Ja ne znam zasto pasti mora
ta teska kisa koju liju
oblaci tmurni iznad gora
sto vrhove planina kriju.
Ja ne znam zasto vetar puse
k`o da se jutro igra s`njime,
a decji smeh i vika ruse
zvoncice krhke rane zime.
Ja ne znam sve to dok te gubim,
no znam da te jos uvek ljubim..
Ja ne znam zasto puta ima
dok prema gradu vodi mene,
u krosnjama jablanova
miris je bitke izgubljene.
I zasto ove guste bale
sledjene magle sto me boli
secaju me na katedrale,
za mrtvu ljubav gde se moli..
Ja ne znam zasto grad me zove,
a podize svoj bedem kise,
da mokra udjem medju snove
po ljubav koje nema vise.
I zasto ovi cudni ljudi
slave moj povratak iz pakla,
i ovaj pogreb prate budni
naslanjajuci nos o stakla..
Ja ne znam zasto te staze redom
otvaraju se ispred mene,
u studeni,u sjaju bledom,
bez meseca,da njima krenem.
A noc zloslutno,iz mrkle tame
k`o na gitari,samo jace
za mene svira i ostavlja me,
da tu na peronu placem..
Ja ne znam kad je vreme zvonu
tom tuznom vozu za Amsterdam,
a ti vec stojis na peronu
i dobro znam da nisi sam.
Dok sama ne znam kuda plovi
iz Amsterdama ladja siva,
al` njome idu moji snovi
i ljubav moja koju skrivam..
Ja ne znam sve to dok te gubim,
no znam da te jos uvek ljubim..
PS.Mom slikaru..
Nekada,davno,u vremenu mladosti,kada smo mislili da je ceo svet naš,da ga mozemo menjati...
.
ta teska kisa koju liju
oblaci tmurni iznad gora
sto vrhove planina kriju.
Ja ne znam zasto vetar puse
k`o da se jutro igra s`njime,
a decji smeh i vika ruse
zvoncice krhke rane zime.
Ja ne znam sve to dok te gubim,
no znam da te jos uvek ljubim..
Ja ne znam zasto puta ima
dok prema gradu vodi mene,
u krosnjama jablanova
miris je bitke izgubljene.
I zasto ove guste bale
sledjene magle sto me boli
secaju me na katedrale,
za mrtvu ljubav gde se moli..
Ja ne znam zasto grad me zove,
a podize svoj bedem kise,
da mokra udjem medju snove
po ljubav koje nema vise.
I zasto ovi cudni ljudi
slave moj povratak iz pakla,
i ovaj pogreb prate budni
naslanjajuci nos o stakla..
Ja ne znam zasto te staze redom
otvaraju se ispred mene,
u studeni,u sjaju bledom,
bez meseca,da njima krenem.
A noc zloslutno,iz mrkle tame
k`o na gitari,samo jace
za mene svira i ostavlja me,
da tu na peronu placem..
Ja ne znam kad je vreme zvonu
tom tuznom vozu za Amsterdam,
a ti vec stojis na peronu
i dobro znam da nisi sam.
Dok sama ne znam kuda plovi
iz Amsterdama ladja siva,
al` njome idu moji snovi
i ljubav moja koju skrivam..
Ja ne znam sve to dok te gubim,
no znam da te jos uvek ljubim..
PS.Mom slikaru..
Nekada,davno,u vremenu mladosti,kada smo mislili da je ceo svet naš,da ga mozemo menjati...
.
