Uveče 25. aprila 1958. jedan mladi korejski student, vođa aktivnosti Hrišćanskih studenata na univerzitetu Pennsylvanije, izašao je iz stana do ćoška da preda pismo za svoje roditelje u Pusanu. Kad se okrenuo od poštanskog sandučića, našao se okružen jedanaestoricom tinejdžera obučenih u kožne jakne. Napali su ga bez reči, izudarali ga olovnom cevi, te nogama i šakama. Kad ga je policija kasnije našla u slivniku, bio je mrtav. Cela Philadelphia je zahtevala osvetu. Državni tužilac je izdejstvovao zakonsko pravo da se mladićima sudi kao odraslima, kako bi krivci mogli biti osuđeni na smrt.
A onda je iz Koreje stiglo pismo koje je sve zaustavilo i svakoga nagnalo na razmišljanje. Potpisali su ga roditelji i dvadesetak drugih rođaka ubijenog mladića. Deo pisma je glasio:
''Naša se porodica sastala, pa smo odlučili da zamolimo za najblaže moguće postupanje u skladu sa zakonima vaše zemlje prema počiniteljima ovog zločina. Da bismo dokazali iskrenost svoje nade sadržane u ovoj molbi, odlučili smo da štedimo novac za osnivanje fonda iz kojeg bi se mladićima, kad budu pušteni, pomoglo u verskom i školskom obrazovanju, te izboru zvanja i uključivanju u društvo. Usuđujemo se da izrazimo svoju nadu primljenu iz Jevanđelja našeg Spasitelja Isusa Hrista koji je umro za naše grehe.''
A onda je iz Koreje stiglo pismo koje je sve zaustavilo i svakoga nagnalo na razmišljanje. Potpisali su ga roditelji i dvadesetak drugih rođaka ubijenog mladića. Deo pisma je glasio:
''Naša se porodica sastala, pa smo odlučili da zamolimo za najblaže moguće postupanje u skladu sa zakonima vaše zemlje prema počiniteljima ovog zločina. Da bismo dokazali iskrenost svoje nade sadržane u ovoj molbi, odlučili smo da štedimo novac za osnivanje fonda iz kojeg bi se mladićima, kad budu pušteni, pomoglo u verskom i školskom obrazovanju, te izboru zvanja i uključivanju u društvo. Usuđujemo se da izrazimo svoju nadu primljenu iz Jevanđelja našeg Spasitelja Isusa Hrista koji je umro za naše grehe.''