151. (153) O POROTI
Naređuje Carstvo mi: Od sada unepred da bude porota i za mnogo i za malo. Za veliko delo da su 24 porotnika, a za manju stvar 12 porotnika, a za malo delo 6. I svi porotnici da nisu vlasni nikoga izmiriti, nego da oglase pravim ili krivim. I da je svaka porota u crkvi, i pop u rizama da ih zakune, i u poroti na što se većina zakune i koga većina oglasi pravim, njoj da se veruje.
152. (154) O ZAKONU
Kao što je bio zakon u deda Carstva mi, u Svetog kralja, da su velikoj vlasteli velika vlastela, a srednjim ljudima prema njima družina, a sebrdiji njihova družina da su porotnici. I da u poroti ne bude srodnika ni pizmenika.
153. (155) O TRGOVCIMA
Inovercima i trgovcima porotnici polovina Srbi, a polovina iz njihove družine, po zakonu Svetoga kralja.
154. (156) O POROTNICIMA
Koji se porotnici zakunu i oglase pravim koga po zakonu, pa ako se posle tog opravdanja nađe istiniti dokaz krivice u onoga opravdanoga koga je porota oglasila pravim, da uzme Carstvo mi od tih porotnika po tisuću perpera, a potom da se tim porotnicima više ne veruje, ni da se neko u njih udaje ni od njih ženi.
155. (157) O PRISELICI
Od sada unepred priselice da ne bude ni pratnje nikakve, nego ako se zadesi veliki vlastelin stegonoša u župi, ili manji vlastelin, koji drži zasebno svoj posed i nemaju nikakve zajednice među sobom i među svojim posedom, oni da plaćaju.
156. (158) O PRISELICI
Na zemlji Carstva mi, to jest na meropšinama, da ne uzimaju vlastela priselice, ni kakvu drugu platu, nego da plaćaju od svoga.
157. (159) O ČUVANJU PUTEVA
Gde se nalaze župe mešovite, sa selima crkvenim, ili Carstva mi, ili vlasteoskim, i budu mešovita sela, i ne bude nad tom župom jednoga gospodara, već ako budu ćefalije i sudije Carstva mi koje je postavilo Carstvo mi, da postave straže po svim putovima i ćefalijama da predadu putove da ih čuvaju sa stražama; pa ako napadnu koga razbojnici ili mu se što ukrade ili se kakvo zlo učini, tog časa da idu ćefalijama, da im plate od svoga, a ćefalije da ištu od straža, i razbojnika i lopova.
158. (160) O BRDU PUSTOM
Ako je brdo pusto među župama, okolna sela koja su oko tog brda da čuvaju stražu. Ako li ne uščuvaju stražu, što se učini na tome brdu, na pustom mestu, štete, ili razbojništvo, ili krađa, ili koje zlo, da plaćaju okolna sela kojima je rečeno da čuvaju put.
159. (161) O TRGOVCIMA
Trgovce koji dolaze noću na prenoćište, ako ih ne pusti upravitelj ili gospodar toga sela da prenoće u selu trgovci, po zakonu Carstva mi, kako je u Zakoniku, ako što izgubi putnik, onaj gospodar ili upravitelj sve da plati, jer ih nisu u selo pustili.
160. (162) O GOSTIMA ILI PUTNICIMA
Ako se gde dogodi bilo kome gostu ili trgovcu ili kaluđeru, te mu uzme što razbojnik ili lopov, ili bilo kakva smetnja, da svi ti idu k Carstvu mi, da im plati Carstvo mi što budu izgubili. A Carstvo mi da ište od ćefalija i vlastele kojima bude put predan i straže predane. I svaki gost, i trgovac, i Latin, da se obrati prvoj straži sa svim što ima i nosi, i straža straži da ga predaje sa svime. Ako li se zgodi te što izgubi, da je porota verodostojni ljudi: što po duši reknu da su izgubili, sa onim porotnicima, to da im plate ćefalije i straže.
161. (163) O POROTNICIMA
Koji se parničari sude na sudu, jedan koji je pokrenuo parnicu za svoju stvar, i drugi, tuženik, koji se brani od tužbe, da tuženik ne bude vlastan potvorno teretiti svoga protivnika, niti za neveru, niti za drugu stvar, već samo da mu odgovara. A kada se svrši spor, ako što ima, neka posle toga govori s njim pred sudijama Carstva mi; ali da mu se ne veruje ni u čemu što govori dok se parnica ne svrši.
162. (164) O PRISTAVIMA
Pristavi bez pisma sudijina, ili bez pisma careva, nikamo da ne idu; nego kamo god ih šalju sudije, da im daju pismo, i da ne preduzima pristav što drugo osim što piše u pismu. A sudije da drže takva pisma kakva su dali pristavima koje su poslali da vrše poslove po zemlji, pa ako pristavi budu osumnjičeni da su učinili što drugo nego što piše pismo, ili ako budu preinačili pisma, da to služi za opravdanje: da idu pred sudije, i ako se nađe da su postupili onako kako piše u sudijinom pismu koje drže, da su pravi; ako li se nađe da su preinačili sudsku odluku, da im se ruke odseku i jezik odreže.
163. (165) O SUDIJAMA
Svaki sudija što sudi da ispisuje presude i drži kod sebe, a drugu ispravu, napisavši je, da da onome koji se bude opravdao na sudu.
Sudije da šalju pristave dobre, prave i verodostojne.
164. (166) O PRIMANJU LJUDI
Za ljude: Ko bude čijega čoveka primio pre ovoga sabora, da se traži prvim sudom, kako piše u prvom zakoniku.
165. (167) O POTVORI
Ako se nađe bilo koji potvornik, da goni koga potvorom, lađu i obmanom, takav da se kazni kao lopov i razbojnik.
166. (168) O PIJANICI
Pijanica kad odnekud dođe i napadne koga, ili poseče, ili okrvavi, a ne do smrti, takvome pijanici da se oko izvadi i ruka odseče. Ako li pijan nasrne, ili kapu skine, ili drugu sramotu učini, a ne okrvavi, da ga biju, 100 štapova, i da se vrgne u tamnicu, i potom da se izvede iz tamnice i da se bije i pusti.
167. (169) O PARNIČARIMA
Kad parničari izađu na sud Carstva mi, koju reč izgovore u prvi mah, tim rečima da se veruje i po tim rečima da se sudi, a po potonjim ništa.
168. (170) O ZLATARIMA
Zlatara u župama i u zemlji Carstva mi nigde da ne bude, osim u trgovima gde je odredilo Carstvo mi da se novac kuje.
169. (171) O ZLATARIMA
Ako li se nađe zlatar van gradova i trgova Carstva mi u kojem selu, da se to selo raspe, i zlatar sažeže.
170. (172) O ZLATARIMA
U gradovima Carstva mi da prebivaju zlatari, i da kuju i druge potrebne predmete.
171. (173) O ZAKONU
Još naređuje Carstvo mi: Ako napiše pismo Carstvo mi ili iz srdžbe, ili iz ljubavi, ili iz milosti za nekoga, a to pismo narušava Zakonik i nije po pravdi i po zakonu, kako piše Zakonik, sudije tom pismu da ne veruju, samo da sude i vrše kako je po pravdi.
172. (174) O SUDIJAMA
Sve sudije da sude po Zakonuku, pravo, kako piše u Zakoniku, a da ne sude po strahu od Carstva mi.
173. (175) O VLASTELI
Vlastela i vlasteličići koji idu u dvor Carstva mi, bilo Grk, ili Nemac, ili Srbin, ili vlastelin, ili bilo ko drugi, te dovede sa sobom razvojnika ili lopova, da se onaj gospodar kazni kao lopov i razbojnik.
174. (176) O BAŠTINAMA
LJudi ratari koji imaju svoju baštinu, zemlju, i vinograde, i kupljenice, da su vlasni od svojih vinograda i od zemlje u prćiju dati, ili crkvi podložiti, ali uvek na tome mestu da bude rabotnika onome gospodaru čije bude selo; ako ne bude, da je slobodan uzeti one vinograde.
175. (177) O SUDIJAMA
Sudija koji je u dvoru Carstva mi, kad se učini zlo on neka i presudi. Ako se parničari zadese slučajno na dvoru Carstva mi, da im presudi sudija dvorski, a niko da se ne poziva na dvor Carstva mi mimo nadležnosti sudija koje je postavilo Carstvo mi, nego svaki da ide pred svoga sudiju.
176. (176) O GRADOVIMA
Svi gradovi po zemlji Carstva mi da su na zakonu u svemu kako su bili u pređašnjih careva. A za sporove što imaju među sobom, da se sude pred upraviteljima gradskim i pred crkvenim klirom. A koji Župljanin tuži građanina, da ga tuži pred upraviteljem gradskim i pred crkvom i pred klirom po zakonu.
177. (179) O PARNIČENJU DVORSKOM
Koja vlastela bude stalno u kući Carstva mi, ako ih ko tuži, da ih tuži pred sudijom dvorskim, a niko drugi da im ne sudi.
178. (180) O SUDIJINOM PISMU
Sudije kada šalju pristave i pisma, ako ko ne posluša i odbije pristava, da pišu sudije pisma ćefalijama i vlasteli u čijoj budu oblasti oni neposlušnici da o tome izvrše naloge što pišu sudije. Ako li ne izvrše naloge, da se kazne kao neposlušnici.
179. (181) O SUDIJAMA
Sudije da idu po zemljama kuda je kome oblast, da nadziru i da čine pravdu ubogim i ništim.
180. (182) O RAZBOJNIŠTVU
Ako ko što uhvati opljačkano ili ukradeno a obličeno, ili silom uzeto, svaki o tome da da svod. Ako ko bude kupio gde bilo, ili u zemlji Carstva mi ili u drugoj zemlji Carstva mi, uvek da da o tome svod. ako li ne da svoda, da plati po zakonu.
181. (183) O PARNIČARU PRED CAREM
Naređuje Carstvo mi sudijama: Ako se pojavi veliko delo, a ne uzmognu rasuditi i raspraviti, bilo koji veliki sud da bude, jedan od sudija da ide sa oba ona parničara pred Carstvo mi. I šta hoće sudije kome da sude, svaku presudu da upisuju, kako ne bi bilo potvore, i da se postupa po zakonu Carstva mi.
182. (184) O POZIVU ZABRANJENOM
Ko je u oblasti određenih sudija, da nijedan čovek nije vlastan pozivati na dvor Carstva mi ili kuda drugo, nego svaki da ide pred svoga sudiju u čijoj bude oblasti da se raspravi po zakonu.
183. (185) O STANIKU
Stanici svi Carstva mi da idu pred sudije kada se spore među sobom: za vraždu, za razbojništvo, za krađu, za skrivanje tuđih ljudi, za krv, za zemlju.
184. (186) O ĆEFALIJAMA
Vlastela i ćefalije Carstva mi koji drže gradove i trgove, niko od njih da ne primi ničijega čoveka u tamnicu bez pisma Carstva mi. Ako li ko koga primi mimo zapovesti Carstva mi, da plati Carstvu mi 500 perpera.
185. (187) O TAMNICI
Na isti način, ko drži tamnice Carstva mi da nikoga ne primi, ničijega čoveka, bez pismene naredbe Carstva mi.
186. (188) O SUDU PRAVU I KRIVU
Sudovi koji se traže i za pravo kao i za krivo, što se učinilo pre ovog zakona, i što se sad učini, svaki sud, koji ide.
Naređuje Carstvo mi: Od sada unepred da bude porota i za mnogo i za malo. Za veliko delo da su 24 porotnika, a za manju stvar 12 porotnika, a za malo delo 6. I svi porotnici da nisu vlasni nikoga izmiriti, nego da oglase pravim ili krivim. I da je svaka porota u crkvi, i pop u rizama da ih zakune, i u poroti na što se većina zakune i koga većina oglasi pravim, njoj da se veruje.
152. (154) O ZAKONU
Kao što je bio zakon u deda Carstva mi, u Svetog kralja, da su velikoj vlasteli velika vlastela, a srednjim ljudima prema njima družina, a sebrdiji njihova družina da su porotnici. I da u poroti ne bude srodnika ni pizmenika.
153. (155) O TRGOVCIMA
Inovercima i trgovcima porotnici polovina Srbi, a polovina iz njihove družine, po zakonu Svetoga kralja.
154. (156) O POROTNICIMA
Koji se porotnici zakunu i oglase pravim koga po zakonu, pa ako se posle tog opravdanja nađe istiniti dokaz krivice u onoga opravdanoga koga je porota oglasila pravim, da uzme Carstvo mi od tih porotnika po tisuću perpera, a potom da se tim porotnicima više ne veruje, ni da se neko u njih udaje ni od njih ženi.
155. (157) O PRISELICI
Od sada unepred priselice da ne bude ni pratnje nikakve, nego ako se zadesi veliki vlastelin stegonoša u župi, ili manji vlastelin, koji drži zasebno svoj posed i nemaju nikakve zajednice među sobom i među svojim posedom, oni da plaćaju.
156. (158) O PRISELICI
Na zemlji Carstva mi, to jest na meropšinama, da ne uzimaju vlastela priselice, ni kakvu drugu platu, nego da plaćaju od svoga.
157. (159) O ČUVANJU PUTEVA
Gde se nalaze župe mešovite, sa selima crkvenim, ili Carstva mi, ili vlasteoskim, i budu mešovita sela, i ne bude nad tom župom jednoga gospodara, već ako budu ćefalije i sudije Carstva mi koje je postavilo Carstvo mi, da postave straže po svim putovima i ćefalijama da predadu putove da ih čuvaju sa stražama; pa ako napadnu koga razbojnici ili mu se što ukrade ili se kakvo zlo učini, tog časa da idu ćefalijama, da im plate od svoga, a ćefalije da ištu od straža, i razbojnika i lopova.
158. (160) O BRDU PUSTOM
Ako je brdo pusto među župama, okolna sela koja su oko tog brda da čuvaju stražu. Ako li ne uščuvaju stražu, što se učini na tome brdu, na pustom mestu, štete, ili razbojništvo, ili krađa, ili koje zlo, da plaćaju okolna sela kojima je rečeno da čuvaju put.
159. (161) O TRGOVCIMA
Trgovce koji dolaze noću na prenoćište, ako ih ne pusti upravitelj ili gospodar toga sela da prenoće u selu trgovci, po zakonu Carstva mi, kako je u Zakoniku, ako što izgubi putnik, onaj gospodar ili upravitelj sve da plati, jer ih nisu u selo pustili.
160. (162) O GOSTIMA ILI PUTNICIMA
Ako se gde dogodi bilo kome gostu ili trgovcu ili kaluđeru, te mu uzme što razbojnik ili lopov, ili bilo kakva smetnja, da svi ti idu k Carstvu mi, da im plati Carstvo mi što budu izgubili. A Carstvo mi da ište od ćefalija i vlastele kojima bude put predan i straže predane. I svaki gost, i trgovac, i Latin, da se obrati prvoj straži sa svim što ima i nosi, i straža straži da ga predaje sa svime. Ako li se zgodi te što izgubi, da je porota verodostojni ljudi: što po duši reknu da su izgubili, sa onim porotnicima, to da im plate ćefalije i straže.
161. (163) O POROTNICIMA
Koji se parničari sude na sudu, jedan koji je pokrenuo parnicu za svoju stvar, i drugi, tuženik, koji se brani od tužbe, da tuženik ne bude vlastan potvorno teretiti svoga protivnika, niti za neveru, niti za drugu stvar, već samo da mu odgovara. A kada se svrši spor, ako što ima, neka posle toga govori s njim pred sudijama Carstva mi; ali da mu se ne veruje ni u čemu što govori dok se parnica ne svrši.
162. (164) O PRISTAVIMA
Pristavi bez pisma sudijina, ili bez pisma careva, nikamo da ne idu; nego kamo god ih šalju sudije, da im daju pismo, i da ne preduzima pristav što drugo osim što piše u pismu. A sudije da drže takva pisma kakva su dali pristavima koje su poslali da vrše poslove po zemlji, pa ako pristavi budu osumnjičeni da su učinili što drugo nego što piše pismo, ili ako budu preinačili pisma, da to služi za opravdanje: da idu pred sudije, i ako se nađe da su postupili onako kako piše u sudijinom pismu koje drže, da su pravi; ako li se nađe da su preinačili sudsku odluku, da im se ruke odseku i jezik odreže.
163. (165) O SUDIJAMA
Svaki sudija što sudi da ispisuje presude i drži kod sebe, a drugu ispravu, napisavši je, da da onome koji se bude opravdao na sudu.
Sudije da šalju pristave dobre, prave i verodostojne.
164. (166) O PRIMANJU LJUDI
Za ljude: Ko bude čijega čoveka primio pre ovoga sabora, da se traži prvim sudom, kako piše u prvom zakoniku.
165. (167) O POTVORI
Ako se nađe bilo koji potvornik, da goni koga potvorom, lađu i obmanom, takav da se kazni kao lopov i razbojnik.
166. (168) O PIJANICI
Pijanica kad odnekud dođe i napadne koga, ili poseče, ili okrvavi, a ne do smrti, takvome pijanici da se oko izvadi i ruka odseče. Ako li pijan nasrne, ili kapu skine, ili drugu sramotu učini, a ne okrvavi, da ga biju, 100 štapova, i da se vrgne u tamnicu, i potom da se izvede iz tamnice i da se bije i pusti.
167. (169) O PARNIČARIMA
Kad parničari izađu na sud Carstva mi, koju reč izgovore u prvi mah, tim rečima da se veruje i po tim rečima da se sudi, a po potonjim ništa.
168. (170) O ZLATARIMA
Zlatara u župama i u zemlji Carstva mi nigde da ne bude, osim u trgovima gde je odredilo Carstvo mi da se novac kuje.
169. (171) O ZLATARIMA
Ako li se nađe zlatar van gradova i trgova Carstva mi u kojem selu, da se to selo raspe, i zlatar sažeže.
170. (172) O ZLATARIMA
U gradovima Carstva mi da prebivaju zlatari, i da kuju i druge potrebne predmete.
171. (173) O ZAKONU
Još naređuje Carstvo mi: Ako napiše pismo Carstvo mi ili iz srdžbe, ili iz ljubavi, ili iz milosti za nekoga, a to pismo narušava Zakonik i nije po pravdi i po zakonu, kako piše Zakonik, sudije tom pismu da ne veruju, samo da sude i vrše kako je po pravdi.
172. (174) O SUDIJAMA
Sve sudije da sude po Zakonuku, pravo, kako piše u Zakoniku, a da ne sude po strahu od Carstva mi.
173. (175) O VLASTELI
Vlastela i vlasteličići koji idu u dvor Carstva mi, bilo Grk, ili Nemac, ili Srbin, ili vlastelin, ili bilo ko drugi, te dovede sa sobom razvojnika ili lopova, da se onaj gospodar kazni kao lopov i razbojnik.
174. (176) O BAŠTINAMA
LJudi ratari koji imaju svoju baštinu, zemlju, i vinograde, i kupljenice, da su vlasni od svojih vinograda i od zemlje u prćiju dati, ili crkvi podložiti, ali uvek na tome mestu da bude rabotnika onome gospodaru čije bude selo; ako ne bude, da je slobodan uzeti one vinograde.
175. (177) O SUDIJAMA
Sudija koji je u dvoru Carstva mi, kad se učini zlo on neka i presudi. Ako se parničari zadese slučajno na dvoru Carstva mi, da im presudi sudija dvorski, a niko da se ne poziva na dvor Carstva mi mimo nadležnosti sudija koje je postavilo Carstvo mi, nego svaki da ide pred svoga sudiju.
176. (176) O GRADOVIMA
Svi gradovi po zemlji Carstva mi da su na zakonu u svemu kako su bili u pređašnjih careva. A za sporove što imaju među sobom, da se sude pred upraviteljima gradskim i pred crkvenim klirom. A koji Župljanin tuži građanina, da ga tuži pred upraviteljem gradskim i pred crkvom i pred klirom po zakonu.
177. (179) O PARNIČENJU DVORSKOM
Koja vlastela bude stalno u kući Carstva mi, ako ih ko tuži, da ih tuži pred sudijom dvorskim, a niko drugi da im ne sudi.
178. (180) O SUDIJINOM PISMU
Sudije kada šalju pristave i pisma, ako ko ne posluša i odbije pristava, da pišu sudije pisma ćefalijama i vlasteli u čijoj budu oblasti oni neposlušnici da o tome izvrše naloge što pišu sudije. Ako li ne izvrše naloge, da se kazne kao neposlušnici.
179. (181) O SUDIJAMA
Sudije da idu po zemljama kuda je kome oblast, da nadziru i da čine pravdu ubogim i ništim.
180. (182) O RAZBOJNIŠTVU
Ako ko što uhvati opljačkano ili ukradeno a obličeno, ili silom uzeto, svaki o tome da da svod. Ako ko bude kupio gde bilo, ili u zemlji Carstva mi ili u drugoj zemlji Carstva mi, uvek da da o tome svod. ako li ne da svoda, da plati po zakonu.
181. (183) O PARNIČARU PRED CAREM
Naređuje Carstvo mi sudijama: Ako se pojavi veliko delo, a ne uzmognu rasuditi i raspraviti, bilo koji veliki sud da bude, jedan od sudija da ide sa oba ona parničara pred Carstvo mi. I šta hoće sudije kome da sude, svaku presudu da upisuju, kako ne bi bilo potvore, i da se postupa po zakonu Carstva mi.
182. (184) O POZIVU ZABRANJENOM
Ko je u oblasti određenih sudija, da nijedan čovek nije vlastan pozivati na dvor Carstva mi ili kuda drugo, nego svaki da ide pred svoga sudiju u čijoj bude oblasti da se raspravi po zakonu.
183. (185) O STANIKU
Stanici svi Carstva mi da idu pred sudije kada se spore među sobom: za vraždu, za razbojništvo, za krađu, za skrivanje tuđih ljudi, za krv, za zemlju.
184. (186) O ĆEFALIJAMA
Vlastela i ćefalije Carstva mi koji drže gradove i trgove, niko od njih da ne primi ničijega čoveka u tamnicu bez pisma Carstva mi. Ako li ko koga primi mimo zapovesti Carstva mi, da plati Carstvu mi 500 perpera.
185. (187) O TAMNICI
Na isti način, ko drži tamnice Carstva mi da nikoga ne primi, ničijega čoveka, bez pismene naredbe Carstva mi.
186. (188) O SUDU PRAVU I KRIVU
Sudovi koji se traže i za pravo kao i za krivo, što se učinilo pre ovog zakona, i što se sad učini, svaki sud, koji ide.