Rekli su mi da je dosla iz provincije,
strpavsi u kofer snove i ambicije.
Drug je studirao sa njom,pa smo se najzad sreli ona i ja
Shvatih,Boze,ovo je sazvezdje za nju-provincija.
Srce stade k`o dete da se otima,
trazili smo se u predhodnim zivotima.
Ostavih iza sebe svet,zablude,promasaje sto tiste,
prosto,lako,k`o neko beznacajno pristaniste.
O da mi je da se jos jednom zaljubim,
opet bih uzeo kostim vecnog decaka
i opet bih smislio kako da prodangubim,
dok ona ne sleti niz hodnik Studenjaka.
Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih,
usamljeni galeb iznad mora osrednjih.
Reci bi sve pokvarile,samo se cutke pokraj mene stisla
Sami,svoji,izbeglice iz besmisla.
O da mi je da se jos samo jednom zaljubim,
opet bih gledao niz kej kao niz prugu
i opet bih znao da se u oblak zadubim
i cekao bih samo nju,nijednu drugu.
Napisi mi pesmu,mazila se..
I nisam znao da li su umeti.
Reci jesu moje igracke i cakle mi se u glavi
kao oni sareni staklici kaleidoskopa
i svaki put mi je drugacija slika u ocima
kad zazmurim..
ali postoje u nama neke stvari
neprevodive u reci,ne znam..
Napisi mi pesmu,molila je..
I nisam znao da li cu umeti.
Voleo sam je tako lako,
a tako sam tesko to umeo
da pokazem-.
A onda,odjednom,
raspored mladeza na njenim ledjima,
kao tajna mapa,
pokazao mi je
u koje zvezde treba da se zagledam..
I tako,
eto ti pesma,ludo jedna..!
DJORDJE BALASEVIC
PS.Ovo su neki od najlepsih Balasevicevih stihova,po meni..
Miwka,namerno sam otisnula bas njih,jer sam sad ja provincijalka u odnosu na tebe,odnosno na tvoju Vojvodinu koja je iznedrila i Miku i Djoleta..
I ljubomorna sam na tvoje "predgradje",da znas!
strpavsi u kofer snove i ambicije.
Drug je studirao sa njom,pa smo se najzad sreli ona i ja
Shvatih,Boze,ovo je sazvezdje za nju-provincija.
Srce stade k`o dete da se otima,
trazili smo se u predhodnim zivotima.
Ostavih iza sebe svet,zablude,promasaje sto tiste,
prosto,lako,k`o neko beznacajno pristaniste.
O da mi je da se jos jednom zaljubim,
opet bih uzeo kostim vecnog decaka
i opet bih smislio kako da prodangubim,
dok ona ne sleti niz hodnik Studenjaka.
Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih,
usamljeni galeb iznad mora osrednjih.
Reci bi sve pokvarile,samo se cutke pokraj mene stisla
Sami,svoji,izbeglice iz besmisla.
O da mi je da se jos samo jednom zaljubim,
opet bih gledao niz kej kao niz prugu
i opet bih znao da se u oblak zadubim
i cekao bih samo nju,nijednu drugu.
Napisi mi pesmu,mazila se..
I nisam znao da li su umeti.
Reci jesu moje igracke i cakle mi se u glavi
kao oni sareni staklici kaleidoskopa
i svaki put mi je drugacija slika u ocima
kad zazmurim..
ali postoje u nama neke stvari
neprevodive u reci,ne znam..
Napisi mi pesmu,molila je..
I nisam znao da li cu umeti.
Voleo sam je tako lako,
a tako sam tesko to umeo
da pokazem-.
A onda,odjednom,
raspored mladeza na njenim ledjima,
kao tajna mapa,
pokazao mi je
u koje zvezde treba da se zagledam..
I tako,
eto ti pesma,ludo jedna..!
DJORDJE BALASEVIC
PS.Ovo su neki od najlepsih Balasevicevih stihova,po meni..
Miwka,namerno sam otisnula bas njih,jer sam sad ja provincijalka u odnosu na tebe,odnosno na tvoju Vojvodinu koja je iznedrila i Miku i Djoleta..
I ljubomorna sam na tvoje "predgradje",da znas!
