Šopenhauer - O ženama

Шопенхаурево дело "О женама" одувек је побуђивало пажњу, јер износи на видело неке истине које човек заслепљен полним нагоном не може видети. У исто време те мисли као свој темељ имају целу Шопенхаурову филозофију, и без ње на памети могу се само погрешно третирати и разумети. Зато ћу пренети најкарактеристичније делове и указати на право значење.

Природа је са девојкама учинила оно, што се у драматуршком смислу назива врхунац ефекта, кад их је обилно украсила лепотом, дражи и пуноћом, али за мало година и по цену свега њиховога осталог живота, јер су оне, за време тих година, у стању, да у толикој мери овладају фантазијом једнога човека, да ће се овај примити да поштено преузме бригу за једну од њих, ма у којој форми, до краја свога живота; а изгледа, да чисто разумно премишљање није доста сигуран јемац, да би се он одлучио на тај корак. Тако је природа и жену, као и свако друго своје створење, снабдела оружјем, које јој је потребно за осигурање њенога опстанка, и за време, кад га треба; но и овде је поступила својом уобичајеном штедљивошћу. Јер као год што женски мрав после спаривања губи крила, која су му после тога сувишна, шта више за лежење штетна, тако већим делом и жена после првога или другог порођаја, губи своју лепоту, свакако из истога разлога.
Према томе и држе младе девојке у свом срцу своје домаће или стручне послове за споредну ствар, шта више за тричарију: оне држе да им је једини озбиљни позив љубав, љубавна освајања и оно што је с тим у вези, као тоалета, игранка итд.

Оваква је основа женске природе уопште и улога коју јој је природа или објективација воље наменила као пасивном елементу. То је основа која важи за сва жива бића. Свака животињска женка могла би се препознати у овим Шопенхауровим речима и аналогији са летећим мравом.

Већ сам поглед на стас женин каже нам, да жена није одређена ни за велика душевна, ни телесна дела. Она се не одужује животу оним што ради, већ оним што трпи: боловима код порођаја, бригом за дете, покорношћу пред човеком, коме она мора да буде стрпљива сапутница, која га разонођује. Највећи болови, радости и истицања снаге њој нису дати; њен живот треба да протиче мирније, безначајније и слабије, него човеков, и углавном не треба да буде ни срећнији, ни несрећнији.

Жена је усмерена на пасивност, не на активност. Мушкарац је активан jанг, жена је пасивна jин. Напетост и отпуштеност воље. Сила привлачења и сила одбијања. Комплементарне супротности које се допуњују и које не могу једна без друге. Таквo узајамно допуњавање је супротност жене и мушкарца.

Taj, нискога раста, уских плећа, широких кукова и кратких ногу, род назвати лепим могао је само полним нагоном заслепљени људски интелект: у томе наиме нагону садржи се сва његова лепота. С више права, него лепим, могао би се женски род назвати неестетичним.

Ово је свима тешко прихватити јер су сви зароњени у полни нагон, али није тешко разумети, јер се одавно воде расправе о томе да ли су полни органи естетични, а одговор је очигледан, нису.
Иако ове Шопенхаурове речи звуче шокантно заправо су истините а лепота није скривена у телесним облицима већ у идеји женскости и идеји жене и човека уопште.

Оно што осећамо када видимо ову скулптуту Афродите није нека естетска опијеност лепотом или обична заслепљеност полним нагоном већ нешто неисказиво, трансцендентно, метафизичко. У томе је права лепота жене.

И као закључак пренећу цитате на које се осврнуо и Шопенхауер ,на самом почетку дела којим се бавимо, а које је он сам наменио нама, да их имамо на уму када свет око нас , па и жене, посматрамо објективно. Јер око опажајних објеката у простору увек постоји и магловита реса неисказивог, трансцедентног, суштинског. Обећање раја кога смо изгубили и у кога се желимо вратити.

„Без жена био би почетак нашега живота без помоћи, средина без задовољства и крај без утехе."
Siler

„Не долази ли
Први живот од женских груди? Прве речице уче вас њезине усне, Прве сузе оне вам ублажавају, И последњи свој уздах испуштате често На рукама жене, кад већ одавна човек, Одвучен од ниске бриге, He бдије над пријатељевим последњим часовима."
Bajron

https://forum.krstarica.com/threads/sopenhauer-o-zenama.280598/

 

[groovychick]

Meni je prof u Gimnaziji rekao da je Šopenhauer
"živeo" sa pudlicom

 

[petrana]

Starsno je koliko covek moze da bude ljubomoran na drugog coveka. Jednom sam upoznala nekog akademika, star covek, imao je priliku da upozna Iva Andrica, ali ovaj kog sam ja upoznala je ostao anoniman covek. Takve mi je gadosti pricao o Andricu, kao da prica o kupovini hleba, sasvim siguran i bez ikakvih znakova, ali bas ikakvih znakova padanja u vatru ljubomore. Sopenhauer je definitivno zvezda medju ljudima.

 

[REVELIN]

Sopenhauer....o zenama,u vreme u kojem je ziveo...
Svako novo vreme nosi sobom i novu filozofiju,tako i ovo vreme
zenu sagledava,bolje reci,u ovom vremenu zena samu sebe sagledava drugacije...sve u svoje vreme...

 

[lanavi]

"Већ сам поглед на стас женин каже нам, да жена није одређена ни за велика душевна, ни телесна дела. Она се не одужује животу оним што ради, већ оним што трпи: боловима код порођаја, бригом за дете, покорношћу пред човеком, коме она мора да буде стрпљива сапутница, која га разонођује. Највећи болови, радости и истицања снаге њој нису дати; њен живот треба да протиче мирније, безначајније и слабије, него човеков, и углавном не треба да буде ни срећнији, ни несрећнији."

Zar trpljenje nije vrsta rada? Zar se spremnost i sposobnost za velika dusevna dela mogu odrediti polom i konstitucijom? Zar se osim porodjajnih bolova i brige za dete kao prirodnih uzroka i posledica, sve ostalo ne moze smatrati nametnutom voljom muskaraca zenama? Koji su bolovi, radosti i prikazivanje snage znacajniji i veci u muskaraca? Ko odredjuje kakav zivot treba imati jedna zena?
Moze li se dobiti neki od odgovora iz Ozimanovog ugla?

 

[oziman]

Koji su bolovi, radosti i prikazivanje snage znacajniji i veci u muskaraca? Ko odredjuje kakav zivot treba imati jedna zena?

Nema tu niceg znacajnijeg kod muskaraca. Ovde se radi o komplementarnim suprotnostima svuda prisutnim u samoj sustini svega. To se ocitava u suprotnostima pozitivnog i negativnog, anjona i katjona,materije i antimaterije pa sve do belog i crnog , muskog i zenskog, sunca i meseca itd. Ali najznacajnija podela je ona aktivnog i pasivnog, napregnutosti i otpustenosti volje. ONA ZADIRE U SAMU SUSTINU jer ukazuje na "dvojnost" transcendentne volje po sebi.
Dakle zenske osobe su nosioci pasivnog zenskog principa koji svoj koren ima u inteligiblinom svetu stvari po sebi. Ali to je samo osnova naseg bica Intelekt je ono sto nas izdvaja od nase zivotinjske prirode pa i od tih principa. Niko ne odredjuje kakav ce zivot imati zena osim nje same. Zenke zivotinja nemaju izbora ali ZENA ima.. pa cak i u tome da li ce na ovom svetu vrsiti samo pasivna dela trpljenja ili i aktivna dela rada u bilo kojoj oblasti zivota.

 

[oziman]

Ova tema je veoma slozena jer kao sto rekoh zadire u samu sustinu transcendentne stvari po sebi koja je sazdana od protivurecnosti i koja ne trpi iskljucive podele. Tako da evo citam zadnji post ovde i ova podela na aktivno i pasivno nikako se ne uklapa na iskljuciv nacin u celu tu pricu. Pokazatelj toga jesu mnogobrojne zivotinje gde je zenksi princip vodeci i aktivan... u svemu. Tako da podelu na aktivno i pasivno trebamo posmtrati na nacin transcendentne protivurecnosti a ne na nacin iskljucivosti koja vazi jedino u opazajnom svetu pojava.

 

[petrana]

Oziman, ja samo da zahvalim na ovih dva komentara, a i na blogu.

 

[oziman]

sve, al ovo mi nikako nije jasno: ''Taj, нискога раста, уских плећа, широких кукова и кратких ногу, род назвати лепим могао је само полним нагоном заслепљени људски интелект: у томе наиме нагону садржи се сва његова лепота. С више права, него лепим, могао би се женски род назвати неестетичним. ''

Ne znam da li je Šopenhauer bio homoseksualac, ali teško da ovo mogu da razumem.

А мислиш да хомосекусалци имају исто такво мишљење о женама па на основу тога закључујеш да је Шопенхауер можда био један од њих?

Нема то везе са тиме. Ја нисам хомосекусалац ,што значи да не осећам полну привлачност према мушком телу али то не значи да га сматрам неестетичним.
Шопенхауер је био много више од тога. Он је могао да свет око себе погледа објективно незавасно од индивидуалне воље а што је и примарна особина генија.
Док већина нас суд о женском телу не доноси објективно ...интелектом, већ вољом... својим нагоном. Нагон ти каже да је то лепо, а не интелект. у томе је разлика.
А ако нагон склонимо на страну видећемо оно што је видео и Шопенхауер тј. да је жеснко тело пре свега намењено рађању. Широки кукови нису ту зарад лепоте већ зарад будућег порођаја. Женске груди којима се толико дивимо нису ту зарад тог дивљења већ ради исхране порода. Такође, и сва она лепота којом се жене могу похвалити у својој младости служи заправо томе да привуче мужјаке и нестаје после оставрења тог циља као што мрав изгуби крила јер му више не требају .

То важи и за мушко тело. Све је и код њега подређено том циљу стварања потомства.

Међутим.. има и ту лепоте... не можемо то порећи ..али та лепота се помаља као нешто савсвим другачије и узвишеније од било чега телесног.

О њој је певао Петрарака и Данте и сви они попут њих који су се клањали жени. Они су се клањали идеји женског уопште а не овој или оној индивидуи па чак ни врсти. Идеја лепоте је изнад сваке врсте,..изван сваке објективације појавног света.

Та се лепота пормаља кроз сјај женских очију, кроз покрет и оно неисказиво нешто. Ту лепоту заправо сви ми тражимо и наслућујемо али је не видимо тако чисту од полног нагона који је сакрива.