Usunjam se u tvoj jastuk
kao tisina perja,
kao trsave siske
veceri mirisave od lisca,
od mesecine na pescanim obalama,
od uvele svezine oktobra,
-bas tako se usunjam
i slusam,
slusam sta sanjas.
Nikome necu kazati,
al` hocu da znas:
cuo sam,
cuo sam sve sto sanjas,
jer drugo i nista ne znam,
samo se u snove razumem.
Kao sto se kauboji razumeju u laso,
kao sto se tvoj tata razume u politiku,
kao sto se najveci fudbaler razume
u svoju veliku utakmicu
-tako se i ja samo u snove razumem.
U snove zbog kojih,
kad se probudimo,
gledamo negde visoko
i rastemo..rastemo,
produzujemo se kroz rukave i nogavice,
rastemo,
produzujemo se kroz oci i srce,
kao putevi,
kao pruge,
kao nevidljive sare pticjeg leta,
daleko..daleko,
bez Aladinovih lampi,
bez cizama od sedam milja,
osamuceno od bajke koja se zove detinjstvo.
Usunjam se u tvoj jastuk
da ne znas,
usunjam se kao umor od jurnjave po sumracima,
pokrivam te celu noc,
a pre no sto se probudis
ostavim ti na rukama toplim od sna,
na trepavicama i rumenim obrazima
mali smotuljak jutra,
jer drugo nista i ne znam.
Samo se u jutro razumem
i raznosim ga kao mlekarice mleko,
kao pekari kifle,
kao postari pisma,
raznosim ga velikom belom kocijom,koja,
necu da ti kazem kako se zove,
ali znam da ces se setiti..
MIROSLAV ANTIC
Ps. Dobro vam jutro,velika moja deco!
kao tisina perja,
kao trsave siske
veceri mirisave od lisca,
od mesecine na pescanim obalama,
od uvele svezine oktobra,
-bas tako se usunjam
i slusam,
slusam sta sanjas.
Nikome necu kazati,
al` hocu da znas:
cuo sam,
cuo sam sve sto sanjas,
jer drugo i nista ne znam,
samo se u snove razumem.
Kao sto se kauboji razumeju u laso,
kao sto se tvoj tata razume u politiku,
kao sto se najveci fudbaler razume
u svoju veliku utakmicu
-tako se i ja samo u snove razumem.
U snove zbog kojih,
kad se probudimo,
gledamo negde visoko
i rastemo..rastemo,
produzujemo se kroz rukave i nogavice,
rastemo,
produzujemo se kroz oci i srce,
kao putevi,
kao pruge,
kao nevidljive sare pticjeg leta,
daleko..daleko,
bez Aladinovih lampi,
bez cizama od sedam milja,
osamuceno od bajke koja se zove detinjstvo.
Usunjam se u tvoj jastuk
da ne znas,
usunjam se kao umor od jurnjave po sumracima,
pokrivam te celu noc,
a pre no sto se probudis
ostavim ti na rukama toplim od sna,
na trepavicama i rumenim obrazima
mali smotuljak jutra,
jer drugo nista i ne znam.
Samo se u jutro razumem
i raznosim ga kao mlekarice mleko,
kao pekari kifle,
kao postari pisma,
raznosim ga velikom belom kocijom,koja,
necu da ti kazem kako se zove,
ali znam da ces se setiti..
MIROSLAV ANTIC
Ps. Dobro vam jutro,velika moja deco!
