Misao
Kad misao poteče,
bistrinom svoje snage,
tad zarumeni proleće,
u kapima jutarnje vlage.
Kada se otvore nove nade,
u rumenilu cveća
tada se kao žilice mlade,
rasturi sreća,
uz velike i male naslade
mog uzavrelog bića.
A misao mi ne da,
da otvorim svoje srce,
kao da me sustiže velika beda
oduzima dah i koči vilice.
I strah me savlada
sa mišlju da bolje ne može biti
o kakvog li jada,
moje se srce ne sme zatvoriti.
Zato ću osećaje pustiti
da teku kao reka,
i misli svoje očistiti
od malih i velikih prepreka.
Kad misao poteče,
bistrinom svoje snage,
tad zarumeni proleće,
u kapima jutarnje vlage.
Kada se otvore nove nade,
u rumenilu cveća
tada se kao žilice mlade,
rasturi sreća,
uz velike i male naslade
mog uzavrelog bića.
A misao mi ne da,
da otvorim svoje srce,
kao da me sustiže velika beda
oduzima dah i koči vilice.
I strah me savlada
sa mišlju da bolje ne može biti
o kakvog li jada,
moje se srce ne sme zatvoriti.
Zato ću osećaje pustiti
da teku kao reka,
i misli svoje očistiti
od malih i velikih prepreka.
