Resih nesto da pisem blog veceras.. Kao ' nisam odavno' pa bi trebalo.. Ali potpuno sam prazna i spazih jednu cudnu tendenciju kod sebe . Uvek kad mi je tesko - pisem. Papir trpi sve . Ili kad me razdire onaj tupi muk i krik bez glasa .. Koji ne ume da se opise.. Ali se oseca, oseca.. I zivi.
Ustanes. Skuvas kafu. Nadas se da je prosao. Ali ne - jos je tu. Odoh na posao. Radis, dodjes kuci. I nadas se da je prosao - ali nije. I tako se srodis sa njim. Osecaj koje cepa dusu na atome. Tope se kosti od jacine gorcine, tuge i besa sto si tuzan. Ali taj mali ljigavi crvic sumnje je nestao. Nema ga. Otklonjen je .. Sada zivim sa osmehom. Ne 'izvesnim', laznim, nacrtanim na moje lice.. Taj sam prerasla.. Vec sa onim pravim.. Onim sto imaju deca kada im kupis sladoled .. Kada sijaju oci..
A sve tako nenadano.. Samo je usetao on u moje misli, onda u planove i ja prestah da mudrujem.. Samo osecam i volim..
A blog ceka neku sledecu patnju i inspiraciju u istoj.. Da se raspisem ko sto umem...
Ustanes. Skuvas kafu. Nadas se da je prosao. Ali ne - jos je tu. Odoh na posao. Radis, dodjes kuci. I nadas se da je prosao - ali nije. I tako se srodis sa njim. Osecaj koje cepa dusu na atome. Tope se kosti od jacine gorcine, tuge i besa sto si tuzan. Ali taj mali ljigavi crvic sumnje je nestao. Nema ga. Otklonjen je .. Sada zivim sa osmehom. Ne 'izvesnim', laznim, nacrtanim na moje lice.. Taj sam prerasla.. Vec sa onim pravim.. Onim sto imaju deca kada im kupis sladoled .. Kada sijaju oci..
A sve tako nenadano.. Samo je usetao on u moje misli, onda u planove i ja prestah da mudrujem.. Samo osecam i volim..
A blog ceka neku sledecu patnju i inspiraciju u istoj.. Da se raspisem ko sto umem...
))
