Od njegovog lika i suncevi zraci beze
a on je toga svestan
i hrapavim rukama rugobno lice steze.
Na dlanu mu je pisalo jos kao detetu
da mu je Bog takvu sudbinu dodelio
ali davno,tada,
bol je bila blaga.
Bez igde ikoga u velikom svetu,
odbacen,
neprimecen,sklupcan u vlaznoj tami
bogalj je potpuno sam.
Skriven svojim grubim rukama
od ociju zla.
Sam...
Daleko od nistavila covekovog beznadja,
od ljudskih dusa zlih
i njihovih gresnih misli,
a ljudi strepe,
ljudi se plase
jer svakom je od tih lepih,zgodnih ljudi
Bog mogao dati bogaljevu patnju.
Tuzno je ne osetiti toplinu prijateljske ruke
i nezne reci voljene zene.
Ziveti usamljeno kao slepi mis
i biti svestan preranog kraja
svog mucnog,laganog umiranja
bez igde ikog,
sam...
Oko njega leze osecanja
razbacana poput mrtvih telesa
izranjavana,jadna,izgazena...
Zar su mu ikad i bila potrebna?
Nije zivot,raj za bogalja.
on mozda zbog necije greske ispasta,
ali zar je koga briga za bogalja?
Devojke ce osetiti jezu,
stari ljudi trenutno sazaljenje,
mladici ce biti srecni
sto imaju lepo,mlado telo
i okrenuce glavu kad negde u mraku
ugledaju bogalja,potpuno samog.
On ne lici na njih
i nikad im nije bio potreban
kao ruzno,omrznuto dete
bez suza u ocima i nade u mislima
on je sam.
Ne treba mu niko.
Kroz maglu nepoznatog
on moze i ide dalje sam
iako je put nejasan.
Kad ne postoji niko
na koga se moze osloniti
on igra igru sam.
Sasvim dovoljno povredjen,
izranjavan,
naviknut na bolove,
Sam...
U svom mraku,
sa svojim mislima,
uz plac necujan,
uvek,
sam...
a on je toga svestan
i hrapavim rukama rugobno lice steze.
Na dlanu mu je pisalo jos kao detetu
da mu je Bog takvu sudbinu dodelio
ali davno,tada,
bol je bila blaga.
Bez igde ikoga u velikom svetu,
odbacen,
neprimecen,sklupcan u vlaznoj tami
bogalj je potpuno sam.
Skriven svojim grubim rukama
od ociju zla.
Sam...
Daleko od nistavila covekovog beznadja,
od ljudskih dusa zlih
i njihovih gresnih misli,
a ljudi strepe,
ljudi se plase
jer svakom je od tih lepih,zgodnih ljudi
Bog mogao dati bogaljevu patnju.
Tuzno je ne osetiti toplinu prijateljske ruke
i nezne reci voljene zene.
Ziveti usamljeno kao slepi mis
i biti svestan preranog kraja
svog mucnog,laganog umiranja
bez igde ikog,
sam...
Oko njega leze osecanja
razbacana poput mrtvih telesa
izranjavana,jadna,izgazena...
Zar su mu ikad i bila potrebna?
Nije zivot,raj za bogalja.
on mozda zbog necije greske ispasta,
ali zar je koga briga za bogalja?
Devojke ce osetiti jezu,
stari ljudi trenutno sazaljenje,
mladici ce biti srecni
sto imaju lepo,mlado telo
i okrenuce glavu kad negde u mraku
ugledaju bogalja,potpuno samog.
On ne lici na njih
i nikad im nije bio potreban
kao ruzno,omrznuto dete
bez suza u ocima i nade u mislima
on je sam.
Ne treba mu niko.
Kroz maglu nepoznatog
on moze i ide dalje sam
iako je put nejasan.
Kad ne postoji niko
na koga se moze osloniti
on igra igru sam.
Sasvim dovoljno povredjen,
izranjavan,
naviknut na bolove,
Sam...
U svom mraku,
sa svojim mislima,
uz plac necujan,
uvek,
sam...
..
