Преподне у предузећу било је у исчекивању посете новог власника. Досадашњи власник, седео је за у својој канцеларији....у својој досадашњој канцеларији и уређивао последње папире за новог власника који само што није стигао.
Седео је у великој кожној фотељи и сећао се протеклих двадесет година како је са првобитним капиталом изградио ову фирму. Из фијоке узео је огледалце, да још једном намести своју косу која је почела да одаје прве седе...сребрнасте, како је више волео да каже, влати косе.Године стреса и напора учиниле су своје.
Одлучио је пре пола године да прода своју садашњу фирму. Жена му је била десет година млађа од њега, у својим касним тридесетим и још је желела накит, провод и скупоцене ствари.Зато је одлучио да прода фирму, подигне пар кредита и да купи велико имање на коме ће његова жена моћи да приређује велике и скупоцене забаве.
Погелдао је у фијоку покрај огледалца које је спустио натраг. Била је то кутија од махагонија. Отворио ју је. У њој био је највећи дијамант којег је ћовек икада могао да види на не мење скупој огрлици од белог злата.... Видео га је у једном каталогу "Тифанија" који је његова секретарица листала неки дан.... Однео га је кући и његова млада жена зажелела је баш тај.....
Морао је да подигне кредит... на... милионску своту Долара.... Али то ниеј ни било битно. Кредит је добио као од шале када је показао папире свог предузећа. У банци су били врло љубазни и када су видели власничке папире похитали су да му дају кредит. Заправо био је довољан један кратки телефонски позив шефа експозитуре неком надређеном да му одобре кредит...
Све му је ишло на руку... Сада продаје фирму и купује имање. Имаће довољно за пензију, а договорио се са новим власником да он ипак остане један од шефова у борду директора са позамашном платом која ће му омогућити да врати кредите....
...Ах.... миање.... предивно, пасторално на обали мора али близу града. Дивна Викторијанска кућа са предивним и расјкошним вртом и павиљоном у њему крај малог језерца у којем су лабудови!... Пет милиона Долара!
Права ситница... Агентица за некретнине као да је ово имање сачувала за њега. У банци у којој еј добио кредит, препоручили су му њену фирму за некретнине и нису погрешили! невероватно да за тако мале паре може да се добиеј овакво имање! Биће презадовољан!
А фирму продаје за лепе паре. Таман да покрије дугове и да буде на позитивној нули. Како су он и жена сраћунали, када се све покрије и са новцем од продаје предузћа отплатиће кућу а од плате коју ће добијати у борду директора, враћаће остале дугове и живеће врло солидно!
Иако купца ниакд није видео лично, адвокати су све средили, а за његово име чуо је преко оних савремених "мушких" часописа о бизнису, голим женскама и спортским колима који на насловној страни имају познату манекенку а унутра смежуране старце пуне лове како се сликају са истим тим моделима.
Његова жена..... била је једна од радница док је он био један од нижих шефова. Сапнђали су се, а онда их је ухватио њен муж на гомили. Ипак, успео је да нареди обезбеђењу да га савладају и избаце напоље. Сутра му је дао отказ. Жена га је напустила и преселила се код њега. Временом, уз добре кредите ојачао је фирму и постао њен газда....
Сада је време за превремену пензију.
Секретарица је нагло устала када се на вратима појавио купац, нови газда предузећа у пратњи двојице телохранитеља.
Љубазно ју је поздравио и она га је најавила свом газди. телохранитељи су остали на вратима док је он ушао унутра.
Она се вратила сређивању својих папира питајући се да ли ће нови газда њу оставити на овом радном месту, које је добила на сисе и дупе, или ће је вратити у мензу где ју је--хм--- "открио" стари газда.
Изненадила се када се већ кроз десет минута појавио из канцеларије нови газда. Журно и помало дрско и без поздрава са све телохранитељима запутио се ка лифту. Последњи пут му је видела лице, које је сада било замишљено и намргођено док су се врата лифта затварала и лифт их одвозио доле.
Села је назад на столицу и дохватила папире.
Из кабинета њеног газде чуо се гласни пуцањ.
Утрчала је унутра.
Њен врисак испунио је готово сваку канцеларију фриме. Њен газда грудима је лежао преко стола, барица крви је прекривал араусте папире по столу а из десне руке, управо му је, безживотно испао пиштољ......
Ускоро је кроз отворени прозор чула отварање и лупање аутомобилских врата и како се пали мотор и кола одлазе.
..................
Седео је на задњем седишту своје линузине са телохранитељима.
Био је мрзовољан.
Чуо је пуцањ. Затворио је очи лагано спустивши главу. Потом женски врисак.
Готово је.
Коначно је готово.
Наредио је возачу да крене.
............
Када га је секретарица пустила код њега у канцеларију још увек је имао осмех куртоазности на лицу.
Врата су се затворила за њим.
Стари власник устао је из фотеље да му приђе и поздрави га.
Рука му се зауставила... следила у лету...
"ТИ!?!?!?".... запрепастио се досадашњи власник.
- Да, ја.
- Ти!?!?
- Седи.....не нагли.....
Обојица су сели. Један за ужасом на лицу а други са неком горчином и сетом.
- Ја сам.... коначно је прозборио нови власник.
...ја сам... препознао си ме одмах?
.... ја.. како... муцао је човек са првим седим длакама у глави насупрот њега.
- Не постављај питања.
Ја ћу говорити.
Последњи пут видели смо се када си ме уз гориле избацио напоље, пре двадесет година. Отео си ми жену, избацио са посла и уз помоћ адвоката одузео сво имање које сам икада имао...ту и не рачунам жену, љубав мог живота... Украо си ми је иза леђа и наслађивао се њоиме док си ми давао разне глупаве задатке да их радим целу ноћ.... ни сам не знам колико је то трајало...
- Човек насупрот њега и даље је са обешеном доњом вилицом и буљавим очима посматрао утвару преко пута себе, човека на ког је готово заборавио, и закога је мислио да је вероватно скончао у некој каљузи, сав одршан и са стомаком пуним метил-алкохолне брље.
- не покушавај да причаш... наставила је "утвара"..... пусти да завршим....
Дакле, узео си ми живот. Чак сте живели у мом стану док ниси купио већи..... дакле ти си ме убио. Узео си ми живот, све до чега ми је било стало. Узео си то на ужашсан покварен начин.
Али ја нисам умро. После месеци и месеци самосажаљења, сакупио сам храбрости да кренем даље... Променио сам име.... вратио се у бизнис... наредних година зарадио сам доста новца... вома пуно новца.... Али то нисам био ја. Био еј то неко други, непознат, чак и мени самом..... Стари "ја" био је мртав. Убијен... издан и убијен....
- Онда сам се посветио мом убици... теби.... Видео сам да си дошао на високи положај у фирми... преварама и смицалицама, без сумње!
Имао сам новца.... пуно....
Преко једне банке понудио сам твојој фирми повољан кредит. Ти си своје име ставио на тај уговор и пред шефовима си се приказао као "спасилац" фирме који јој еј донео преко потребни капитал.
Ускоро постао си главни а онда, уз помоћ још једног мог кредита- откупио си целу фирму.
Коначно си био газда. Твоја грабежљивост је била на врхунцу... и поред тога што си ми преотео жену имао си разне афере и везе... па и са овом сисуљом од твоје...секретарице....
Упознао си је у мензи?..... не секирај се..... Један мој агент нашао ју је на улици... проститутка... дао јој је новац и уз помоћ мита запослио у овом предузећу... ту си је... случајно... упознао и поставио прво у свој кревет а онда за твоју секретарицу....
Ускоро си почео да добијаш још повољних кредита, што личних што за фирму.
Кућа.... лепа је зар не? Мислим она са језерцетом и лабудовима!?
....
Извини... запричао сам се...... него јеси ли купио твојој жени онај дијамант?
Уста пренераженог човека за директорским столом, почела су да дрхте...
- Ккк..како ти?
- Остави се тога..... буди човек и допусти да завршим....
Све се дешавало случајно.... ако случај постоји..... један мој човек донео је пошту код твоје секретарице... међу поштом у којој сам ти нудио да купим твоју фирму нашао се и један "Тифанијев" каталог са предивном и скупоценом дијамантском огрлицом....
Седео је у великој кожној фотељи и сећао се протеклих двадесет година како је са првобитним капиталом изградио ову фирму. Из фијоке узео је огледалце, да још једном намести своју косу која је почела да одаје прве седе...сребрнасте, како је више волео да каже, влати косе.Године стреса и напора учиниле су своје.
Одлучио је пре пола године да прода своју садашњу фирму. Жена му је била десет година млађа од њега, у својим касним тридесетим и још је желела накит, провод и скупоцене ствари.Зато је одлучио да прода фирму, подигне пар кредита и да купи велико имање на коме ће његова жена моћи да приређује велике и скупоцене забаве.
Погелдао је у фијоку покрај огледалца које је спустио натраг. Била је то кутија од махагонија. Отворио ју је. У њој био је највећи дијамант којег је ћовек икада могао да види на не мење скупој огрлици од белог злата.... Видео га је у једном каталогу "Тифанија" који је његова секретарица листала неки дан.... Однео га је кући и његова млада жена зажелела је баш тај.....
Морао је да подигне кредит... на... милионску своту Долара.... Али то ниеј ни било битно. Кредит је добио као од шале када је показао папире свог предузећа. У банци су били врло љубазни и када су видели власничке папире похитали су да му дају кредит. Заправо био је довољан један кратки телефонски позив шефа експозитуре неком надређеном да му одобре кредит...
Све му је ишло на руку... Сада продаје фирму и купује имање. Имаће довољно за пензију, а договорио се са новим власником да он ипак остане један од шефова у борду директора са позамашном платом која ће му омогућити да врати кредите....
...Ах.... миање.... предивно, пасторално на обали мора али близу града. Дивна Викторијанска кућа са предивним и расјкошним вртом и павиљоном у њему крај малог језерца у којем су лабудови!... Пет милиона Долара!
Права ситница... Агентица за некретнине као да је ово имање сачувала за њега. У банци у којој еј добио кредит, препоручили су му њену фирму за некретнине и нису погрешили! невероватно да за тако мале паре може да се добиеј овакво имање! Биће презадовољан!
А фирму продаје за лепе паре. Таман да покрије дугове и да буде на позитивној нули. Како су он и жена сраћунали, када се све покрије и са новцем од продаје предузћа отплатиће кућу а од плате коју ће добијати у борду директора, враћаће остале дугове и живеће врло солидно!
Иако купца ниакд није видео лично, адвокати су све средили, а за његово име чуо је преко оних савремених "мушких" часописа о бизнису, голим женскама и спортским колима који на насловној страни имају познату манекенку а унутра смежуране старце пуне лове како се сликају са истим тим моделима.
Његова жена..... била је једна од радница док је он био један од нижих шефова. Сапнђали су се, а онда их је ухватио њен муж на гомили. Ипак, успео је да нареди обезбеђењу да га савладају и избаце напоље. Сутра му је дао отказ. Жена га је напустила и преселила се код њега. Временом, уз добре кредите ојачао је фирму и постао њен газда....
Сада је време за превремену пензију.
Секретарица је нагло устала када се на вратима појавио купац, нови газда предузећа у пратњи двојице телохранитеља.
Љубазно ју је поздравио и она га је најавила свом газди. телохранитељи су остали на вратима док је он ушао унутра.
Она се вратила сређивању својих папира питајући се да ли ће нови газда њу оставити на овом радном месту, које је добила на сисе и дупе, или ће је вратити у мензу где ју је--хм--- "открио" стари газда.
Изненадила се када се већ кроз десет минута појавио из канцеларије нови газда. Журно и помало дрско и без поздрава са све телохранитељима запутио се ка лифту. Последњи пут му је видела лице, које је сада било замишљено и намргођено док су се врата лифта затварала и лифт их одвозио доле.
Села је назад на столицу и дохватила папире.
Из кабинета њеног газде чуо се гласни пуцањ.
Утрчала је унутра.
Њен врисак испунио је готово сваку канцеларију фриме. Њен газда грудима је лежао преко стола, барица крви је прекривал араусте папире по столу а из десне руке, управо му је, безживотно испао пиштољ......
Ускоро је кроз отворени прозор чула отварање и лупање аутомобилских врата и како се пали мотор и кола одлазе.
..................
Седео је на задњем седишту своје линузине са телохранитељима.
Био је мрзовољан.
Чуо је пуцањ. Затворио је очи лагано спустивши главу. Потом женски врисак.
Готово је.
Коначно је готово.
Наредио је возачу да крене.
............
Када га је секретарица пустила код њега у канцеларију још увек је имао осмех куртоазности на лицу.
Врата су се затворила за њим.
Стари власник устао је из фотеље да му приђе и поздрави га.
Рука му се зауставила... следила у лету...
"ТИ!?!?!?".... запрепастио се досадашњи власник.
- Да, ја.
- Ти!?!?
- Седи.....не нагли.....
Обојица су сели. Један за ужасом на лицу а други са неком горчином и сетом.
- Ја сам.... коначно је прозборио нови власник.
...ја сам... препознао си ме одмах?
.... ја.. како... муцао је човек са првим седим длакама у глави насупрот њега.
- Не постављај питања.
Ја ћу говорити.
Последњи пут видели смо се када си ме уз гориле избацио напоље, пре двадесет година. Отео си ми жену, избацио са посла и уз помоћ адвоката одузео сво имање које сам икада имао...ту и не рачунам жену, љубав мог живота... Украо си ми је иза леђа и наслађивао се њоиме док си ми давао разне глупаве задатке да их радим целу ноћ.... ни сам не знам колико је то трајало...
- Човек насупрот њега и даље је са обешеном доњом вилицом и буљавим очима посматрао утвару преко пута себе, човека на ког је готово заборавио, и закога је мислио да је вероватно скончао у некој каљузи, сав одршан и са стомаком пуним метил-алкохолне брље.
- не покушавај да причаш... наставила је "утвара"..... пусти да завршим....
Дакле, узео си ми живот. Чак сте живели у мом стану док ниси купио већи..... дакле ти си ме убио. Узео си ми живот, све до чега ми је било стало. Узео си то на ужашсан покварен начин.
Али ја нисам умро. После месеци и месеци самосажаљења, сакупио сам храбрости да кренем даље... Променио сам име.... вратио се у бизнис... наредних година зарадио сам доста новца... вома пуно новца.... Али то нисам био ја. Био еј то неко други, непознат, чак и мени самом..... Стари "ја" био је мртав. Убијен... издан и убијен....
- Онда сам се посветио мом убици... теби.... Видео сам да си дошао на високи положај у фирми... преварама и смицалицама, без сумње!
Имао сам новца.... пуно....
Преко једне банке понудио сам твојој фирми повољан кредит. Ти си своје име ставио на тај уговор и пред шефовима си се приказао као "спасилац" фирме који јој еј донео преко потребни капитал.
Ускоро постао си главни а онда, уз помоћ још једног мог кредита- откупио си целу фирму.
Коначно си био газда. Твоја грабежљивост је била на врхунцу... и поред тога што си ми преотео жену имао си разне афере и везе... па и са овом сисуљом од твоје...секретарице....
Упознао си је у мензи?..... не секирај се..... Један мој агент нашао ју је на улици... проститутка... дао јој је новац и уз помоћ мита запослио у овом предузећу... ту си је... случајно... упознао и поставио прво у свој кревет а онда за твоју секретарицу....
Ускоро си почео да добијаш још повољних кредита, што личних што за фирму.
Кућа.... лепа је зар не? Мислим она са језерцетом и лабудовима!?
....
Извини... запричао сам се...... него јеси ли купио твојој жени онај дијамант?
Уста пренераженог човека за директорским столом, почела су да дрхте...
- Ккк..како ти?
- Остави се тога..... буди човек и допусти да завршим....
Све се дешавало случајно.... ако случај постоји..... један мој човек донео је пошту код твоје секретарице... међу поштом у којој сам ти нудио да купим твоју фирму нашао се и један "Тифанијев" каталог са предивном и скупоценом дијамантском огрлицом....