Закон каузалитета, реакција следи акцији, последица следи узроку, свеопшти ритам. Нужност влада на овом свету. Међутим, у том мору нужности, наилазимо на острва непредвидљивости, острва слободе. Жива бића реаговаће на подстицај, али не можемо предвидети како ће реаговати и да ли увек на исти начин. Код живих бића помаља се непредвидљивост, слобода од нужности. Каузалитет је код њих попустио своје стеге, и ту већ видимо помаљање слободе. Ипак, животиње нису далеко отишле у том правцу, јер је њихова слобода заробљена телесним механизмима. Она се зауставила у "клатеће кретање на месту", ухваћена у обруч телесних механизама које зовемо "инстиктивно деловање".
Ово важи за животиње, али то се десило и човеку. Људско тело је скуп телесних механизама који функционишу на начин рефлекса и несвесног деловања али човек се ту у нечему умногоме разликује. Интелигибилна слобода је код човека успела да створи нешто што неће бити замрзнуто, укочено, ухваћено у клатеће кретање на месту, а то су мождани механизми који одговарају речима. Свака реч је репрезент неког појма а појмови су дело ума. Дакле ум је оно што човеку даје слободу која може да у извесној мери надвлада нужност овога света и интелигибилној слободи направи пролаз кроз материју.
Овај увод је био неопходан да би се разумело шта је стоицизам. Стоичка филозофија је заснована на пракси, не на теорији. Примењивати начела ума у пракси значи бити стоички филозоф. Векови развијања практичне стоичке филозофије покушавали су доћи до знања како контролисати животињске нагоне свог тела и самим тим како бити слободан и срећан на овом свету.
Издвојићу главни принцип те филозофије а он је по мени најбоље оличен у овим речима последњег великог стоика, цара Марка Аурелија.
Основно начело стоика гласи:
Као што сам горе показао интелигибилна слобода може да делује у овом свету једино кроз ум, јер је тело већ ухваћено у мрежу телесних механизама.
Значи, ако нечији центар делатности буде у телу, ако је његова делатност покренута осећајима глади, жудње, свим могућим рефлексним афекцијама тела а не умом, неће се много разликовати од неког аутомата или животиње. Дакле центар нашег деловања мора бити у уму а не у осећајима тела. Ако нешто радим, то деловање мора потицати из ума не из осећаја тела и његових механизама.
Налазим да је грчка сфинга добар симбол овога а верујем да је стоичка филозофија, или оно знање из кога је она проистекла, повезано са њом.
1) Крила представљају интелигибилну слободу.
2) Глава представља УМ
3) Животињско тело представља скуп телесних механизама (нужност уопште).
Ако имате ову слику пред очима можете се запитати где је центар ваше тренутне активности?
КРИЛА
Ако уживате у естетском доживљају неке уметности, центар је у крилима (тада сте се приближили неисказивом свету интелигибилне слободе ствари по себи или свету идеја коме нас само уметност може приближити). Међутим, у овом стању не можете деловати.
Онај ко ужива у уметности није човек, није индивидуа, већ ткз. "чисти субјект сазнања". То стање естетске контемплације је најпожељније и најузвишеније на овом свету али није погодно за практично деловање у истом.
ТЕЛО ЖИВОТИЊЕ
Ако се тренутно, рецимо, преждирете храном, иако свесни да ћете тако направити залихе сала и угрозити своје здравље и свој изглед, значи да сте "премостили главу", да сте заобишли ум, и да је центар вашег деловања животињско тело оне сфинге. За вас онда важи она шпанска пословица :" "Јутром правим планове а увече глупости", или "Видим шта је добро и одобравам га а чиним зло". Онда сте допустили да се тек тако лишите ума и постанете попут животиње.
ГЛАВА СФИНГЕ
Ако уносите храну баш онолико колико вам је потребно, а игноришете телесне животињске осећаје као што је глад, онда је центар вашег деловања у глави сфинге, уму. Тада захваљујући њему имате контролу над својим животом и он вам омогућује да се интелигибилна слобода покаже чак и у свету где нужност влада.
Ово сам показао на примеру глади као нечем са чиме се свакодневно сусрећемо, али ово можете применити, не само на глад, већ на све телесне механизме субјективно доживљене као осећаје, значи жудњу, мржњу, страх, чак и љубав.
Треба бити равнодушан према њима. Бити стоик. Свако деловање мора бити вођено умом, без тога човек није човек већ животиња.
То је основни принцип стоичке филозофије а требао би бити и основни принцип деловања људи уопште.
Запитајте се уколико се у вашем животу руководите умом а колико сте слуга тела и његових афекција?
https://forum.krstarica.com/threads/stoicizam-prakticna-filozofija.285567/
Ово важи за животиње, али то се десило и човеку. Људско тело је скуп телесних механизама који функционишу на начин рефлекса и несвесног деловања али човек се ту у нечему умногоме разликује. Интелигибилна слобода је код човека успела да створи нешто што неће бити замрзнуто, укочено, ухваћено у клатеће кретање на месту, а то су мождани механизми који одговарају речима. Свака реч је репрезент неког појма а појмови су дело ума. Дакле ум је оно што човеку даје слободу која може да у извесној мери надвлада нужност овога света и интелигибилној слободи направи пролаз кроз материју.
Овај увод је био неопходан да би се разумело шта је стоицизам. Стоичка филозофија је заснована на пракси, не на теорији. Примењивати начела ума у пракси значи бити стоички филозоф. Векови развијања практичне стоичке филозофије покушавали су доћи до знања како контролисати животињске нагоне свог тела и самим тим како бити слободан и срећан на овом свету.
Издвојићу главни принцип те филозофије а он је по мени најбоље оличен у овим речима последњег великог стоика, цара Марка Аурелија.
Основно начело стоика гласи:
Као што сам горе показао интелигибилна слобода може да делује у овом свету једино кроз ум, јер је тело већ ухваћено у мрежу телесних механизама.
Значи, ако нечији центар делатности буде у телу, ако је његова делатност покренута осећајима глади, жудње, свим могућим рефлексним афекцијама тела а не умом, неће се много разликовати од неког аутомата или животиње. Дакле центар нашег деловања мора бити у уму а не у осећајима тела. Ако нешто радим, то деловање мора потицати из ума не из осећаја тела и његових механизама.
Налазим да је грчка сфинга добар симбол овога а верујем да је стоичка филозофија, или оно знање из кога је она проистекла, повезано са њом.
1) Крила представљају интелигибилну слободу.
2) Глава представља УМ
3) Животињско тело представља скуп телесних механизама (нужност уопште).
Ако имате ову слику пред очима можете се запитати где је центар ваше тренутне активности?
КРИЛА
Ако уживате у естетском доживљају неке уметности, центар је у крилима (тада сте се приближили неисказивом свету интелигибилне слободе ствари по себи или свету идеја коме нас само уметност може приближити). Међутим, у овом стању не можете деловати.
Онај ко ужива у уметности није човек, није индивидуа, већ ткз. "чисти субјект сазнања". То стање естетске контемплације је најпожељније и најузвишеније на овом свету али није погодно за практично деловање у истом.
ТЕЛО ЖИВОТИЊЕ
Ако се тренутно, рецимо, преждирете храном, иако свесни да ћете тако направити залихе сала и угрозити своје здравље и свој изглед, значи да сте "премостили главу", да сте заобишли ум, и да је центар вашег деловања животињско тело оне сфинге. За вас онда важи она шпанска пословица :" "Јутром правим планове а увече глупости", или "Видим шта је добро и одобравам га а чиним зло". Онда сте допустили да се тек тако лишите ума и постанете попут животиње.
ГЛАВА СФИНГЕ
Ако уносите храну баш онолико колико вам је потребно, а игноришете телесне животињске осећаје као што је глад, онда је центар вашег деловања у глави сфинге, уму. Тада захваљујући њему имате контролу над својим животом и он вам омогућује да се интелигибилна слобода покаже чак и у свету где нужност влада.
Ово сам показао на примеру глади као нечем са чиме се свакодневно сусрећемо, али ово можете применити, не само на глад, већ на све телесне механизме субјективно доживљене као осећаје, значи жудњу, мржњу, страх, чак и љубав.
Треба бити равнодушан према њима. Бити стоик. Свако деловање мора бити вођено умом, без тога човек није човек већ животиња.
То је основни принцип стоичке филозофије а требао би бити и основни принцип деловања људи уопште.
Запитајте се уколико се у вашем животу руководите умом а колико сте слуга тела и његових афекција?
https://forum.krstarica.com/threads/stoicizam-prakticna-filozofija.285567/
Poslednja izmena:
