D moll - Đorđe Balašević
" Odlutaš ponekad, i sanjam sam.
Priznajem, ne ide, ali pokušavam.
I uvek dođe d mol.
Spusti se k'o lopov po žicama.
Ruke mi napuni tvojim sitnicama.
I teško prođe sve to.
Jedan d mol me dobije.
Kako odeš ti, u sobi je.
Glupi d mol uvek sazna kad je to.
Uhvati me čvrsto i ne popušta.
Lud je za tišinom, to ne propušta.
Vodi me u svoj plavičasti dom.
Jedan d mol me razvali.
Neki bi to prosto tugom nazvali.
Nije to...
Šta je tuga za d mol?
Ponekad te nema i sasvim sam
Izmišljam način da malo smuvam dan,
Ali je lukav d mol.
Pusti da se svetla svud priguše,
Sačeka poslednje zvezde namiguše.
Vuče mi rukav: 'idemo.'
Plaši me on, gde si ti?
Hiljadu se stvari moglo desiti.
Glupi d mol sa kojim tugujem svu noć...
Uzme me u svoju tamnu kočiju.
Nebo primi boju tvojih očiju.
Znam taj put, to je prečica za bol.
Jedan d mol me razvali.
Neki bi to prosto tugom nazvali.
Nije to...
Šta je tuga za d mol?
Ostala je knjiga sa par nepročitanih strana
I neke stvarčice od 'heredi' porcelana
I jedan pulover u kom si bila.
I ostala je ploča 'best of ry cooder'
I fina mala plava kutijica za puder.
I ja sam te ostao željan dok me bude,
Moja mila... "
