Zvone olucima novembra
prodane magle neke,
jeseni jedne tuzne
kao nabujale reke,
i krvotok moj
u izandjala uvijaju blata..
Jer,dragi moj tata,
sve je to i tesko i nezno,
tvoj sin je zaljubljen beznadezno
i nem je kao kamen..
ej,tugo maloletna!
A sta drugo zna da kaze
kad su mu razmisljanja setna,
kad nema pravdanja
za svoje ponasanje,
za svoja tajna vrludanja.
On nece da prizna,
da njegov je pogled ostao tamo
preko sedamnaeste
na jednoj,kako da kazem,
a da ne slazem,
devojci ili zeni..
koju sanja ociju otvorenih,
pa kazi ti,tata,meni
kako da prezivim nestrpljenje,
jer..
Volim je,dragi tata,
ma,volim je k`o mladjeg brata
srcem punim,
ne smem da kazem i vise..
dok sumorni novembar
po olucima tone sve tise,
jer ga surovo gone
hladne,beskrajne kise..
I dok se tvoj decak smuca
po uglovima zgrada,
znaj,dragi tata,
u sinu pametnom tvom
procvetava bela rada,
ne prolecna..ona jesenja.
A ona bi htela malo zenske osvete,
jer nije voce
sa najblize grane,
pa kako tvoj sin hoce da mu osvane..
da je ubere k`o dozrelu jabuku..
pa sad neka vidi muku,
jer hteo je sa drugom
opalo lisce po parkovima da broji..
Sad tugom belezi vreme i samocu,
stoji,evo ovde negde,
njen pogled i njene oci
i jad se toci,novembrom u casu jesenju..
A ljubavnom htenju tvog sina
dal` ima leka,to ona zna..
ali neka,neka me u zaborav skrije,
jesen je,ionako,stvorena za to..
mada moze i bela rada da procveta
dok opada uvelo lisce po trotoarima..
Ali o takvim stvarima,
znam..ne moze se sa tobom..
I zato,kad ludi novembar resko zazvoni
olucima jeseni jedne,
a ulice budu pune izandjalog blata,
znaj,dragi moj tata
da tvoj sin je zaljubljen
vec dosta dugo..
Pogledaj ga pazljivo,tata,
videces da je izgubljen..
ustvari,samo zaljubljen..
i nista vise,
i nista manje..
ako je to za pravdanje.
Ps.Jednom decaku i njegovom tati...
prodane magle neke,
jeseni jedne tuzne
kao nabujale reke,
i krvotok moj
u izandjala uvijaju blata..
Jer,dragi moj tata,
sve je to i tesko i nezno,
tvoj sin je zaljubljen beznadezno
i nem je kao kamen..
ej,tugo maloletna!
A sta drugo zna da kaze
kad su mu razmisljanja setna,
kad nema pravdanja
za svoje ponasanje,
za svoja tajna vrludanja.
On nece da prizna,
da njegov je pogled ostao tamo
preko sedamnaeste
na jednoj,kako da kazem,
a da ne slazem,
devojci ili zeni..
koju sanja ociju otvorenih,
pa kazi ti,tata,meni
kako da prezivim nestrpljenje,
jer..
Volim je,dragi tata,
ma,volim je k`o mladjeg brata
srcem punim,
ne smem da kazem i vise..
dok sumorni novembar
po olucima tone sve tise,
jer ga surovo gone
hladne,beskrajne kise..
I dok se tvoj decak smuca
po uglovima zgrada,
znaj,dragi tata,
u sinu pametnom tvom
procvetava bela rada,
ne prolecna..ona jesenja.
A ona bi htela malo zenske osvete,
jer nije voce
sa najblize grane,
pa kako tvoj sin hoce da mu osvane..
da je ubere k`o dozrelu jabuku..
pa sad neka vidi muku,
jer hteo je sa drugom
opalo lisce po parkovima da broji..
Sad tugom belezi vreme i samocu,
stoji,evo ovde negde,
njen pogled i njene oci
i jad se toci,novembrom u casu jesenju..
A ljubavnom htenju tvog sina
dal` ima leka,to ona zna..
ali neka,neka me u zaborav skrije,
jesen je,ionako,stvorena za to..
mada moze i bela rada da procveta
dok opada uvelo lisce po trotoarima..
Ali o takvim stvarima,
znam..ne moze se sa tobom..
I zato,kad ludi novembar resko zazvoni
olucima jeseni jedne,
a ulice budu pune izandjalog blata,
znaj,dragi moj tata
da tvoj sin je zaljubljen
vec dosta dugo..
Pogledaj ga pazljivo,tata,
videces da je izgubljen..
ustvari,samo zaljubljen..
i nista vise,
i nista manje..
ako je to za pravdanje.
Ps.Jednom decaku i njegovom tati...
