Zazmuri...
Hajde ne boj se... Samo lagano sklopi oci i zmuri....
Dobro je...
Sada zamisli najzeleniju reku koju mozes da oslikas u svojoj glavi...Jesi???
Dodaj toj slici najvedrije boje neba,koje postoje...Tako...I jato ptica koje u svom besumnom letu presecaju tu vedrinu....Odlicno,samo tako...nastavi ne boj se....
Zamisli i obale te reke,koje prate njenu vigujavost u pokornoj sluzbi...Zelene,somotske livade koje leze lenjo tu na suncu...Protezu se i tiho,sasvim neprimetno zive svoj zivot...Livade prerastaju u zlatna klasja tek dozrelo zita...U njemu povetarac plese...Igra se i lagano povija tanane stabljike...
Ne,ne otvaraj oci..
Sada zamisli odsjaj zalazeceg sunca,na staklenoj mirnoj povrsini reke...Zlatne boje,goruce nijanse..Izgleda kao da voda gori u vatrenom zagrljaju sunca na zalasku...
E,a sada oslusni..Dodaj malo zvuka toj slici...
Cujes li??? Vetar koji susti medju krosnjama mladog drveca....Peva neku zavodljivu melodiju medju plesucim klasjem...Sum krila preletajuceg jata divljih gusaka....
Oslusni veseli zubor,reke koja grli svoje obale....
Vidis li kako se trava raduje,raste,kao da zeli da pohrli u zagrljaj....necemu... Pogledaj u sunce,,,Hajde,slobodno ne boj se....Ne osecas li njegovu toplinu na svom licu....Ne,ne pece....naprotiv prija....
I sada,za kraj,zamisli nezamislivo....Ukljuci i ostala cula...Osecas li????
Mirise sve tako,nezno,sveze,slatko...
Znas li sta je???? Pogodi....Zadrzi jos malo tu sliku u glavi,posmatraj...pokusaj da pogodis...
Dobro...hajde sada otvori oci....Znas li gde je to mesto? Hajde,nasluti barem...Nista? Ne prepoznajes ga,hm... A bio si tu milion puta....Cak sta vise zivis u njemu,pa...vec neko duze vreme...
I dalje ga ne prepoznajes...pomoci cu ti....zagledaj se u moje oci,zar ne vidis poznatu sliku u njima? Oslusni moje srce,zar se ne cuje sum krila? Poljubi me,zar ne osecas goruci zar na mojim usnama?
To mesto je moje srce,a ti u njemu zivis....
Hajde ne boj se... Samo lagano sklopi oci i zmuri....
Dobro je...
Sada zamisli najzeleniju reku koju mozes da oslikas u svojoj glavi...Jesi???
Dodaj toj slici najvedrije boje neba,koje postoje...Tako...I jato ptica koje u svom besumnom letu presecaju tu vedrinu....Odlicno,samo tako...nastavi ne boj se....
Zamisli i obale te reke,koje prate njenu vigujavost u pokornoj sluzbi...Zelene,somotske livade koje leze lenjo tu na suncu...Protezu se i tiho,sasvim neprimetno zive svoj zivot...Livade prerastaju u zlatna klasja tek dozrelo zita...U njemu povetarac plese...Igra se i lagano povija tanane stabljike...
Ne,ne otvaraj oci..
Sada zamisli odsjaj zalazeceg sunca,na staklenoj mirnoj povrsini reke...Zlatne boje,goruce nijanse..Izgleda kao da voda gori u vatrenom zagrljaju sunca na zalasku...
E,a sada oslusni..Dodaj malo zvuka toj slici...
Cujes li??? Vetar koji susti medju krosnjama mladog drveca....Peva neku zavodljivu melodiju medju plesucim klasjem...Sum krila preletajuceg jata divljih gusaka....
Oslusni veseli zubor,reke koja grli svoje obale....
Vidis li kako se trava raduje,raste,kao da zeli da pohrli u zagrljaj....necemu... Pogledaj u sunce,,,Hajde,slobodno ne boj se....Ne osecas li njegovu toplinu na svom licu....Ne,ne pece....naprotiv prija....
I sada,za kraj,zamisli nezamislivo....Ukljuci i ostala cula...Osecas li????
Mirise sve tako,nezno,sveze,slatko...
Znas li sta je???? Pogodi....Zadrzi jos malo tu sliku u glavi,posmatraj...pokusaj da pogodis...
Dobro...hajde sada otvori oci....Znas li gde je to mesto? Hajde,nasluti barem...Nista? Ne prepoznajes ga,hm... A bio si tu milion puta....Cak sta vise zivis u njemu,pa...vec neko duze vreme...
I dalje ga ne prepoznajes...pomoci cu ti....zagledaj se u moje oci,zar ne vidis poznatu sliku u njima? Oslusni moje srce,zar se ne cuje sum krila? Poljubi me,zar ne osecas goruci zar na mojim usnama?
To mesto je moje srce,a ti u njemu zivis....
i nadasve spistaljeski brilijantno napisano...
kross, totalno sam previdela u momentu da se i tvoj text zove: Zažmuri...
