Идеалитет света није хипотеза или ствар вере, већ је то одавно аподиктички доказана најнепосреднија чињеница свести. Па зашто онда народ данас, давно после великих открића филозофије и чак давно после открића кванте физике, за то и не зна, него гради своје системе мишљења на темељу материјалистичког погледа на свет из деветнаестог века?
Оваква ситуација се може објаснити само као смишљени план владалаца света са циљем препарирања људске свести у раном детињству путем образовања усмереног ка стварању јединки којима ће материја, држава и новац, бити главни богови и вредности у животу док се суштинска питања стављају на маргину.
Додуше, филозофска дела су доступна свима, као и уметност, али оно што је на снази као званично прихваћено мишљење а које се чува свим средствима, јесте наивно материјалистички поглед на свет где неприкосновено владају баналне теорије које од човека праве мајмуна, од Земље једну трунку у бескрајном свемиру, а од живота пролазну епизоду у реци објективно постојећег времена???!!!
Замислите да неки "вип", на високој функцији каже свима најосновнију чињеницу да је свет идеалан и да он није "по себи" онакав каквим га сазнајемо, што значи да цео објективни универзум постоји само као опажај у свести субјекта. Да човек није само тачкица прашине у свемиру, већ да је свемир само представа у његовој свести. Да човек не нестаје после смрти, већ прелази у трансцендентно битисање, које није у домету сазнања али дефинитивно јесте.
Нема шансе! Те истине има у филозофским књигама, али не и на телевизији, не и у ударним вестима, не и у школама. Једино што нам остаје је да истину потражимо тамо где јесте у знањима филозофије и у сопственом духу.
Овај кратки филм "Mary" може бити приказ таквог "спуштања" човека са божанских висина где припада, у блато и брлог позитивизма и сировог материјализма.
Оваква ситуација се може објаснити само као смишљени план владалаца света са циљем препарирања људске свести у раном детињству путем образовања усмереног ка стварању јединки којима ће материја, држава и новац, бити главни богови и вредности у животу док се суштинска питања стављају на маргину.
Додуше, филозофска дела су доступна свима, као и уметност, али оно што је на снази као званично прихваћено мишљење а које се чува свим средствима, јесте наивно материјалистички поглед на свет где неприкосновено владају баналне теорије које од човека праве мајмуна, од Земље једну трунку у бескрајном свемиру, а од живота пролазну епизоду у реци објективно постојећег времена???!!!
Замислите да неки "вип", на високој функцији каже свима најосновнију чињеницу да је свет идеалан и да он није "по себи" онакав каквим га сазнајемо, што значи да цео објективни универзум постоји само као опажај у свести субјекта. Да човек није само тачкица прашине у свемиру, већ да је свемир само представа у његовој свести. Да човек не нестаје после смрти, већ прелази у трансцендентно битисање, које није у домету сазнања али дефинитивно јесте.
Нема шансе! Те истине има у филозофским књигама, али не и на телевизији, не и у ударним вестима, не и у школама. Једино што нам остаје је да истину потражимо тамо где јесте у знањима филозофије и у сопственом духу.
Овај кратки филм "Mary" може бити приказ таквог "спуштања" човека са божанских висина где припада, у блато и брлог позитивизма и сировог материјализма.
Poslednja izmena: