Znam da zivot je tezak,
i da stalno tragamo za srecom,
trazimo od zivota tako malo,
a nasa samoca cini se sve vecom.
Trazimo nekog ko ume da razume,
srce sto oseca najdublje dubine,
jednu dusu sto osecati ume
i jedan osmeh da rastera crne tmine.
Kada zelis od zivota tako malo,
ljubavi,tek toliko na dlan da bi stalo,
i pomislis da trganje uzalud je,
seti se da tamo ipak ona negde je.
Da trazite kao i ti nju,
da cuva za tebe ono malo zrno srece,
na dlanu da ti ga pruzi,
na tvom dlanu da postane vece.
Da ceka te negde u svojoj samoci,
da zeli te,da ti se nada da ces joj doci,...
Kada te obuzmu maglovite sumnje
da nema smisla,da traganju je kraj,
ne odustaj,budi jak,
ne dozvoli da te pobedi mrak...
Kada pomislis da ne mozes dalje,
da pasces porazen i ostati sam,
podigni glavu,reci:JA MOGU!,
nastavi hrabro,jer sutra je novi dan...
P.S. Posveceno jednoj dusici kao podrska na putu stalnog traganja za njom...
