negdje u daljinama
slušam urlike slonova
kako bolnim
teškim
uzdasima..
kidaju tišinu pustoši..
u našim odajama
crveno je pred očima
vatreno je noćima
sa surlom ljubavnom dodiruješ me..
ti si moj slon
a ja tvoja slonica
baš tako se nekad osjećam..
dok urličem u noći
vreloj i crvenoj
sparnoj i zamamnoj..
i kidam slike slonova
i pustoši
sve je odjednom lava
životinje bježe
nebo se crveni
oganj je žile zapalio..
stišćem te jače k sebi
tvoja surla je moj konop spasa
do vrhunca moga kratera
popet ću se njegovim čvorovima
i ubacit se u užarenu lavu strasti..
