Tumaram tamnim sumama sna
u noci bez zvezda i meseca,
okolo muk,tisina grobna
ustreptalo srce strah preseca.
I znam da nikog nemam u blizini
kada me ovaj pakao stize,
to jesu kletve neke prosle
besumno klize,sve su mi blize.
Kosmarnom dzunglom ocajno lutam
jure me neke vode nadosle,
telo mi okivaju lijane zive,
te stare rane sto nisu prosle.
K`o lepet krila zalutale ptice
glasovi jezom sumore u noci,
iz lavirinta ovog zivog
da izadjem,da li cu moci.
Zelim da uhvatim tvoju ruku,
jer samo ti znas strahove moje,
i ne bi dozvolio da me odvuku
ove crne ptice-zloslutnice.
Njihov gospodar je onaj strasni,
On-inkvizitor,gadnoga soja,
po naplatu taj uvek stize,
on-konacna sudbina moja.
Pokusavam da se tiho iskradem
k`o zmija kada kosuljicu skida,
bezim u panici,ne osvrcem se,
onda padam,kod kamenog zida.
On prilazi mi teskim korakom
i zubima se kezi zlovoljno,
pruza ruku da me dodirne
i ja pruzam svoju,dobrovoljno.
Strah mi je telo zarobio
misli ne mogu da se snadju,
sledim mu korak sto odzvanja,
nema,otupela u beznadju.
Ulazim u neku cudnu ladju
sto stoji nad crnom nemirnom vodom,
uz skripu zatvara on teska vrata
klizeci plovimo nebeskim svodom.
Pomirena sa sudbom svojom,
da me ne mozes naci nikad,
kajanjem pocinjem iskupljenje
ako ga budem platila ikad.
I znam da su kletve prosle,
po obecanje svoje dosle..
Dok dusa spava umorom smrtnim,
a moje srce k`o dete sniva,
ocajni plac san mi prekida:
"Hvala ti,Boze,ipak sam ziva"!
Ps.Napisano u stilu ove olujne,depresivne noci...
u noci bez zvezda i meseca,
okolo muk,tisina grobna
ustreptalo srce strah preseca.
I znam da nikog nemam u blizini
kada me ovaj pakao stize,
to jesu kletve neke prosle
besumno klize,sve su mi blize.
Kosmarnom dzunglom ocajno lutam
jure me neke vode nadosle,
telo mi okivaju lijane zive,
te stare rane sto nisu prosle.
K`o lepet krila zalutale ptice
glasovi jezom sumore u noci,
iz lavirinta ovog zivog
da izadjem,da li cu moci.
Zelim da uhvatim tvoju ruku,
jer samo ti znas strahove moje,
i ne bi dozvolio da me odvuku
ove crne ptice-zloslutnice.
Njihov gospodar je onaj strasni,
On-inkvizitor,gadnoga soja,
po naplatu taj uvek stize,
on-konacna sudbina moja.
Pokusavam da se tiho iskradem
k`o zmija kada kosuljicu skida,
bezim u panici,ne osvrcem se,
onda padam,kod kamenog zida.
On prilazi mi teskim korakom
i zubima se kezi zlovoljno,
pruza ruku da me dodirne
i ja pruzam svoju,dobrovoljno.
Strah mi je telo zarobio
misli ne mogu da se snadju,
sledim mu korak sto odzvanja,
nema,otupela u beznadju.
Ulazim u neku cudnu ladju
sto stoji nad crnom nemirnom vodom,
uz skripu zatvara on teska vrata
klizeci plovimo nebeskim svodom.
Pomirena sa sudbom svojom,
da me ne mozes naci nikad,
kajanjem pocinjem iskupljenje
ako ga budem platila ikad.
I znam da su kletve prosle,
po obecanje svoje dosle..
Dok dusa spava umorom smrtnim,
a moje srce k`o dete sniva,
ocajni plac san mi prekida:
"Hvala ti,Boze,ipak sam ziva"!
Ps.Napisano u stilu ove olujne,depresivne noci...
