igrali su se na ulici, sami njih dvoje. brat i sestra. ne secam se koliko su bili stari, ali znam da su isli u skolu. nisu imali drugara, jer iskreno govoreci, nisu bili najsrecnije vaspitani. otac na poslu, majka na poslu, baba i deda bolesni i stari. nije bilo nikoga da se stara o njima. samo njih dvoje da se brinu jedno o drugome. brat i sestra.
jednog dana ugledali su automobil njihovih roditelja kako se priblizava kuci u kojoj su ziveli. poceli su da vriste i skacu od radosti koja ih je u tom trenutku preplavila. optrcali su oko vozila i sacekali da se njihova majka pojavi ispred njih. skakali su oko nje, dodirivali je rukama, vikali: mama, mamice, mamice moja... zena se nije ni pomerila. nije ih ni pogledala, niti im i jednu rec uputila. prosla je pored njih kao pored vazduha, i usla u kucu. vrata im je zatvorila ispred nosa. deca su ostala sama po ko zna koji put. samo njih dvoje. brat i sestra.
ovo vam pisem iz razloga sto me je ta scena duboko dirnula. stajala sam po strani i nemo posmatrala. dugo nisam mogla da verujem u to sto sam videla. i nekako, ne zelim da verujem u to. ne zelim da verujem da nase najvece blago, nasa deca, ni kriva ni duzna (sto bi se reklo) ispastaju samo zato jer nisu mogla da biraju svoje roditelje...
jednog dana ugledali su automobil njihovih roditelja kako se priblizava kuci u kojoj su ziveli. poceli su da vriste i skacu od radosti koja ih je u tom trenutku preplavila. optrcali su oko vozila i sacekali da se njihova majka pojavi ispred njih. skakali su oko nje, dodirivali je rukama, vikali: mama, mamice, mamice moja... zena se nije ni pomerila. nije ih ni pogledala, niti im i jednu rec uputila. prosla je pored njih kao pored vazduha, i usla u kucu. vrata im je zatvorila ispred nosa. deca su ostala sama po ko zna koji put. samo njih dvoje. brat i sestra.
ovo vam pisem iz razloga sto me je ta scena duboko dirnula. stajala sam po strani i nemo posmatrala. dugo nisam mogla da verujem u to sto sam videla. i nekako, ne zelim da verujem u to. ne zelim da verujem da nase najvece blago, nasa deca, ni kriva ni duzna (sto bi se reklo) ispastaju samo zato jer nisu mogla da biraju svoje roditelje...
