Nije mi zao sto unistavaju moj zivot , zao mi je sto nemaju svoj

Tacno je da svaka od nas ima potrebu da ponekad prokomentarise neciji izgled,ponasanje ili postupak.A sta mislimo o ljudima kojima je to jedina preokupacija?Mislim,kakvih se sve gluposti o sebi naslusah da je pocelo ozbiljno da me zastrasuje!Ipak jezik kosti nema,ali ih lomi,mnogo puta ponovljena izreka.Tracarenje i ogovaranje je jedna tako ruzna ljudska osobinaa,i uopste ne vidim zasto bi mi predstavljalo zadovoljsvo da pricam po gradu kakav je ves ta i ta nosila dok se ****** sa tim i tim?Gluposti!Pa i da znam,zasto bih to rekla pola grada???Razumijem ja da se svako bori za svoje mijesto pod suncem,ali izmisljati razne price o nekome,zasto?Ljudi ,da li tako postajete manje gresni od doticnog?To su u stvari ljubomorne i zavidne osobe,kojima je zivot tako dosadan , da im jedino preostaje da se bave tudjim.
Svoj dzak briga nosimo na ledjima,ali nam je lakse dok gledamo u tudji...Tako je to u zivotu.Smatram da je mnogo lakse i jednostavnije biti pozitivan,nego mrzeti svet 24 sata,i nalaziti zrtve o kojima ces izmisliti kojekakvu pricu i priljepiti etiketu...Tracare svoju inspiraciju nalaze u uspjesnim i zadovoljnim ljudima koji zive svoj zivot!Dodje mi da vrisnem "ZIVI SVOJ ZIVOT I PUSTI DRUGE DA ZIVE!BUDITE I VI USPJESNE,LIJEPE,ZADOVOLJNE,PROCITAJTE NEKU KNJIGU,IZADJITE NA ULICU,ZALJUBITE SE!"Ne kazu za dzabe "za dobrim konjem prasina se dize".Vremenom se covjek navikne na sve,pa i na zlo i sada na to gledam ovako:Ako me pljuju iza ledja,znaci da sam ispred njih.I nastaviti cu da idem napred,dok ne postignem sto zelim,a oni ce ostati pozadi...:amen:
 
Kliknite za proširenje...
Na moju nesreću, ja sam taj konj za kojim se prašina diže već nekoliko mjeseci u mom gradu, i čini mi se sve više i više. Ma koliko se trudio da to neprimjećujem, sve manje se osjećam konjem a sve više magarcem. Možda su i u pravu ti dokoni ljudi koje uveseljava tuđi poraz i u njemu nalaze zadovoljstvo dobacujući mi zlurade osmijehe u prolazu. Možda sam i zaslužio da budem raspet na stubu srama ove male čaršije. Ali neželim se zatvoriti između zidova. Hoću da svoj krst nosim ulicama ma koliko on težak bio.
 
Razmisljaj na ovaj nacin - ako je tvoje postojanje i tvoj zivot,dalo
povod da bi oni koji su inace bezivotni,malo zivnuli,raspredajuci
price o tvom zivotu ili o tebi,onda si ti svojim postojanjem ucinila
dobro delo - jer strasno je nemati sopstveni zivot....a jos strasnije nemati sebe.....ta vrsta praznine razara.
Zato,podigni glavu i nastavi dalje kao i do sada,a njima neka bude
svakim danom sve vise razloga da *zive*.Imam vrlo cesto obicaj,kad
napustam jednu od najznacajnijih trac-stanica,frizerski salon,da kazem :
Ja sad odoh ,a vi me ogovarajte....uz osmeh,naravno,zatvorim usta svima,jer ostanu zastraseni da se mozda ipak ne vratim u nezgodnom trenutku.....Ne obracaj paznju,furaj svoj fazon i uzivaj...u zivotu sopstvenom,naravno :) ;) :ok:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top