I dok noc mirise na ambru i zad
na nebu je mesec k`o raspukli nar,
vazduh je suv i mori me zedj
u telu mi vatra,u ocima zar.
Na prasnjavom putu za Kairo
pustinjski jahac baca svoj mac,
stojim u svetlosti dalekih zvezda
svakog trenutka spremna na plac.
On prilazi tiho,sjahavsi s` konja
plamenom gore mu crne oci,
pruza mi ruke od svilene puti
kroz moju dusu vec nemir se toci.
Oboren pogled,duge trepavice
ceznja u dusi jasno mi tinja,
od uzdaha mnogih,srce mi nemirno
sapuce o tome i moja pustinja.
Jednom rukom kamilu vodi
a drugom mi nezno grli rame,
odlazimo nasem satoru mekom
da vratimo neke protekle dane.
Iz nedra vadi pustinjsku ruzu
sto u laticama krije slanu rosu,
ceznjivu,tirkiznu,peskovitu
i stavlja je lagano u moju kosu.
I dok ona prica o svom jezeru,
k`o fatamorgana se miris pricinjava,
pamti pustinja kad je more bila
u skoljci ove ruze,ona obitava.
Polako se nezne grudi moje
nadimaju od poznatog im dodira,
k`o puna jedra telom mu plove
pod okriljem noci i strazom Svemira.
Nek` nam se rasprsi ljubav na komade
nek pece vrelina u hladnoj noci,
hrabri moj ratnice beduinskog roda
pokazi opet sve svoje moci.
I skida on tesku galabiju
a srce moje vec strastveno peva,
ljubim mu lice vetrom isibano,
dok pustinjska ruza u kosi mi sneva.
na nebu je mesec k`o raspukli nar,
vazduh je suv i mori me zedj
u telu mi vatra,u ocima zar.
Na prasnjavom putu za Kairo
pustinjski jahac baca svoj mac,
stojim u svetlosti dalekih zvezda
svakog trenutka spremna na plac.
On prilazi tiho,sjahavsi s` konja
plamenom gore mu crne oci,
pruza mi ruke od svilene puti
kroz moju dusu vec nemir se toci.
Oboren pogled,duge trepavice
ceznja u dusi jasno mi tinja,
od uzdaha mnogih,srce mi nemirno
sapuce o tome i moja pustinja.
Jednom rukom kamilu vodi
a drugom mi nezno grli rame,
odlazimo nasem satoru mekom
da vratimo neke protekle dane.
Iz nedra vadi pustinjsku ruzu
sto u laticama krije slanu rosu,
ceznjivu,tirkiznu,peskovitu
i stavlja je lagano u moju kosu.
I dok ona prica o svom jezeru,
k`o fatamorgana se miris pricinjava,
pamti pustinja kad je more bila
u skoljci ove ruze,ona obitava.
Polako se nezne grudi moje
nadimaju od poznatog im dodira,
k`o puna jedra telom mu plove
pod okriljem noci i strazom Svemira.
Nek` nam se rasprsi ljubav na komade
nek pece vrelina u hladnoj noci,
hrabri moj ratnice beduinskog roda
pokazi opet sve svoje moci.
I skida on tesku galabiju
a srce moje vec strastveno peva,
ljubim mu lice vetrom isibano,
dok pustinjska ruza u kosi mi sneva.
