У храму је стај'о ковчег,
K'o да моли камен сињи:
»Уделите, ко шта може,
Уделите сиротињи!«
Ту фарисеј дукат баца,
Ал' не што је срца мека,
Већ га тако диже, спушта
Да свак види издалека.
Удовица сиротица
Један новчић спушта ти'о,
А можда је — ко би знао —
Последњи јој новац био.
Радо ј' дала мален део,
— А Христос је то видео.
Онда Христос 'вако рече
Фарисеј'ма баш у лице:
»Сви су ваши дари мали
Према дарку удовице.
Шта је ваше злато што га
Хвалисава рука пружа,
Према дарку који даје
Милостива, скромна душа!
Себи мали, друге храни,
По маленој својој снази,
А кад даје' тако даје
Да је нико не опази.
Хвалисавац размеће се, —
Тиме само себе вара;
Ви'ш, оваки дарак само,
'Ваки дарак рај отвара«.
K'o да моли камен сињи:
»Уделите, ко шта може,
Уделите сиротињи!«
Ту фарисеј дукат баца,
Ал' не што је срца мека,
Већ га тако диже, спушта
Да свак види издалека.
Удовица сиротица
Један новчић спушта ти'о,
А можда је — ко би знао —
Последњи јој новац био.
Радо ј' дала мален део,
— А Христос је то видео.
Онда Христос 'вако рече
Фарисеј'ма баш у лице:
»Сви су ваши дари мали
Према дарку удовице.
Шта је ваше злато што га
Хвалисава рука пружа,
Према дарку који даје
Милостива, скромна душа!
Себи мали, друге храни,
По маленој својој снази,
А кад даје' тако даје
Да је нико не опази.
Хвалисавац размеће се, —
Тиме само себе вара;
Ви'ш, оваки дарак само,
'Ваки дарак рај отвара«.