Jednog dana, miš je gledao, kroz pukotinu na zidu, farmera i njegovu ženu kako otvaraju neki paket. ''Kakvu hranu bi paket mogao sadržati?'', pitao se. Ali kad je otkrio da je u pitanju mišolovka, bio je užasnut.
Trčeći kroz dvorište farme upozoravao je ostale vičući: "U kući je mišolovka! U kući je mišolovka!"
Kokoška, kvocajući i čeprkajući, podiže glavu i kaže: "Gospodine Mišo, to je ozbiljan problem za tebe, ali nema ama baš nikakve posledice po mene. Ja zbog toga ne treba da se uzrujavam."
Miš se okrene prascu i vikne: "Mišolovka je u kući! Mišolovka je u kući!" Prase je saosećalo, ali reče: "Vrlo mi je žao, gospodine Mišo, ali ja tu ne mogu ništa učiniti osim da se molim. Budi siguran da si u mojim molitvama."
Miš tada krene prema kravi: "Mišolovka je u kući! Mišolovka je u kući!"
Krava reče: "Oh, gospodine Mišo, žao mi je zbog tebe, ali s mog nosa neće faliti koža."
Tako se miš vratio odbijen pognute glave u kuću kako bi se sam suočio s farmerovom mišolovkom.
Te se noći začuo čudan zvuk u kući - kao zvuk kad mišolovka uhvati svoj plen. Farmerova žena požurila je da vidi što se uhvatilo. U mraku nije videla da je mišolovka uhvatila rep otrovne zmije. Zmija je ugrizla ženu. Farmer ju je brzo odvezao u bolnicu. Nedugo zatim se kući vratila s visokom temperaturom.
Znamo da se visoka temperatura lečila svežom kokošijom supom, pa je farmer zaklao kokošku.
Ali bolest njegove žene se nastavila pa su došli da je posete prijatelji i susedi. Da bi ih nahranio, farmer je zaklao prase.
Farmerova se žena, nažalost, nije oporavila, umrla je.
Došlo je toliko ljudi na njenu sahranu, da je farmer morao zaklati kravu kako bi nahranio sve njih.
Miš je to sve gledao s velikom tugom kroz svoju pukotinu na zidu.
Trčeći kroz dvorište farme upozoravao je ostale vičući: "U kući je mišolovka! U kući je mišolovka!"
Kokoška, kvocajući i čeprkajući, podiže glavu i kaže: "Gospodine Mišo, to je ozbiljan problem za tebe, ali nema ama baš nikakve posledice po mene. Ja zbog toga ne treba da se uzrujavam."
Miš se okrene prascu i vikne: "Mišolovka je u kući! Mišolovka je u kući!" Prase je saosećalo, ali reče: "Vrlo mi je žao, gospodine Mišo, ali ja tu ne mogu ništa učiniti osim da se molim. Budi siguran da si u mojim molitvama."
Miš tada krene prema kravi: "Mišolovka je u kući! Mišolovka je u kući!"
Krava reče: "Oh, gospodine Mišo, žao mi je zbog tebe, ali s mog nosa neće faliti koža."
Tako se miš vratio odbijen pognute glave u kuću kako bi se sam suočio s farmerovom mišolovkom.
Te se noći začuo čudan zvuk u kući - kao zvuk kad mišolovka uhvati svoj plen. Farmerova žena požurila je da vidi što se uhvatilo. U mraku nije videla da je mišolovka uhvatila rep otrovne zmije. Zmija je ugrizla ženu. Farmer ju je brzo odvezao u bolnicu. Nedugo zatim se kući vratila s visokom temperaturom.
Znamo da se visoka temperatura lečila svežom kokošijom supom, pa je farmer zaklao kokošku.
Ali bolest njegove žene se nastavila pa su došli da je posete prijatelji i susedi. Da bi ih nahranio, farmer je zaklao prase.
Farmerova se žena, nažalost, nije oporavila, umrla je.
Došlo je toliko ljudi na njenu sahranu, da je farmer morao zaklati kravu kako bi nahranio sve njih.
Miš je to sve gledao s velikom tugom kroz svoju pukotinu na zidu.
Zato, kad sledeći put čuješ da se neko suočio s problemom i misliš da te se to ne tiče, seti se - kad je jedan od nas ugrožen, svi smo u opasnosti.
Svi smo umešani u putovanje zvano "život". Moramo paziti jedni na druge i ponekad napraviti dodatan trud da ohrabrimo svog bližnjeg.
Seti se: svako od nas je bitna nit u tapiseriji druge osobe; naši su životi isprepleteni s razlogom.
Svi smo umešani u putovanje zvano "život". Moramo paziti jedni na druge i ponekad napraviti dodatan trud da ohrabrimo svog bližnjeg.
Seti se: svako od nas je bitna nit u tapiseriji druge osobe; naši su životi isprepleteni s razlogom.
