Bergson - Trajanje

Мислимо ли ми икада право трајање или наша интелигенција има посла једино са простором?
Одговор је ово друго и то је уједно и основа Бергсонове филозофије и веома моћан увид.
Бергсон је на своју идеју "трајања" дошао изненада и то док је на предавању објашњавао студентима Зенонов парадокс. Тада је Бергсон открио нешто што су пре њега многи наслућивали, али нису успели да преведу у јасне мисли, а то откриће јесте у томе да је оно што наш интелект зове "трајање" или "време", заправо простор а да је трајање нешто другачије - интуиција. Тако смо добили Бергсонов "Кинематографски принцип интелигенције" и интуицију трајања.

Ова илустрација доле приказује снимке видео клипа у коме имамо кретање црне тачке дуж белих тачака поређаних у круг. Снимак је постојао на yu тубе па је уклоњен, али без обзира то може појаснити тему.

У сваком тренутку времена у садашњости имамо само једну једину црну тачку. Она је у садашњости непокретна, мирује. У следећем тренутку времена она нестаје, не постоји, она постаје прошлост а следећа црна тачка постаје садашњост. Када је наступила следећа црна тачка, претходне више нема у простору нити простор о њој чува било какав траг. Значи претходна тачка егзистира само у нашем сећању.

Како наша интелигенција сада добија илузију кретања?

Тако што сада имамо само једну црну тачку у садашњости и једну црну тачку сећање (обратите пажњу - сећање) и сада интелигенција, не би ли добила кретање, врши синтезу једне црне тачке у садашњости, и једне црне тачке сећања (која више не постоји у стварности) узетој из прошлости, из меморије.

Али како вршимо ту синтезу? Да ли тако што те две тачке (једну виртуелну а једну актуелну) ређамо једну до друге?

Управо тако, али онда немамо посла са кретањем већ са простором, са сликама црних тачака поређаних једна до друге у нашој свести, а то није кретање. Кретање није збир непомичности. Тиме нисмо мислили кретање.

Кретање је основа нашег бића. Оно је трајање, али оно се не може представити интелигенцијом и њеним кинематографским механизмом, а која има посла једино са непокретним опажајима, не и са кретањем, нити трајањем. Трајање или узастопност је ствар интуиције и нечега што је Бергсон назвао "квалитативна множина" а где се све састоји у међусобном прожимању и трајању.

Вероватно многи нису до сада приметили да је перцепција (опажање) заправо сећање. И да се меморија итекако меша са осећајима. Да је чак свака перцепција меморија, како каже Бергсон. Прошлост не постоји, осим у сећању, будућност се још није десила. А у садашњости имамо посла само са једним јединим положајем неке ствари, који је уз то још непокретан. Претходни положај је сећање а управо синтеза једног сећања и једног актуелног садашњег момента (који је такође сећање) даје илузију кретања.

Istina je da mi brojimo uzastopne trenutke trajanja i da nam se vreme, po svojim odnosima s brojem, pokazuje najpre kao merljiva veličina, sasvim analogna prostoru. Ali, ovde treba napraviti važnu distinkciju. Kažem, na primer, da je protekao minut, a pod tim mislim da je klatno, otkucavajući sekunde, izvelo šezdeset oscilacija.Ako svih tih šezdeset oscillacija sebi predočim odjednom i jednom jedinom apercepcijom duha ja po hipotezi isključujem ideju o uzastopnosti, mislim ne na šezdeset otkucaja koji se smenjuju,već na šezdeset tačaka jedne čvrste linije od kojih svaka takoreći simbolizuje jednu oscilaciju klatna.

Ako, pak, želim da sebi tih šezdeset oscilacija predočim uzastopno, a ništa ne menjanjući u načinu njihova stvaranja u prostoru moraću da mislim na svaku oscilaciju isključujući sećanje na prethodnu, jer prostor o njoj ne čuva nikakav trag, međutim, baš zbog toga ja ću sebe osuditi da neprestano ostanem u sadašnjosti i odreći ću se toga da mislim uzastopnost ili trajanje. Ako, napokon, zadržim, spojeno sa slikom sadašnje oscilacije, sećanje na oscilaciju koja joj je prethodila, desiće se jedno od dvoga:
1) Ili ću dve slike staviti jednu do druge, pa ćemo se tako vratiti na našu prvu hipotezu ili ću
2) Ili ću ih primetiti jednu u drugoj, kako se prožimaju i među sobom organizuju kao note neke melodije, obrazujući ono što cemo nazvati nejasnom ili kvalitativnom množinom, a što nema nikakve sličnosti sa brojem:

Tako ću dobiti sliku čistog trajanja, ali ću se, takođe, potpuno osloboditi ideje o homogenoj sredini ili o merljivom kvantitetu. Citat Bergson iz dela Trajanje i sloboda volje

https://forum.krstarica.com/threads/bergson-trajanje-i-istovremenost.260660/

 

[sanja*]

.. pa .. ovo sam znala i ranije .. to sa tačkom .. to je alimova priča o premaknuti ili prestvoriti .. isto je razmatrao zenonov paradoks .. (.. ne verujem da je čitao to bergsonovo ranije ..)

.. htela sam pogledati ono na youtube ali ti link ne radi ..
.. možeš proveriti pa staviti neki koji valja ..?

 

[sanja*]

.. a .. izbrisan je video .. sad tek primetih ..
.. ništa onda ..

 

[oziman]

Klip nije mnogo bitan. Radi se o ovom krugu na slici sa crnom tackom koja menja polozaj stvarajuci iluziju kretanja.

 

[oziman]

Кретање се обично замишља као кретање неког тела у простору.

То је фундаментална грешка. Кретање је интуиција, нешто суштински различито од кретања тела у простору. У простору нема кретања, већ само непокретних положаја тј. јукстапозиција садашњег непокретног положаја поређаног поред непокретног положаја сећања. У свом сазнању, имаш посла само са непокретним положајима НЕ И СА КРЕТАЊЕМ. Нико никада није сазнао или опазио кретање, кретање је интуиција, цвојеврсна врста егзистенције коју налазимо непосредно само у себи.
Док не нађеш у себи то истинско кретање вртећеш се у апсурду које кретање третира као линију. Линија је простор, кретање је нешто сасвим друго а то друго не захтева никакво тело које се креће.

Sve je mračno u pojmu stvaranja ako se misli na stvari koje bi bile stvorene i na stvar koja stvara, kao što se to obično čini, i kao što se razum ne može uzdržati da to ne čini. Mi ćemo, u našoj idućoj glavi, pokazati poreklo ove iluzije. Ona je prirodna našoj inteligenciji, funkcija u suštini praktična, stvorena da predstavljamo stvari i stanja pre nego menjanja i aktove. Ali, stvari i stanja samo su pogledi koje naš duh uzima sa postajanja. Ne postoje stvari, postoje samo akcije.
Бергсон Стваралачка еволуција

 

[oziman]

Ево једног уобичајеног погледа на време и мог одговора у коме сам исто представио као заблуду.

Vreme postoji, meri se i ima praktičnu potvrdu, svakodnevno..

Jedna banalna potvrda je kad imaš poljski wc na kraju dvorišta.

Il kreneš na vreme il zakasniš i uveriš seda je brzina fizička veličina koja se definiše pređenim putem u jedinici vremena.

http://bs.wikipedia.org/wiki/Brzina

Време на начин како си га описао не постоји. У овом твом посту ниси објаснио време већ људску заблуду која линију у простору тако зове.

Кажеш, "време се мери и има практичну потврду".

Видиш, само линија у простору а чије су тачке поређане једна до друге, а све заједно у садашњости, може се мерити. Али линија у простору није време. Она је непокретни симбол правог времена трајања које није у простору већ у духу, као интуиција, као нешто својеврсно.

А што се тиче тог ве цеа на крају дворишта.

Ти ћеш проћи кроз ту ситуацију. Живећеш то унутрашње време интуицију али у свом сазнању имаћеш посла само са садашњим непокретним опажајем, и сећањем на опажај кога више нема нигде другде осим у твом сећању. Те две слике ћеш сада поређати једну до друге и то звати "време". Капираш? Замислио си једну линију у простору, то јест пут до тог вецеа и слике тебе на разним деловима тог пута а све поређане једна до друге и сада ћеш на тај фантазам показати прстом и рећи: "То је време"
Није. То је пут до твог вецеа, и скуп сећања на твоје тело које си распоредио по том путу, једно до другог а ту нема ни в од времена.

пс. Ако хоћеш добити представу шта је право време уместо замишљања линија и путева у простору замисли да некоме ко се забаваља време протиче много брже него некоме ко се досађује у некој чекаоници.

То ти може дати назнаку шта је право време и указати на чиењеницу да то право време није мерљиво лењиром или кројачком пантљиком.

 

[Truman]

Uf, opet citam ovo i opet ne uspevam da razumem. Ajmo ovako - posmatram svoju ruku koju pokrecem od tacke A do tacke B ( recimo 30cm ). Sta je to?

 

[oziman]

Uf, opet citam ovo i opet ne uspevam da razumem. Ajmo ovako - posmatram svoju ruku koju pokrecem od tacke A do tacke B ( recimo 30cm ). Sta je to?

То је скуп непокретних слика у твојој свести. Слика поређаних једна до друге на твом унутрашњем мисаоном платну, при чему у садашњости имаш посла само са једном једином сликом, једног јединог положаја руке која мирује.
Нешто слично овом.

Претходни положаји те руке тј. слике нигде не постоје у реалности у садашњем тренутку времена. Значи када мислиш о кретању тих претходних слика се сећаш, призиваш их свести.

И како онда добијаш оно што зовеш кретање?

Тако што те претходне слике руку тј. та сећања, ређаш до овог садашњег непокретног положаја при чему као резултат имаш скуп непокретних слика руке поређаних једна до друге у замишљеном простору.
Међутим, то није кретање. Ма колико ређао слике у простору једну до друге, нећеш тако добити кретање.

Значи, нема кретања онаквог каквог га замишљаш. Сазнање, интелект, не може појмити кретање. Он има посла само са непокретним опажајима ешалонираним у простору. Време, самим тим и кретање, је нешто независно од интелекта и истом недоступно. Нешто до чега долазимо интуицијом.

 

[Truman]

Ok, kapiram da se redjaju slike iz secanja, al sta se onda desava Koliko sam citao vreme ne postoji, postoji samo sadasnjost koja je beskonacna...niti se radja niti umire. Kako intuicijom spoznati kretanje?

 

[oziman]

Ok, kapiram da se redjaju slike iz secanja, al sta se onda desava Koliko sam citao vreme ne postoji, postoji samo sadasnjost koja je beskonacna...niti se radja niti umire. Kako intuicijom spoznati kretanje?

Болдовано. Не дешава се ништа. То је то. Када мислимо о кретању или времену, у свести немамо ни једно ни друго. Сазнање нема посла са временом него са сликама поређаним у простору једна до друге, а то није нити кретање, нити време.

Значи, кретање и време су изван могућности сазнања. До њих долазимо интуицијом и то што налазимо у себи нам је јасно, али то не можемо претворити у речи, нити анализирати, нити мерити.

То што говориш о садашњости јесте само аналогија, симбол тога, то је мистицизам и то је ок. Све док не претендујеш да тај мистицизам назовеш "знање" што он није.

 

[Truman]

Mislim da je to više svest nego neko filozfsko znanje. Ako ne postoje prošlost i budućnost postoji samo sadašnji momenat...to je odlično objašnjeno u onoj knjizi koju sam ti davno preporučio - Bez granice.

I dalje imam problem da shvatim da se ne dešava ništa.

 

[nisamLosCovjek]

- Ajmo ovako - posmatram svoju ruku koju pokrecem od tacke A do tacke B ( recimo 30cm ). Sta je to?

- То је скуп непокретних слика у твојој свести

To nije tacno, jer mi u svijesti vidimo bas kretanje, a ne skup nepomicnih slika ruke u razlicitim polozajima. Evo i neuroloskog dokaza: prije nego sto se stvori svjesna slika (prije, a ne istovremeno!, naglasavam!), postoji mjesto u mozgu na kome postoje neuroni koji reaguju bas na kretanje [1] (stavljane elektrode koje registruju paljenje neurona u mozgu macke, i vidjeno da se pale bas na kretanje), i to ne ono isprekidano kao sto je na tvom primjeru skakanje tacke sa mjesta A na mjesto B, izmedju kojih postoji prekid (ja kad bi vidio taj video ne bi mislio da se crna tacka krece, nego da cas jedna cas druga tacka koja je bila bijela postaje crna dok istovremeno prosla koja je bila crna postaje bijela), nego bas na kretanje. Ljudi koji su to otkrili dijelili su Nobelovu nagradu (David H. Hubel i Torsten Wiesel).

---

fusnota [1] To da su ti neuroni koje navodim dalje u tekstu upaljeni prije stvaranje svjesne slike dokazano je opsjecanjem kore mozga oko mjesta na kome su neuroni o kojima pricam, tako da se ne opsjecu putevi koji dolaze do tih celija, nego oni koji od njih odlaze: kad se to uradi slike vizuelne nema.

 

[oziman]

Kакви неурони, какви научни докази и нобелове награде. То да време није исто што и линија у простору којом га представљамо не потребује некакве научне доказе који са тиме немају никакве везе, јер се ради о најнепосреднијој чињеници свести. Оно што зовемо "време" није идентично са линијом у простору подељеном на делове. И на то је потребно само указати а не доказивати. Јер је свако супротно тврђење смешан апсурд, иако је већина у њему несвесна истог.

 

[oziman]

Сетио сам се нечег што може показати да не можемо опажати кретање.
Пустите дакле апстракције и празне балоне већ обратите пажњу на то што видите испред себе.

Испред себе дакле видите слике које су у садашњости а не прошлост. У садашњости дакле нема прошлости, прошлост је једино у сећању.
Сада. Свака слика пред вама у садашњости мирује. Не креће се. Прошлост ту не постоји, будућност се ту није десила, а у садашњости кретања нема.

Ono što se kreće - kreće se ili u onom mestu u kome jeste ili u onom mestu u kome nije. Ali ne kreće se ni u mestu u kome jeste ni u mestu u kome nije. Stoga se ništa ne kreće.

Zenon Elejski

Интересантно је да овај Зенонов фрагмент, један од оно мало сачуваних, ретко се игде спомиње уз његове апорије а управо он указује на суштину.

Можда зато што показује свима колико наука и уопште уобичајено мишљење греши пред оним што зове кретање.

Тек је Бергсон после 2000 година управо следећи Зенона указао да је кретање тамо где је увек било, ван сазнања.