Поља жита и кукуруза протежу се километрима равницом. Милиони стабљика у правилном геометријском реду. Све су сличне једне другима, све је геометријски правилно и предвидљиво.
Ипак, у свом том мору једноличности назиремо и неке цветове и одједном сцена постаје сасвим другачија.
Додуше, цветови су на овом пољу коров и постоје само зато што их фармер не може истргнути, а ипак, они су ти који сцени дају лепоту и без којих би имали посла само са једноличношћу геометријске правилности.
Исто тако је и са нашом ситуацијом на овом свету. Имамо интелект који све пропушта кроз своје форме опажања, простор и време, и који попут Миде оно што је живо претвара у просторан опажај, у неживу слику, у геометријски правилну шему коју ћемо звати "реалност", док оно што је стварно живо остаје трансцендентно. Међутим, ту је уметност која успева да прокријумчари у виду уметничког дела нешто што ће нас подсетити на праву реалност изван појаве.
Житно поље је Мајин вео, појава. Цветови су рупе у Мајином велу кроз које можемо нагвирити са друге стране.
У томе је значај уметности. У томе је узвишеност "корова" у житном пољу. Заправо, ситуација је обрнута. Коров је цело поље жита, док је оно једино вредно, симбол суштинске реалности и интуиција које нас у брлогу материјализма и баналних "вредности" подсећају на нашу праву природу, управо пар цветова у пољу.
Уметничко дело јесте такав један цвет.
Форум:
https://forum.krstarica.com/threads/estetska-kontemplacija.381151/
Ипак, у свом том мору једноличности назиремо и неке цветове и одједном сцена постаје сасвим другачија.
Додуше, цветови су на овом пољу коров и постоје само зато што их фармер не може истргнути, а ипак, они су ти који сцени дају лепоту и без којих би имали посла само са једноличношћу геометријске правилности.
Исто тако је и са нашом ситуацијом на овом свету. Имамо интелект који све пропушта кроз своје форме опажања, простор и време, и који попут Миде оно што је живо претвара у просторан опажај, у неживу слику, у геометријски правилну шему коју ћемо звати "реалност", док оно што је стварно живо остаје трансцендентно. Међутим, ту је уметност која успева да прокријумчари у виду уметничког дела нешто што ће нас подсетити на праву реалност изван појаве.
Житно поље је Мајин вео, појава. Цветови су рупе у Мајином велу кроз које можемо нагвирити са друге стране.
У томе је значај уметности. У томе је узвишеност "корова" у житном пољу. Заправо, ситуација је обрнута. Коров је цело поље жита, док је оно једино вредно, симбол суштинске реалности и интуиција које нас у брлогу материјализма и баналних "вредности" подсећају на нашу праву природу, управо пар цветова у пољу.
Уметничко дело јесте такав један цвет.
Форум:
https://forum.krstarica.com/threads/estetska-kontemplacija.381151/
Poslednja izmena:
