Igrom slucaja u player-u u autu ostao je ne odsviran disk do kraja nakon voznje tih finih devojaka sa kojima radim.Zavrtela se neka pesma kojoj ni sada reci ne znam,ali znam da ima neke veze sa Imlekom(slazem se da je u pitanju cist monopol) i kroasanima.
Da li je sad...on njoj ili ona njemu spremila dorucak u gore navedenoj pesmi ,stvarno ne znam,ali da dorucak bejase mleko i kroasan....i ritam sasvim solidan, zavodljiv, te je disk ostao da se vrti celim putem..a to nije dobro.Ovo je vodilo da auto skrene desno,starim putem kroz sektor davno zaboravljenih kafica i kafana.Sve onako mamurno bas kako pamtim od pre mnogo godina.Cuvari se rasanjuju nakon dobro prospavane noci u basti kafica,ne dospavane konobarice,kojima je to, naravno, samo izvor prihoda da zavrse studije, vade pica iz sanka,meskolje se kako bi garderoba koju su obukle za danas ulegla na svoje pravo mesto ,ne cujem u autu ,ali zamisljam zveket flasa.Nocas je bila kisa,neke metlom izbacuju vodu iz basti.
Prelepe boje na njima,moderne,zute...u trendu,slozili smo se nakon zustre diskusije unutar naseg malog,ali modno potkovanog kolektiva .Sve se ipak puno izmenilo...
I onda mislim, gde je sve to bilo dok je Svrca radila u nekom od njih i dok smo ucili da polozimo prijemni tamo negde na nekom drumu ,dok mi je placala po neki sendvic da prezivim do sutra,da li je i tada neki cantravi kao sada ja odmeravao nju dok je stavljala jastuke na metalne stolice u basti i sudio po garderobi gde ce biti za desetak godina i tumacio mene tako izgladnelog dok sam terao modu crnih rolki i po najvecoj vrucini...a na kraju svega gde je posle svih tih godina,neko se u jednom komentaru mojom fascinacijom njenim zubima ,ali to jesu prelepi zubi koji smisao osmeha dodaju zivotu bas koliko treba .
Kada imas red kafica naravno dodje i red crkvi,jer takvo je vreme pa idu u paketu.Malo se kajem sto nisam stao da uzmem venac ivandanjskog cveca od stare gospodje koja ga je tako rano spremila za prodaju i stoji na putu, na izvolte da je neki od nas mamurnih ,besnih, dotrajalih vozaca malo cukne ,zaprasi,zatrubi joj....znaci joj 80 rsd pretpostavljam.
Kratak je to put od mode,pudera, velikih zelja,zute boje u nekom kaficu do starosti i ivandanjskog cveca pred crkvom i vrednosti tih 80rsd.
I svaki put mi stane velika teniska lopta u grlu i zapeku me oci kad shvatim svu sopstvenu bahatost koju sam razvijao godinama,svo jurenje za vremenom pa ne stizem da stanem kod Gospoja da kupim taj buketic i onda dodjem u kancelariju i iz petinih zila pokusavam da se ubedim u dobro raspolozenje i u osmeh i da uspesno odglumim kako sam se zagledao u tamo neke slicne curama iz prvog reda ovog teksta koje sede ispred butika ,a na ocigled velikih ociju moje kancelarije.I prodajem sebe kao nesto sto se dobro mrsti i nesto sto je jako, nesto sto razume neophodnost materjalnog ...a kako mi ide...ne znam.
Guram neku pricu u sebi ,pokusavam da poklonjene stvari primim nazad sa sto manje odgovora i trudim se da budim osmeh.
Ponekad uspem u tome.
Da li je sad...on njoj ili ona njemu spremila dorucak u gore navedenoj pesmi ,stvarno ne znam,ali da dorucak bejase mleko i kroasan....i ritam sasvim solidan, zavodljiv, te je disk ostao da se vrti celim putem..a to nije dobro.Ovo je vodilo da auto skrene desno,starim putem kroz sektor davno zaboravljenih kafica i kafana.Sve onako mamurno bas kako pamtim od pre mnogo godina.Cuvari se rasanjuju nakon dobro prospavane noci u basti kafica,ne dospavane konobarice,kojima je to, naravno, samo izvor prihoda da zavrse studije, vade pica iz sanka,meskolje se kako bi garderoba koju su obukle za danas ulegla na svoje pravo mesto ,ne cujem u autu ,ali zamisljam zveket flasa.Nocas je bila kisa,neke metlom izbacuju vodu iz basti.
Prelepe boje na njima,moderne,zute...u trendu,slozili smo se nakon zustre diskusije unutar naseg malog,ali modno potkovanog kolektiva .Sve se ipak puno izmenilo...
I onda mislim, gde je sve to bilo dok je Svrca radila u nekom od njih i dok smo ucili da polozimo prijemni tamo negde na nekom drumu ,dok mi je placala po neki sendvic da prezivim do sutra,da li je i tada neki cantravi kao sada ja odmeravao nju dok je stavljala jastuke na metalne stolice u basti i sudio po garderobi gde ce biti za desetak godina i tumacio mene tako izgladnelog dok sam terao modu crnih rolki i po najvecoj vrucini...a na kraju svega gde je posle svih tih godina,neko se u jednom komentaru mojom fascinacijom njenim zubima ,ali to jesu prelepi zubi koji smisao osmeha dodaju zivotu bas koliko treba .
Kada imas red kafica naravno dodje i red crkvi,jer takvo je vreme pa idu u paketu.Malo se kajem sto nisam stao da uzmem venac ivandanjskog cveca od stare gospodje koja ga je tako rano spremila za prodaju i stoji na putu, na izvolte da je neki od nas mamurnih ,besnih, dotrajalih vozaca malo cukne ,zaprasi,zatrubi joj....znaci joj 80 rsd pretpostavljam.
Kratak je to put od mode,pudera, velikih zelja,zute boje u nekom kaficu do starosti i ivandanjskog cveca pred crkvom i vrednosti tih 80rsd.
I svaki put mi stane velika teniska lopta u grlu i zapeku me oci kad shvatim svu sopstvenu bahatost koju sam razvijao godinama,svo jurenje za vremenom pa ne stizem da stanem kod Gospoja da kupim taj buketic i onda dodjem u kancelariju i iz petinih zila pokusavam da se ubedim u dobro raspolozenje i u osmeh i da uspesno odglumim kako sam se zagledao u tamo neke slicne curama iz prvog reda ovog teksta koje sede ispred butika ,a na ocigled velikih ociju moje kancelarije.I prodajem sebe kao nesto sto se dobro mrsti i nesto sto je jako, nesto sto razume neophodnost materjalnog ...a kako mi ide...ne znam.
Guram neku pricu u sebi ,pokusavam da poklonjene stvari primim nazad sa sto manje odgovora i trudim se da budim osmeh.
Ponekad uspem u tome.
