Елан Витал је животна сила коју непосредно можемо доживети као напрегнутост сопствене воље која покушава да се пробије кроз отпор који представља сопствена инертност - материја.
https://forum.krstarica.com/threads/elan-vital.287444/
Пример са руком и песком је сликовит а он се може јасније схватити ако руку узмемо као симбол напрегнутости воље а песак као отпуштеност, као инертност. На овај начин можемо увидети дуализам у природи јасно и непосредно. И то не као мистични симбол јина и јанга, анђела и демона итд.. већ као унутрашње опажање сопствене воље, која је у самосвести опажен Елан Витал, и унутрашње опажање сопствене инертности, која је у самосвести опажена материја.
Та борба је у овом свету свеопште инертности, свеопште ентропије, очито узалудна јер "Бог је умро" говорио је Ниче али пре можемо рећи да је бог заспао а да смо ми оно будно што је још од бога остало.
Или да смо ми као остаци снаге у руци која је клонула и која покушава да оно што пада ако не заустави, бар успори.
Ова слика је идеалан симбол тога:
Клонули Исус је заспали бог или интелигибилна слобода - воља по себи.
Два анђела су оно што је још остало од будности заспалог бога и што истог "придржава" и успорава од његовог пада и потпуне инертности.
Јасно је да је наша борба против материје узалудна и да бог "жели да спава". Елан витал га може само придржати да потпуно не клоне.
Можда је врхунско знање и увид који води у спасење од овога света, једноставно одустајање "ву веи" (неделање) и чекање на миру и без отпора да се оно трансцендентно, а што је заспало, то јест ми сами пробудимо. А можда је и тај тренутак одустајања само буђење.
https://forum.krstarica.com/threads/elan-vital.287444/
Пример са руком и песком је сликовит а он се може јасније схватити ако руку узмемо као симбол напрегнутости воље а песак као отпуштеност, као инертност. На овај начин можемо увидети дуализам у природи јасно и непосредно. И то не као мистични симбол јина и јанга, анђела и демона итд.. већ као унутрашње опажање сопствене воље, која је у самосвести опажен Елан Витал, и унутрашње опажање сопствене инертности, која је у самосвести опажена материја.
Та борба је у овом свету свеопште инертности, свеопште ентропије, очито узалудна јер "Бог је умро" говорио је Ниче али пре можемо рећи да је бог заспао а да смо ми оно будно што је још од бога остало.
Или да смо ми као остаци снаге у руци која је клонула и која покушава да оно што пада ако не заустави, бар успори.
Ова слика је идеалан симбол тога:
Клонули Исус је заспали бог или интелигибилна слобода - воља по себи.
Два анђела су оно што је још остало од будности заспалог бога и што истог "придржава" и успорава од његовог пада и потпуне инертности.
Јасно је да је наша борба против материје узалудна и да бог "жели да спава". Елан витал га може само придржати да потпуно не клоне.
Можда је врхунско знање и увид који води у спасење од овога света, једноставно одустајање "ву веи" (неделање) и чекање на миру и без отпора да се оно трансцендентно, а што је заспало, то јест ми сами пробудимо. А можда је и тај тренутак одустајања само буђење.
Poslednja izmena: