Danasnja kisa nema kraja.
Danasnja kisa je izgubila svoj pocetak.
Koracam prema tebi razmisljajuci koliko se vec dana ovako vidjamo.
I pricamo...
Pricamo kao i uvijek-polako i pametno.
Sve sto sada vidim,podsjeca me na Onaj grad koji nasoj vrsti na kraju osta.
Nasa vrsta voli strarinske filmove.Oni hrane usvojene tastine.
Tvoja tisina mi opet bistri misli.
Kad prodje,poklonicu ti svoju.Nek` vode ljubav,kako to samo tisine cine.
U pauzi svega,beznacajno ti govorim sto sam sutra zelio reci...
I juce.
Kisa jos pada i nije hladno.
Kafa u soljicama strpljivo ceka,pokoravajuci se dobovanju nasih ceznji.
Volim kisu kad nije hladno,kad pijemo kafu tamo gde posluga ne voli svoje goste,tamo gde ni muzika nije dobra.
Na takva mjesta odlazimo sve vise,narocito kada ovakva kisa pada..kada sve ostaje iza nas.
Hocu li i u Drugom Gradu imati svoje mjesto i nekog poput tebe da mi upotpuni popodneva utoraka,srijeda,ponedeljaka i onih ostalih...
Pomalo se brinem...ne zbog sebe,vec zbog tisine.
Znas vec...znam da znas.
Mehmed Mesa Begic "Pauza"
Ps.Prica za laku noc,za sve nas koji se nocas osecamo usamljeno i pospano od monotonog dobovanja kise po olucima zgrada..
Dok se jos ne nazire sklanjanje ovog mokrog zastora nemilosrdno razapetog tokom citavog dana izmedju neba i zemlje,polako se treba uvuci u toplinu suskave posteljine.
U njoj se skriva neki bolji san za nas...
Danasnja kisa je izgubila svoj pocetak.
Koracam prema tebi razmisljajuci koliko se vec dana ovako vidjamo.
I pricamo...
Pricamo kao i uvijek-polako i pametno.
Sve sto sada vidim,podsjeca me na Onaj grad koji nasoj vrsti na kraju osta.
Nasa vrsta voli strarinske filmove.Oni hrane usvojene tastine.
Tvoja tisina mi opet bistri misli.
Kad prodje,poklonicu ti svoju.Nek` vode ljubav,kako to samo tisine cine.
U pauzi svega,beznacajno ti govorim sto sam sutra zelio reci...
I juce.
Kisa jos pada i nije hladno.
Kafa u soljicama strpljivo ceka,pokoravajuci se dobovanju nasih ceznji.
Volim kisu kad nije hladno,kad pijemo kafu tamo gde posluga ne voli svoje goste,tamo gde ni muzika nije dobra.
Na takva mjesta odlazimo sve vise,narocito kada ovakva kisa pada..kada sve ostaje iza nas.
Hocu li i u Drugom Gradu imati svoje mjesto i nekog poput tebe da mi upotpuni popodneva utoraka,srijeda,ponedeljaka i onih ostalih...
Pomalo se brinem...ne zbog sebe,vec zbog tisine.
Znas vec...znam da znas.
Mehmed Mesa Begic "Pauza"
Ps.Prica za laku noc,za sve nas koji se nocas osecamo usamljeno i pospano od monotonog dobovanja kise po olucima zgrada..
Dok se jos ne nazire sklanjanje ovog mokrog zastora nemilosrdno razapetog tokom citavog dana izmedju neba i zemlje,polako se treba uvuci u toplinu suskave posteljine.
U njoj se skriva neki bolji san za nas...
