Jedan uspešan lekar seo je jednog dana i napisao pismo svojoj bivšoj učiteljici. Nedelju dana nakon toga primio je pismo napisano drhtavom rukom. U pismu je stajalo: ''Moj dragi Willi! Htela bih da znaš šta mi je tvoje pismo značilo. Stara sam žena, u osamdesetim godinama. Živim sama u maloj sobici, sama sebi kuvam, usamljena sam i osećam se kao poslednji list na stablu. Možda te bude zanimalo da sam pedeset godina bila učiteljica i za sve to vreme tvoje je pismo jedino ‘hvala’ koje sam dobila. Stiglo je jednog hladnog, plavog jutra i obradovalo moje usamljeno, staro srce, kao što me ništa tokom mnogih godina nije toliko obradovalo.''
