УДЕЛА СИРОМАШНЕ УДОВИЦЕ

У храму је стај'о ковчег,
K'o да моли камен сињи:
»Уделите, ко шта може,
Уделите сиротињи!«
Ту фарисеј дукат баца,
Ал' не што је срца мека,
Већ га тако диже, спушта
Да свак види издалека.
Удовица сиротица
Један новчић спушта ти'о,
А можда је — ко би знао —
Последњи јој новац био.
Радо ј' дала мален део,
— А Христос је то видео.

Онда Христос 'вако рече
Фарисеј'ма баш у лице:
»Сви су ваши дари мали
Према дарку удовице.
Шта је ваше злато што га
Хвалисава рука пружа,
Према дарку који даје
Милостива, скромна душа!
Себи мали, друге храни,
По маленој својој снази,
А кад даје' тако даје
Да је нико не опази.
Хвалисавац размеће се, —
Тиме само себе вара;
Ви'ш, оваки дарак само,
'Ваки дарак рај отвара«.
 
Bas lepo,Onisifore,..Prava,hriscanska poruka,ali i poruka koje ima i u Koranu.Ovakve poruke su nedeljive,bez obzira na veroispovest jer im je univerzalnost ljudskosti zajednicka kvalitativna oznaka.
U svakodnevnom zivotu se mogu videti ljudi koji cine dobra dela,odnosno ponasaju se kao ova skromna udovica,daju koliko je to u njihovoj mogucnosti(poznata je ona setenca"vase malo za nekoga moze biti mnogo").
Isto tako,na ovaj nacin deluju i anonimni donatori.
Hvala za podsecanje na postojanje Milostinje,koja je nasa duznost kao ljudi,jedinih bica kojima je Tvorac dodelio saznanje humanosti.Odreci se jednog dela svog novca koji nam ne ugrozava egzistenciju,predstavlja temelj bolje buducnosti covekovog roda..
 

Back
Top