Nisam od onih što bacaju mreže.
Nisam ni od onih što love na „varalicu“.
Sve što imam od oružja –to su srce i ruke.
Teško je tako loviti.
Srećom,nisam od onih pohlepnih,ne jurim količinu.Želim malo,tek koliko da utolim glad.
Volim da plovim svojim krhkim čamcem.Nemam spoljni motor,veslam plako,istrajno,ravnomernim pokretima.Nije lako ploviti uzvodno....ali,to je jedini pravi put .
Dok veslam volim da posmatram okolo.U sebi osećam radost istraživača.Jednom,dok sam krstario ,ugledao sam nju.Zapravo,samo sam je nazirao,voda je krivila njenu sliku,ona je plovila svojim putem,u svom svetu.
Neobična riba .
Želeo sam da je pogledam,sve njene strane.Mislim da nikada ranije nisam takvu video.Bila je jedna koja je ,možda,bila slična,ali ova je bila posebna.Opet sam osetio radost istraživača,opet,opet!
Plovila je pored mog čamca,bezbrižno,zabavljala se.Želeo sam njenu blizinu.Odložio sam veslo,i nagnuo se preko oboda čamca.Tada nisam ni slutio kolko će to naginjane zaljuljati moj čamac.Naprezao sam oči da bi bolje video.Voda je bila mutna,a struja brza,nisam video koliko sam hteo,ni šta sam hteo.Posegao sam za njom,da je uhvatim,onako kao što uvek i radim,“na ruke“.Uspeo sam,nekim čudom.Valjda zato što je i ona želela da bude uhvaćena,uživala je u toj igri lova.
Ubacio sam je malu kofu sa vodom.I dalje je bila u svom svetu,a ja sam mogao da je posmatram.Isprva se batrgala,pa se umirila.Nije mi to, u početku ,smetalo.Kasnije je počelo da mi smeta.Neke kapi su mi prijatno osvežavale lice,a neke su mi upadale u oči.Neka snažna privlačnost,radoznalost,prokletstvo....šta li je,vuklo me ka njoj.
U jednom trenutku ugledah prsten na desnom peraju.Ona je obeležena.Ipak,želeo sam da otkrijem sve o njoj,da vidim njen svet,sam to ,kunem se.Nebi bilo korektno da je ponesem u svoj akvarijum.Tu bi, njoj ,brzo postalo tesno i ponestalo kiseonika.
Nisam ja od onih sportskih ribolovaca što love da bi se slikali i hvalili,ni od onih što proždiru.Nju su ulovljavali i jedni i drugi,neki su je pustili, nekima je pobegla.
Previše sam se zainteresovao,previše je počela da mi znači ta obeležena riba.Shvatio sam da ,sve češće,razmišljam o njoj umesto da veslam,da činim nehotične pokrete koji moj čamac opasno ljuljaju,da ću ,ako ona iskoči iz te kofe,skočiti u tu mutnu vodu u kojoj ne znam da plivam i ne mogu da vidim.
Znam,nije ona uzrok mojih nemira....ona je okidač koji pokreće tu kanonadu topova.
Svi smo mi žrtve sopstvene nesavršenosti.
Svi problemi i sva rešenja su u nama.
Morao sam da je zgrabim,grubo i odlučno,i zavitlam što dalje od mene,da zažmurim i ne gledam gde će pasti u vodu.
Nadam se da je nisam povredio.
Ona to ničim nije zaslužila.
Nisam ni od onih što love na „varalicu“.
Sve što imam od oružja –to su srce i ruke.
Teško je tako loviti.
Srećom,nisam od onih pohlepnih,ne jurim količinu.Želim malo,tek koliko da utolim glad.
Volim da plovim svojim krhkim čamcem.Nemam spoljni motor,veslam plako,istrajno,ravnomernim pokretima.Nije lako ploviti uzvodno....ali,to je jedini pravi put .
Dok veslam volim da posmatram okolo.U sebi osećam radost istraživača.Jednom,dok sam krstario ,ugledao sam nju.Zapravo,samo sam je nazirao,voda je krivila njenu sliku,ona je plovila svojim putem,u svom svetu.
Neobična riba .
Želeo sam da je pogledam,sve njene strane.Mislim da nikada ranije nisam takvu video.Bila je jedna koja je ,možda,bila slična,ali ova je bila posebna.Opet sam osetio radost istraživača,opet,opet!
Plovila je pored mog čamca,bezbrižno,zabavljala se.Želeo sam njenu blizinu.Odložio sam veslo,i nagnuo se preko oboda čamca.Tada nisam ni slutio kolko će to naginjane zaljuljati moj čamac.Naprezao sam oči da bi bolje video.Voda je bila mutna,a struja brza,nisam video koliko sam hteo,ni šta sam hteo.Posegao sam za njom,da je uhvatim,onako kao što uvek i radim,“na ruke“.Uspeo sam,nekim čudom.Valjda zato što je i ona želela da bude uhvaćena,uživala je u toj igri lova.
Ubacio sam je malu kofu sa vodom.I dalje je bila u svom svetu,a ja sam mogao da je posmatram.Isprva se batrgala,pa se umirila.Nije mi to, u početku ,smetalo.Kasnije je počelo da mi smeta.Neke kapi su mi prijatno osvežavale lice,a neke su mi upadale u oči.Neka snažna privlačnost,radoznalost,prokletstvo....šta li je,vuklo me ka njoj.
U jednom trenutku ugledah prsten na desnom peraju.Ona je obeležena.Ipak,želeo sam da otkrijem sve o njoj,da vidim njen svet,sam to ,kunem se.Nebi bilo korektno da je ponesem u svoj akvarijum.Tu bi, njoj ,brzo postalo tesno i ponestalo kiseonika.
Nisam ja od onih sportskih ribolovaca što love da bi se slikali i hvalili,ni od onih što proždiru.Nju su ulovljavali i jedni i drugi,neki su je pustili, nekima je pobegla.
Previše sam se zainteresovao,previše je počela da mi znači ta obeležena riba.Shvatio sam da ,sve češće,razmišljam o njoj umesto da veslam,da činim nehotične pokrete koji moj čamac opasno ljuljaju,da ću ,ako ona iskoči iz te kofe,skočiti u tu mutnu vodu u kojoj ne znam da plivam i ne mogu da vidim.
Znam,nije ona uzrok mojih nemira....ona je okidač koji pokreće tu kanonadu topova.
Svi smo mi žrtve sopstvene nesavršenosti.
Svi problemi i sva rešenja su u nama.
Morao sam da je zgrabim,grubo i odlučno,i zavitlam što dalje od mene,da zažmurim i ne gledam gde će pasti u vodu.
Nadam se da je nisam povredio.
Ona to ničim nije zaslužila.
