Starost

Preteška su ovo vremena. Ljudi koji su se rađali prije tridesetak godina nisu odgajani tako da bi se mogli nositi ovakvom težinom. Njihovi roditelji su vjerovali da će blagostanje sedamdesetih i osamdesetih, kada se život mogao isplanirati decenijama unaprijed, trajati vječno. Sada njihova djeca plaćaju danak zbog roditeljske naivnosti.
 
mislim da je dovoljno da se jednom uprljaju ideali u blatu da shvatimo da putujemo-a gde? ...ako cilj ne postoji..
mozda zato sto je danas tako malo istinske srece,istinske radosti i istinske ljubavi, pobede....
"Iz pada u pad, iz neuspeha u neuspeh, covek sve teze ustaje."-da li je to pravilo? da li je pravilo da je vremenom sve teze? volela bi upoznati nekoga s kim to nije slucaj...starenje je tako tuzan proces...

"Danas je moguce videti ljude u ranim tridesetim koji su se predali.Zasto je to tako?"
i ja se pitam-zasto je to tako
zasto je sve vise nas koji nosimo prazninu u sebi? i sta bi trebalo biti na mestu te praznine?
 
Industriski odpad
Gubitak nade je neizbežan za 70% ljudi ovih godina, kada nemaš cilj nema šta de te motiviše, a bez motivacije za samopoštovanje nema samosvesnosti koja bi trebalo da opravda svrhu ličnog postojanja.
Čovek više nije ličnost, čovek je broj!
 
Starost ne donosi mudrost, iskustvo i predjeni put stvaraju mudrost.
Doba zivota u kojem se desavaju ovakve promene je nekada bilo oko sezdesete godine.
Danas je moguce videti ljude u ranim tridesetim koji su se predali. Zasto je to tako?

******predaju se samo oni koji nemaju hrabrosti........
 
covjek kroz svoj zivotni put cesto vidi i uporedjuje uspjehe drugih, a neuspjehe nastoji da razumije ,dok svoje uspone smatra obicnim,uobicajenim,nesto sto samo po sebi mora i treba tako da bude,a neuspjeh dozivljava kao licnu gresku ponekad se pravdajuci visim silama isl.bitno je ne priznati poraz i pokusati ponovo- svaki novi dan donosi i novo rjesenje i odgovor na mnoge dileme u zivotu.
 
Marketing upravljan modernim menadzmentom je sila koja tokom skolovanja i odrastanja "pozuruje" mlade da ne odugovlace, da sto pre "odrade" taj zivot i da onda bez otpora odu.
Kao da su to tovni pilici, koji treba da sto brze narastu za klanje..
Koliko straha, lazi i demagogije treba da krila nikada ne porastu? Ili da ih se dobrovoljno odreknemo?
Da "odradimo" pa da idemo?
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top