Viskos je bio steciste otadnika,sve dok veliki zakonodavac Ahab,koji je i sam doziveo preobracenje putem Svetog Savena,nije uspeo da ga preobrazi u mesto mirnih i cestitih ljudi.
Medjutim,ono sto se nezna,tice se nacina na koji je Ahab ostvario svoju nameru.Nijednog trenutka nije pokusao nikoga da ubedjuje,jer je odlicno poznavao ljudsku prirodu,koja iskrenost smatra slaboscu,pa bi njegov ugled bio doveden u pitanje.
Zato je pozvao nekoliko drvodelja iz obliznjeg mesta i nalozio im da,prema nacrtu koji im je dao,naprave nesto na mestu gde se danas nalazi raspece.Desetak dana su mestani danonocno slusali udarce cekica,gledali majstore kako testerisu daske i zakivaju klinove.Po isteku tih deset dana,na trgu je osvanula nekakva dzinovska skalamerija,prekrivena platnom.Tada je Ahab pozvao sve zitelje Viskosa da se okupe i prisustvuju otkrivanja spomenika.
Svecano,bez ikakvih govorancija,uklonio je platno:bila su to vesala.Sa uzetom,postoljem i svim neophodnim delovima.
Nova,novcata,premazana voskom,kako bi dugo mogla da odolevaju svim vremenskim neprilikama.Iskoristivsi prisustvo mnostva ljudi,Ahab je procitao niz zakona koji stite zemljoradnike,podsticu uzgoj stoke,obetbedjuju povlastice svima koji rade za dobrobit Viskosa,dodajuci da-otada pa nadalje-moraju da se poduhvate nekog postenog posla,ili da se,u protivnom,odsele negde drugde.To je bilo sve sto je rekao,a da nijednom nije pomenuo "spomenik" koji je upravo otkrio.Ahab nije verovao u pretnje.
Vesala su gledala u ljude i ljudi su gledali u vesala.Vremenom,malo-po malo,pocetna hrabrost buntovnika izrodila se u strah:svi su znali na kakvom je glasu Ahab,znali su da je nepokolebljiv u svojim odlukama.Neki su napustili varos,drugi su resili da se okusaju u novim poslovima,iz prostog razloga sto nisu imali kuda da odu ili zbog senke onog orudja smrti koje se uzdizalo nasred trga.Posle izvesnog vremena u Viskosu je zavladao red i mir,grad je postao vazan pogranicni trgovinski centar,poceo je da izvozi najbolju vunu i zito najboljeg kvaliteta.
Vesala su tamo stajala citavih deset godina.Drvo je bilo otporno,samo su konopac povremeno zamenjivali novim.Nikada nisu upotrebljena.Nikada Ahab nije progovorio nijednu rec o njima.Samo njihovo prisustvo bilo je dovoljno da se hrabrost izrodi u strah,pouzdanje u sumnju,glasna hvalisanja u sapate pokornog prihvatanja.Posle deset godina,kada je u Viskosu konacno zavladao red i zakon,Ahab je naredio da se vesala poruse,a da se od njihovog drveta na istom mestu podigne raspece..
Lepa prica:Ahab je doista poznavao ljudsku prirodu.Nije zelja za postovanjem zakona ono sto nas nagoni da se pridrzavamo drustvenih pravila,vec strah od kazne.
U svakom od nas postoje jedna takva vesala..
/odlomak/
Paolo Koeljo - "Djavo i gospodjica Prim"
Ps.I nama bi u danasnjem vremenu bas lepo dosao neki Ahab,zar ne?
Ako ga neko poznaje,moze li da nam ostavi njegov broj mobilnog telefona?...he,he,he...
Medjutim,ono sto se nezna,tice se nacina na koji je Ahab ostvario svoju nameru.Nijednog trenutka nije pokusao nikoga da ubedjuje,jer je odlicno poznavao ljudsku prirodu,koja iskrenost smatra slaboscu,pa bi njegov ugled bio doveden u pitanje.
Zato je pozvao nekoliko drvodelja iz obliznjeg mesta i nalozio im da,prema nacrtu koji im je dao,naprave nesto na mestu gde se danas nalazi raspece.Desetak dana su mestani danonocno slusali udarce cekica,gledali majstore kako testerisu daske i zakivaju klinove.Po isteku tih deset dana,na trgu je osvanula nekakva dzinovska skalamerija,prekrivena platnom.Tada je Ahab pozvao sve zitelje Viskosa da se okupe i prisustvuju otkrivanja spomenika.
Svecano,bez ikakvih govorancija,uklonio je platno:bila su to vesala.Sa uzetom,postoljem i svim neophodnim delovima.
Nova,novcata,premazana voskom,kako bi dugo mogla da odolevaju svim vremenskim neprilikama.Iskoristivsi prisustvo mnostva ljudi,Ahab je procitao niz zakona koji stite zemljoradnike,podsticu uzgoj stoke,obetbedjuju povlastice svima koji rade za dobrobit Viskosa,dodajuci da-otada pa nadalje-moraju da se poduhvate nekog postenog posla,ili da se,u protivnom,odsele negde drugde.To je bilo sve sto je rekao,a da nijednom nije pomenuo "spomenik" koji je upravo otkrio.Ahab nije verovao u pretnje.
Vesala su gledala u ljude i ljudi su gledali u vesala.Vremenom,malo-po malo,pocetna hrabrost buntovnika izrodila se u strah:svi su znali na kakvom je glasu Ahab,znali su da je nepokolebljiv u svojim odlukama.Neki su napustili varos,drugi su resili da se okusaju u novim poslovima,iz prostog razloga sto nisu imali kuda da odu ili zbog senke onog orudja smrti koje se uzdizalo nasred trga.Posle izvesnog vremena u Viskosu je zavladao red i mir,grad je postao vazan pogranicni trgovinski centar,poceo je da izvozi najbolju vunu i zito najboljeg kvaliteta.
Vesala su tamo stajala citavih deset godina.Drvo je bilo otporno,samo su konopac povremeno zamenjivali novim.Nikada nisu upotrebljena.Nikada Ahab nije progovorio nijednu rec o njima.Samo njihovo prisustvo bilo je dovoljno da se hrabrost izrodi u strah,pouzdanje u sumnju,glasna hvalisanja u sapate pokornog prihvatanja.Posle deset godina,kada je u Viskosu konacno zavladao red i zakon,Ahab je naredio da se vesala poruse,a da se od njihovog drveta na istom mestu podigne raspece..
Lepa prica:Ahab je doista poznavao ljudsku prirodu.Nije zelja za postovanjem zakona ono sto nas nagoni da se pridrzavamo drustvenih pravila,vec strah od kazne.
U svakom od nas postoje jedna takva vesala..
/odlomak/
Paolo Koeljo - "Djavo i gospodjica Prim"
Ps.I nama bi u danasnjem vremenu bas lepo dosao neki Ahab,zar ne?
Ako ga neko poznaje,moze li da nam ostavi njegov broj mobilnog telefona?...he,he,he...