Jedna je učiteljica zamolila svoje učenike da na jednom papiru napišu imena svih drugih učenika u razredu i da ostave malo mesta pored svakog imena. Tada je rekla učenicima da razmisle šta je najlepše što mogu reći o svojim drugovima iz razreda, te da to napišu pored svakog imena. Ceo sat je potrajalo dok su svi bili gotovi, a pre izlaska iz razreda, papire su predali učiteljici.
Preko vikenda, učiteljica je napisala svako ime učenika na jedan list papira i prepisala sve komentare koje su učenici napisali o svakom pojedincu. U ponedjeljak je svakom učeniku dala papir sa njegovim imenom. Ubrzo su se svi smešili.
"Zaista?", čuli su se šapati... "Nisam imao pojma da nekom nešto značim", te "Nisam znala da se tako sviđam drugima," bili su komentari.
Liste se kasnije nisu više spominjale. Učiteljica nije znala jesu li učenici diskutovali o tome međusobno ili sa svojim roditeljima, ali to i nije bilo važno. Vežba je ispunila svoj cilj. Učenici su bili srećni i zbog sebe i zbog drugih.
Godinama kasnije jedan od učenika je poginuo u Vijetnamu i učiteljica je otišla na njegovu sahranu. Crkva je bila prepuna njegovih prijatelja. Jedni za drugim, oni koji su poznavali mladića, prilazili su kovčegu da bi mu odali poslednju počast. Učiteljica je prišla poslednja. Dok je tamo stajala, jedan od vojnika koji je nosio kovčeg pitao ju je: "Jeste li Vi Markova učiteljica iz matematike?" Klimnula je potvrdno glavom. Tada je rekao: "Marko je veoma često pričao o Vama."
Nakon sahrane, skupila se većina Markovih prijatelja iz razreda. Markovi roditelji su takođe bili tamo i nestrpljivo su čekali da razgovaraju s učiteljicom. "Hteli bismo nešto da Vam pokažemo”, rekao je otac i izvukao novčanik. "Ovo su pronašli kad je Marko poginuo. Verujemo da ćete to prepoznati." Iz novčanika je izvukao vrlo istrošeni komad papira, koji je očigledno bio slepljen, mnogo puta savijan i rastvaran. Učiteljica je bez gledanja znala da je to papir s lepim rečima Markovih drugova iz razreda.
"Hteli bismo Vam se zaista zahvaliti što ste to uradili," rekla je majka. "Kao što možete videti, Marko je ovo vrlo cenio." Svi bivši učenici su se skupili oko učiteljice.
Charlie se nasmešio i rekao, "Ja svoju listu takođe još imam. U najgornjoj je ladici mog radnog stola." Chuckova žena je rekla, "Chuck me je zamolio da listu zalepim u naš venčani album." "I ja svoj još uvek imam", rekla je Marilyn, "u mom je dnevniku.” "Vicki je izvukla svoj rokovnik i pokazala svima svoju istrošenu listu. "Uvek je nosim sa sobom," rekla je Vicki i primetila, "verujem da smo svi sačuvali liste." Učiteljica je bila toliko dirnuta, da je sela i zaplakala.
Zaplakala je za Markom i zbog svih njegovih prijatelja koji ga više neće videti.
U zajedničkom životu s ljudima često zaboravljamo da će se svaki život jednog dana završiti i da nikada ne znamo kada će taj dan biti. Zbog toga bi osobama koje volimo i o njima brinemo trebalo reći da su nam nešto posebno i važno. Reci im to pre nego što bude kasno. To možeš uraditi i tako što ćeš proslediti ovaj tekst.
Ukoliko to ne učiniš, propustićeš još jednu prekrasnu priliku da učiniš nešto lepo. Ako si toliko prezaposlen da ne možeš potrošiti par minuta za prosleđivanje poruke, je li to možda prvi put da nisi ništa učinio za sreću ljudi oko sebe? Razmisli o tome!
Preko vikenda, učiteljica je napisala svako ime učenika na jedan list papira i prepisala sve komentare koje su učenici napisali o svakom pojedincu. U ponedjeljak je svakom učeniku dala papir sa njegovim imenom. Ubrzo su se svi smešili.
"Zaista?", čuli su se šapati... "Nisam imao pojma da nekom nešto značim", te "Nisam znala da se tako sviđam drugima," bili su komentari.
Liste se kasnije nisu više spominjale. Učiteljica nije znala jesu li učenici diskutovali o tome međusobno ili sa svojim roditeljima, ali to i nije bilo važno. Vežba je ispunila svoj cilj. Učenici su bili srećni i zbog sebe i zbog drugih.
Godinama kasnije jedan od učenika je poginuo u Vijetnamu i učiteljica je otišla na njegovu sahranu. Crkva je bila prepuna njegovih prijatelja. Jedni za drugim, oni koji su poznavali mladića, prilazili su kovčegu da bi mu odali poslednju počast. Učiteljica je prišla poslednja. Dok je tamo stajala, jedan od vojnika koji je nosio kovčeg pitao ju je: "Jeste li Vi Markova učiteljica iz matematike?" Klimnula je potvrdno glavom. Tada je rekao: "Marko je veoma često pričao o Vama."
Nakon sahrane, skupila se većina Markovih prijatelja iz razreda. Markovi roditelji su takođe bili tamo i nestrpljivo su čekali da razgovaraju s učiteljicom. "Hteli bismo nešto da Vam pokažemo”, rekao je otac i izvukao novčanik. "Ovo su pronašli kad je Marko poginuo. Verujemo da ćete to prepoznati." Iz novčanika je izvukao vrlo istrošeni komad papira, koji je očigledno bio slepljen, mnogo puta savijan i rastvaran. Učiteljica je bez gledanja znala da je to papir s lepim rečima Markovih drugova iz razreda.
"Hteli bismo Vam se zaista zahvaliti što ste to uradili," rekla je majka. "Kao što možete videti, Marko je ovo vrlo cenio." Svi bivši učenici su se skupili oko učiteljice.
Charlie se nasmešio i rekao, "Ja svoju listu takođe još imam. U najgornjoj je ladici mog radnog stola." Chuckova žena je rekla, "Chuck me je zamolio da listu zalepim u naš venčani album." "I ja svoj još uvek imam", rekla je Marilyn, "u mom je dnevniku.” "Vicki je izvukla svoj rokovnik i pokazala svima svoju istrošenu listu. "Uvek je nosim sa sobom," rekla je Vicki i primetila, "verujem da smo svi sačuvali liste." Učiteljica je bila toliko dirnuta, da je sela i zaplakala.
Zaplakala je za Markom i zbog svih njegovih prijatelja koji ga više neće videti.
U zajedničkom životu s ljudima često zaboravljamo da će se svaki život jednog dana završiti i da nikada ne znamo kada će taj dan biti. Zbog toga bi osobama koje volimo i o njima brinemo trebalo reći da su nam nešto posebno i važno. Reci im to pre nego što bude kasno. To možeš uraditi i tako što ćeš proslediti ovaj tekst.
Ukoliko to ne učiniš, propustićeš još jednu prekrasnu priliku da učiniš nešto lepo. Ako si toliko prezaposlen da ne možeš potrošiti par minuta za prosleđivanje poruke, je li to možda prvi put da nisi ništa učinio za sreću ljudi oko sebe? Razmisli o tome!