исл" Видите, не треба вам разлог да се смејете. Само се смејте. Смех прија. Све је ово шала... А цене, или шта год вам је пало на памет, биће исте, без обзира да ли ви били бесни или смирени.
Постоји једна прича да је неки индијски филозоф и учитељ, који је држао говоре широм света, током једног од својих говора својој публици рекао "да ли желите да вам откријем своју тајну?" Већина људи је долазила да га слуша по двадесет или тридесет година и није успевала да ухвати срж његовог учења. И рекао је "ово је моја тајна, не марим за оно што се дешава."
Није даље објашњавао. Шта то подразумева. Подразумева да у овом тренутку прихватам све што се дешава. То не значи да не можете окренути ситуацију у своју корист ако вам се не свиђа, али некада је здраво рећи "баш ме брига"... За све, и једноставно испунити ум мирноћом... Тако да ћу, барем ја, покушавати да уз одређену смиреност и духовитост посматрам тешкоће. Између осталог и зато што је ипак, цео живот једна велика космичка шала.. Али и зато што из сваке тешкоће излазим јачи, са новим знањем и искуствима, која ми помажу да се развијам...
Развој и напредак није могућ ако се стално нервирате и патите... Већ само са одсуством тога...
Када сам пре пар година, почео да гледам на свет другим очима, јер сам до тада био у стању сличном депресији, прочитао сам један текст, о самурајима. Нисам то читао са неком сврхом, сем што ме интересовало... Међутим, у једном делу је писало да је храброст смиреност ума. Храбра особа на ствари које "обични људи" сматрају тешкоћама, гледа као на игру, као на шалу... То је на мене тада утицало, толико да покушам да посматрам неке ствари које су ми тада биле веома озбиљне, да не кажем трагичне, као на шалу. Да нађем неки смешан детаљ у тим стварима...
И знате шта... схватио сам да се не могу мрштити и смејати истовремено
Наравно нисам тако лако, читајући тај један текст просветлио себе... нисам ни сада такав, да никад не будем бесан, или да се само смејем, и да никад нисам љут исл. Али ми је указало на битну ствар у животу... Смех прија. Бес не. Био сам бесан што немам ово, оно, што нисам овакав, био сам бесан јер је неко овакав, а ја нисам, па сам се питао "зашто се баш мени дешава ово" исл. То ме је напунило негативношћу, једини тренутак када сам нешто могао да мењам, а то је садашњи, ми је био испуњен бесом, нервирањем, бригом, кајањем. А из тог стања се ништа не решава. Апсолутно ништа.
И ви ме сада питате, "зашто да се смејем кад ми је плата толика-и-толика, а цене су толике-и-толике. исл" Видите, не треба вам разлог да се смејете. Само се смејте. Смех прија. Све је ово шала... А цене, или шта год вам је пало на памет, биће исте, без обзира да ли ви били бесни или смирени.
Постоји једна прича да је неки индијски филозоф и учитељ, који је држао говоре широм света, током једног од својих говора својој публици рекао "да ли желите да вам откријем своју тајну?" Већина људи је долазила да га слуша по двадесет или тридесет година и није успевала да ухвати срж његовог учења. И рекао је "ово је моја тајна, не марим за оно што се дешава."
Није даље објашњавао. Шта то подразумева. Подразумева да у овом тренутку прихватам све што се дешава. То не значи да не можете окренути ситуацију у своју корист ако вам се не свиђа, али некада је здраво рећи "баш ме брига"... За све, и једноставно испунити ум мирноћом... Тако да ћу, барем ја, покушавати да уз одређену смиреност и духовитост посматрам тешкоће. Између осталог и зато што је ипак, цео живот једна велика космичка шала.. Али и зато што из сваке тешкоће излазим јачи, са новим знањем и искуствима, која ми помажу да се развијам...
Развој и напредак није могућ ако се стално нервирате и патите... Већ само са одсуством тога...
Удри бригу на весеље, ма терај све у кукуруз, овај дан се живи само једном у животу!
