Ovo je pesma jedne kosulje,zaljubljene do okovratnika u jednu sasvim banalnu drvenu stipaljku i glasi:
Drzis me na ovoj ljuljasci da se ne okliznem.Da mi suze ispare na suncu.
Zahvaljujuci tebi moci cu malo da se nasalim sa stokom i zivinom u ovom dvoristu.
Nadimacu se.Raskopcacu svu dugmad na svom platnenom telu.
Celo popodne bicu zastava koja rukavima samara vetar i mirise na sapunicu i nebo.
Drzi me cvrsto,ali nemoj da mi zavidis.
Mene popodne peglaju.
Miroslav Mika Antic / Novi Sad -1954.god./
Ps.Za sve koji vole Miku..a posebno za Alekseja od Arlekina.
Drzis me na ovoj ljuljasci da se ne okliznem.Da mi suze ispare na suncu.
Zahvaljujuci tebi moci cu malo da se nasalim sa stokom i zivinom u ovom dvoristu.
Nadimacu se.Raskopcacu svu dugmad na svom platnenom telu.
Celo popodne bicu zastava koja rukavima samara vetar i mirise na sapunicu i nebo.
Drzi me cvrsto,ali nemoj da mi zavidis.
Mene popodne peglaju.
Miroslav Mika Antic / Novi Sad -1954.god./
Ps.Za sve koji vole Miku..a posebno za Alekseja od Arlekina.
