Kradu mi pamcenje,
skracuju mi proslost.
Otimaju vekove,
dzamijaju crkve,
araju azbuku,
cekicaju grobove,
izdiru temelj,
razmecu kolevku.
Kuda da cergam sa Visokim Decanima?
Gde da predignem Pecarsiju?
Uzimaju mi ono
sto nikome nisam uzeo.
Moje lavre i prestonice,
ne znam sta je moje,
ni gde mi je granica.
Narod mi je u najmu i rasejanju,
pale mi tapije
i zatiru dostojanstvo.
Zar da opet zatrapim Svete Arhangele?
Da mi pomunare ponovo Ljevisku?
Ocni zivac su mi odavno rasturili,
sad mi i beli stap otimaju.
Zrtveno polje sa krvavom travom
ne smem da kazem da je moje.
Ne daju mi da udjem u kucu,
kazu da sam je prodao.
Zemlju koju sam od neba kupio,
neko im je obecao.
Ko im je obecao
taj ih je slagao.
Sto im ne obeca
ono sto je njegovo?
Zato jurisaju na mene
udruzeni,
kivni sto sam ih poznao.
MATIJA BECKOVIC "Prica o Svetom Savi" /1987./
skracuju mi proslost.
Otimaju vekove,
dzamijaju crkve,
araju azbuku,
cekicaju grobove,
izdiru temelj,
razmecu kolevku.
Kuda da cergam sa Visokim Decanima?
Gde da predignem Pecarsiju?
Uzimaju mi ono
sto nikome nisam uzeo.
Moje lavre i prestonice,
ne znam sta je moje,
ni gde mi je granica.
Narod mi je u najmu i rasejanju,
pale mi tapije
i zatiru dostojanstvo.
Zar da opet zatrapim Svete Arhangele?
Da mi pomunare ponovo Ljevisku?
Ocni zivac su mi odavno rasturili,
sad mi i beli stap otimaju.
Zrtveno polje sa krvavom travom
ne smem da kazem da je moje.
Ne daju mi da udjem u kucu,
kazu da sam je prodao.
Zemlju koju sam od neba kupio,
neko im je obecao.
Ko im je obecao
taj ih je slagao.
Sto im ne obeca
ono sto je njegovo?
Zato jurisaju na mene
udruzeni,
kivni sto sam ih poznao.
MATIJA BECKOVIC "Prica o Svetom Savi" /1987./
