71. O ZLOBI BRATA
I ko učini zlo, brat, ili sin, ili rođak, koji su u jednoj kući , sve da plati gospodar kuće, ili da da onoga koji je zlo učinio.
72. (71) O NEVOLJNIKU
I ko u nevolji dođe na dvor carev, da se svakome učini pravda osim otroka vlasteoskog.
73. (72) O SIROTI
Sirota koja nije u stanju da se parniči ili brani, neka da zastupnika koji će je braniti.
74. (73) O PAŠI SELA
Selo sa selom da pase: kuda jedno selo tuda i drugo. Samo zabele zakonite i livade zakonite niko da ne pase.
75. (74) O ŽUPI I O POPAŠI
Župa župi da ne popase stokom ništa. Ako li se nađe u nekoj župi jedno selo, bilo kog vlastelina da je, ili je Carstva mi, ili je crkveno, ili vlasteličića, onome selu niko da zabrani pasti; da pase kuda i župa.
76. (75) O POPAŠI
Za popašu ako ko popase žito, ili vinograd, ili livadu greškom, tu popašu da plati što reknu duševnici koji cene. Ako li navalice popase, da plati popašu 6 volova.
77. (76) O POTKI
Potka među selima 50 perpera, a Vlasima i Arbanasima 100 perpera. I od te potke caru polovina, a polovina gospodaru čije bude selo.
78. O ZEMLJI CRKVENOJ
O zemlji i o ljudima crkvenim, što imaju s njima sud crkveni: ako ko pokaže milosno pismo ili reče: Milosnika imam , tom pismu i tome milosniku nikakva vrednost da se ne prizna već da se sudi po zakonu Carstva mi; ali uvek da upitaju Carstvo mi.
79. O MEĐI I O ZEMLJI
A za međe i za zemlju oko kojih se spore sela među sobom, da ištu sudom Svetoga kralja iz godine kada se prestavio. Ako ko iznese milost carevu i reče
ao mi je Gospodin car kako je držao moj drug pre mene, ako da milost carevu da bude tako; da drži, osim ako je crkveno.
80. (79) O MEĐI SEOSKOJ
Za međe seoske, da obojica parničara dadu svedoke, ovaj polovinu a onaj polovinu po zakonu, pa kuda reknu svedoci toga da bude.
81. (81) O PLANINAMA
Planine što su u zemlji Carstva mi, što su careve planine da su caru, a crkvene crkvama, a vlasteoske vlasteli.
82. (82) O VLASIMA
U selu gde se zaustavi Vlah ili Arbanas, u tome selu da se ne zaustavi drugi koji za njim ide. Ako se zadrži na silu, da plati potku i što je ispasao.
83. (83) O POTESU ZEMLJE
Gde se iznesu dva pisma careva za jednu ipotes, za zemlju, ko je sada drži, do vremena ovog sabora, njegova da bude, a milost da se ne ospori.
84. (84) O PRAVDANJU KOTLENOM
Za onog ko je vadio iz kotla, suđenja ni pravdanja da ne bude nikakvog. Ko se opravda, da sudijama ne daje opravdanje. Ruke na sudu da ne bude, ni opadanja, ni udave. Samo da se sudi po zakonu.
85. (85) O REČI BABUNSKOJ
Ko reče babunsku reč, ako bude vlastelin da plati 100 perpera, ako li ne bude vlastelin da plati 12 perpera i da se bije štapovima.
86. (86) O UBISTVU
Gde se dogodi ubistvo, onaj koji je započeo da je kriv ako i bude ubijen.
87. (87) O UBISTVU NAVALICE
Ko nije došao navalice, na silu, a učini ubistvo, da plati 300 perpera.Ako li bude došao navalice, da mu se obe ruke odseku.
88. O PARNICI VLASTELINSKOJ
Kada se parniče vlastela, ko u čemu pokrene parnicu, da daje jemce.
89. (89) O POZIVANJU KRIVCA
Ko pozove krivca pred sudije pa pozvavši ga ne dođe na sud nego sedi doma, ovaj koji je pozvan ako dođe o roku pred sudije i odstoji po zakonu, taj da je slobodan od one krivice za koju je bio pozvan, jer onaj što ga pozva doma sedi.
90. (90) O ZALOZI
Zaloge gde se nađu da se otkupljuju.
91. (91) O PRISTAVU
Kada se dvojica parniče, ako reče jedan od njih:Imam pristava ovde na dvoru carevom, ili na sudijinom, neka ga da. Kada potraži onde i ne nađe ga na dvoru, tog časa da dođe na sud i reče:Ne nađoh pristava. Ako je o ručku, da mu je rok do večeri; ako li o večeri, da mu je do ručka da ga da. Ako li ga bude poslao car ili sudije na rabotu, toga pristava, da nije kriv onaj koji ga daje. Neka mu se postavi rok, da kada onaj pristav dođe, da ga dovede pred sudije.
92. (92) O PREPOZNATOJ STOCI ILI KONJU ILI BILO ČEMU
Ako ko prepozna predmet u čoveka, a bude u gori, na pustom mestu, da ga povede u najbliže selo i preda selu, i pozove da ga dadu pred sudije. Ako li ga selo neda pred sudije, što odredi sud da plati to selo.
93. (93) O PROVOĐENJU ČOVEKA
Ko provodi nečijeg čoveka u tuđu zemlju, da mu ga vrati sa još šestoricom.
94. (94) O VLASTELI I O SEBRU
Ako ubije vlastelin sebra u gradu, ili u župi, ili u katunu, da plati tisuću perpera. Ako li sebar vlastelina ubije, da mu se obe ruke odseku i da plati 300 perpera.
95. (95) O UVREDI
Ko uvredi svetitelja, ili kaluđera, ili popa, da plati 100 perpera. I ko se nađe da je ubio svetitelja, ili kaluđera, ili popa, taj da se ubije i obesi.
96. (96) O UBISTVU
Ko se nađe da je ubio oca, ili mater, ili brata, ili čedo svoje, taj ubica da se sažeže na ognju.
97. (97) O BRADI VLASTELINSKOJ
Ko se nađe da je iščupao bradu vlastelinu ili dobrom čoveku, da se tome obe ruke odseku.
98. (98) O ČUPANJU BRADE SEBROVU
I ako se počupaju dva sebra, mehoskubina 6 perpera.
99. (99) O ONIMA KOJI PALE KUĆE
Ko se nađe da je zapalio kuće, ili gumno, ili slamu, ili seno, da to selo preda palikuću. Ako li ga ne preda, da plati to selo što bi palikuća i platio.
100. (100) O ONIMA KOJI PALE GUMNA
Ako li ko zapali izvan sela gumno ili seno, da plati okolina ili da preda palikuću.
101. (101) O NASILJU
Nasilja da ne bude nikome nikakvog u zemlji Carstva mi. Ako li koga snađe najezda ili sila obesna, oni konji najezni svi da se oduzmu, polovina Carstvu mi, a polovina onome na koga su nasrnuli.
102. (102) O ZAJEMČIVANJU
Zajemčivanja da ne bude nikome ni u čemu nikakva. Ko bi se podjemčio za što da plati sedmostruko.
103. (103) O SUDU OTROČKOM
Ako su otroci, da se sude pred svojim gospodarima, kako hoće, za svoje krivice, a za carske da idu pred sudije: za krv, za vraždu, za krađu, za razbojništvo i za skrivanje tuđeg čoveka.
104. (104) O PRISTAVU I ŽENI I ŽENI BEZ MUŽA
I da se pristav ne upućuje k meni kada muž nije kod kuće, niti da se poziva žena bez muža, već neka žena izvesti muža da ide na sud. U tome muž da ne bude kriv dokle ga ne izvesti.
105. (105) O NIŠTAVNOSTI PISMA
Pisma careva koje donose pred sudije bilo za što, a obesnaži ih Zakonik Carstva mi što sam napisao bilo koje pismo, ta pisma čiju bi ništavost sud ustanovio, ona pisma da uzmu sudije i da ih donesu pred Carstvo mi.
106. (106) O DVORANIMA
Dvorani vlasteoski, ako učini koje zlo neko od njih, ko bude pronijarević da ga opravda očeva družina porotom; ako li je sebar, da zahvati u kotao.
107. (107) O UBISTVU SOKALNIKA
Ko se nađe da je ubio sudijina sokalnika ili pristava, da se opleni i da mu se uzme sve što ima.
108. (108) O IZDAVI
I o izdavi ovako da bude: Izdava od zemlje pristavu 3 perpere, od sela 3 perpere, od mlina 3 perpere, od župe od svakog sela 3 perpere, ograda konj i svita, od vinograda 3 perpere, od konja perpera, od kobile 6 dinara, od govečeta 4 dinara, od brava 2 dinara.
109. (109) O OTROVIMA
Mađijnik i otrovnik koji se uhvati na delu, da se kazni po Zakonu svetih otaca.
110. (111) O NASILJU
Kuda god sudija ide po zemlji Carstva mi i svojoj oblasti, da nije vlastan uzeti obroka silom, ni bilo šta drugo osim poklona što mu ko pokloni od svoje volje.
111. (112) O SRAMOĆENJU SUDIJE
Ko se nađe da je sudiju osramotio, ako bude vlastelin da mu se sve oduzme, a ako selo - da se raspe i opleni.
112. (113) O BEKSTVU IZ TAMNICE
Koji čovek uteče iz tamnice, sa čime dođe na dvor Carstva mi, bilo da je čovek Carstva mi, ili crkveni, ili vlasteoski, sa time da je slobodan. Ako je utekao, šta bude ostavio u onog čoveka to da pripadne tome od koga je utekao.
113. (114) O SUŽNJU
Koji se sužanj drži u dvoru Carstva mi te uteče na dvor patrijarhov,da je slobodan; takođe i na dvor carev, da je slobodan.
114. (115) O JEMSTVU
LJudi koji se vraćaju iz tuđe zemlje u zemlju Carstva mi, ko bude pobegao od jemstva, oni jemci koji su jemstvo preuzeli za takvoga čoveka ništa da ne plaćaju.
115. (116) O BEKSTVU
I ko je čijega čoveka primio iz tuđe zemlje, a on je pobegao od svoga gospodara, od suda , ako da pismo milosno carevo, da se ovo ne poništi. Ako li ne da milosno pismo, da se vrati onome.
116. (117) O NAĐENOM
Ko šta nađe u carevoj zemlji da ne uzme te da ne reče: Vratiću ako ko pozna. Ako li prigrabi ili uzme, da plati kao lopov ili razbojnik. A što u tuđoj zemlji ili vojsci, da vodi i nosi pred cara i vojvodu.
117. (118) O PRELASKU
Šta je kome prešlo u carevu zemlju, ili iz grada ili iz župe koje, do preuzimanja Gospodina cara, dok nije bilo carevo nego je bilo drugoga gospodara, iz toga vremena, bio čovek ili drugo pravo, da se ne traži; ako bude prešlo posle preuzimanja Gospodina cara, to da se traži. To jest, kad su bili sukobi, a zemlja i gradovi nisu bili carevi.
118. (119) O TRGOVCIMA
Trgovce koji idu po carevoj zemlji da nije vlastan nijedan vlastelin, niti bilo koji drugi čovek ometati silom ili razbiti robu a novac mu silom naturiti. Ko li se nađe da je silom rastovario ili rasturio, da plati 5 stotina perpera
119. (120) O TRGOVCIMA
Trgovci skerletom i potrepštinama male i velike vrste, da idu slobodno bez smetnje po zemlji Carstva mi, da prodaju i kupuju i trguju kako kome trg donosi.
120. (121) O CARINICIMA
Carinik carev da nije vlastan omesti ili zadržati čoveka da bi mu robu prodao u bescenje. Svako slobodno da prolazi po trgovima, i po volji da se kreće sa svojom robom.
I ko učini zlo, brat, ili sin, ili rođak, koji su u jednoj kući , sve da plati gospodar kuće, ili da da onoga koji je zlo učinio.
72. (71) O NEVOLJNIKU
I ko u nevolji dođe na dvor carev, da se svakome učini pravda osim otroka vlasteoskog.
73. (72) O SIROTI
Sirota koja nije u stanju da se parniči ili brani, neka da zastupnika koji će je braniti.
74. (73) O PAŠI SELA
Selo sa selom da pase: kuda jedno selo tuda i drugo. Samo zabele zakonite i livade zakonite niko da ne pase.
75. (74) O ŽUPI I O POPAŠI
Župa župi da ne popase stokom ništa. Ako li se nađe u nekoj župi jedno selo, bilo kog vlastelina da je, ili je Carstva mi, ili je crkveno, ili vlasteličića, onome selu niko da zabrani pasti; da pase kuda i župa.
76. (75) O POPAŠI
Za popašu ako ko popase žito, ili vinograd, ili livadu greškom, tu popašu da plati što reknu duševnici koji cene. Ako li navalice popase, da plati popašu 6 volova.
77. (76) O POTKI
Potka među selima 50 perpera, a Vlasima i Arbanasima 100 perpera. I od te potke caru polovina, a polovina gospodaru čije bude selo.
78. O ZEMLJI CRKVENOJ
O zemlji i o ljudima crkvenim, što imaju s njima sud crkveni: ako ko pokaže milosno pismo ili reče: Milosnika imam , tom pismu i tome milosniku nikakva vrednost da se ne prizna već da se sudi po zakonu Carstva mi; ali uvek da upitaju Carstvo mi.
79. O MEĐI I O ZEMLJI
A za međe i za zemlju oko kojih se spore sela među sobom, da ištu sudom Svetoga kralja iz godine kada se prestavio. Ako ko iznese milost carevu i reče
ao mi je Gospodin car kako je držao moj drug pre mene, ako da milost carevu da bude tako; da drži, osim ako je crkveno. 80. (79) O MEĐI SEOSKOJ
Za međe seoske, da obojica parničara dadu svedoke, ovaj polovinu a onaj polovinu po zakonu, pa kuda reknu svedoci toga da bude.
81. (81) O PLANINAMA
Planine što su u zemlji Carstva mi, što su careve planine da su caru, a crkvene crkvama, a vlasteoske vlasteli.
82. (82) O VLASIMA
U selu gde se zaustavi Vlah ili Arbanas, u tome selu da se ne zaustavi drugi koji za njim ide. Ako se zadrži na silu, da plati potku i što je ispasao.
83. (83) O POTESU ZEMLJE
Gde se iznesu dva pisma careva za jednu ipotes, za zemlju, ko je sada drži, do vremena ovog sabora, njegova da bude, a milost da se ne ospori.
84. (84) O PRAVDANJU KOTLENOM
Za onog ko je vadio iz kotla, suđenja ni pravdanja da ne bude nikakvog. Ko se opravda, da sudijama ne daje opravdanje. Ruke na sudu da ne bude, ni opadanja, ni udave. Samo da se sudi po zakonu.
85. (85) O REČI BABUNSKOJ
Ko reče babunsku reč, ako bude vlastelin da plati 100 perpera, ako li ne bude vlastelin da plati 12 perpera i da se bije štapovima.
86. (86) O UBISTVU
Gde se dogodi ubistvo, onaj koji je započeo da je kriv ako i bude ubijen.
87. (87) O UBISTVU NAVALICE
Ko nije došao navalice, na silu, a učini ubistvo, da plati 300 perpera.Ako li bude došao navalice, da mu se obe ruke odseku.
88. O PARNICI VLASTELINSKOJ
Kada se parniče vlastela, ko u čemu pokrene parnicu, da daje jemce.
89. (89) O POZIVANJU KRIVCA
Ko pozove krivca pred sudije pa pozvavši ga ne dođe na sud nego sedi doma, ovaj koji je pozvan ako dođe o roku pred sudije i odstoji po zakonu, taj da je slobodan od one krivice za koju je bio pozvan, jer onaj što ga pozva doma sedi.
90. (90) O ZALOZI
Zaloge gde se nađu da se otkupljuju.
91. (91) O PRISTAVU
Kada se dvojica parniče, ako reče jedan od njih:Imam pristava ovde na dvoru carevom, ili na sudijinom, neka ga da. Kada potraži onde i ne nađe ga na dvoru, tog časa da dođe na sud i reče:Ne nađoh pristava. Ako je o ručku, da mu je rok do večeri; ako li o večeri, da mu je do ručka da ga da. Ako li ga bude poslao car ili sudije na rabotu, toga pristava, da nije kriv onaj koji ga daje. Neka mu se postavi rok, da kada onaj pristav dođe, da ga dovede pred sudije.
92. (92) O PREPOZNATOJ STOCI ILI KONJU ILI BILO ČEMU
Ako ko prepozna predmet u čoveka, a bude u gori, na pustom mestu, da ga povede u najbliže selo i preda selu, i pozove da ga dadu pred sudije. Ako li ga selo neda pred sudije, što odredi sud da plati to selo.
93. (93) O PROVOĐENJU ČOVEKA
Ko provodi nečijeg čoveka u tuđu zemlju, da mu ga vrati sa još šestoricom.
94. (94) O VLASTELI I O SEBRU
Ako ubije vlastelin sebra u gradu, ili u župi, ili u katunu, da plati tisuću perpera. Ako li sebar vlastelina ubije, da mu se obe ruke odseku i da plati 300 perpera.
95. (95) O UVREDI
Ko uvredi svetitelja, ili kaluđera, ili popa, da plati 100 perpera. I ko se nađe da je ubio svetitelja, ili kaluđera, ili popa, taj da se ubije i obesi.
96. (96) O UBISTVU
Ko se nađe da je ubio oca, ili mater, ili brata, ili čedo svoje, taj ubica da se sažeže na ognju.
97. (97) O BRADI VLASTELINSKOJ
Ko se nađe da je iščupao bradu vlastelinu ili dobrom čoveku, da se tome obe ruke odseku.
98. (98) O ČUPANJU BRADE SEBROVU
I ako se počupaju dva sebra, mehoskubina 6 perpera.
99. (99) O ONIMA KOJI PALE KUĆE
Ko se nađe da je zapalio kuće, ili gumno, ili slamu, ili seno, da to selo preda palikuću. Ako li ga ne preda, da plati to selo što bi palikuća i platio.
100. (100) O ONIMA KOJI PALE GUMNA
Ako li ko zapali izvan sela gumno ili seno, da plati okolina ili da preda palikuću.
101. (101) O NASILJU
Nasilja da ne bude nikome nikakvog u zemlji Carstva mi. Ako li koga snađe najezda ili sila obesna, oni konji najezni svi da se oduzmu, polovina Carstvu mi, a polovina onome na koga su nasrnuli.
102. (102) O ZAJEMČIVANJU
Zajemčivanja da ne bude nikome ni u čemu nikakva. Ko bi se podjemčio za što da plati sedmostruko.
103. (103) O SUDU OTROČKOM
Ako su otroci, da se sude pred svojim gospodarima, kako hoće, za svoje krivice, a za carske da idu pred sudije: za krv, za vraždu, za krađu, za razbojništvo i za skrivanje tuđeg čoveka.
104. (104) O PRISTAVU I ŽENI I ŽENI BEZ MUŽA
I da se pristav ne upućuje k meni kada muž nije kod kuće, niti da se poziva žena bez muža, već neka žena izvesti muža da ide na sud. U tome muž da ne bude kriv dokle ga ne izvesti.
105. (105) O NIŠTAVNOSTI PISMA
Pisma careva koje donose pred sudije bilo za što, a obesnaži ih Zakonik Carstva mi što sam napisao bilo koje pismo, ta pisma čiju bi ništavost sud ustanovio, ona pisma da uzmu sudije i da ih donesu pred Carstvo mi.
106. (106) O DVORANIMA
Dvorani vlasteoski, ako učini koje zlo neko od njih, ko bude pronijarević da ga opravda očeva družina porotom; ako li je sebar, da zahvati u kotao.
107. (107) O UBISTVU SOKALNIKA
Ko se nađe da je ubio sudijina sokalnika ili pristava, da se opleni i da mu se uzme sve što ima.
108. (108) O IZDAVI
I o izdavi ovako da bude: Izdava od zemlje pristavu 3 perpere, od sela 3 perpere, od mlina 3 perpere, od župe od svakog sela 3 perpere, ograda konj i svita, od vinograda 3 perpere, od konja perpera, od kobile 6 dinara, od govečeta 4 dinara, od brava 2 dinara.
109. (109) O OTROVIMA
Mađijnik i otrovnik koji se uhvati na delu, da se kazni po Zakonu svetih otaca.
110. (111) O NASILJU
Kuda god sudija ide po zemlji Carstva mi i svojoj oblasti, da nije vlastan uzeti obroka silom, ni bilo šta drugo osim poklona što mu ko pokloni od svoje volje.
111. (112) O SRAMOĆENJU SUDIJE
Ko se nađe da je sudiju osramotio, ako bude vlastelin da mu se sve oduzme, a ako selo - da se raspe i opleni.
112. (113) O BEKSTVU IZ TAMNICE
Koji čovek uteče iz tamnice, sa čime dođe na dvor Carstva mi, bilo da je čovek Carstva mi, ili crkveni, ili vlasteoski, sa time da je slobodan. Ako je utekao, šta bude ostavio u onog čoveka to da pripadne tome od koga je utekao.
113. (114) O SUŽNJU
Koji se sužanj drži u dvoru Carstva mi te uteče na dvor patrijarhov,da je slobodan; takođe i na dvor carev, da je slobodan.
114. (115) O JEMSTVU
LJudi koji se vraćaju iz tuđe zemlje u zemlju Carstva mi, ko bude pobegao od jemstva, oni jemci koji su jemstvo preuzeli za takvoga čoveka ništa da ne plaćaju.
115. (116) O BEKSTVU
I ko je čijega čoveka primio iz tuđe zemlje, a on je pobegao od svoga gospodara, od suda , ako da pismo milosno carevo, da se ovo ne poništi. Ako li ne da milosno pismo, da se vrati onome.
116. (117) O NAĐENOM
Ko šta nađe u carevoj zemlji da ne uzme te da ne reče: Vratiću ako ko pozna. Ako li prigrabi ili uzme, da plati kao lopov ili razbojnik. A što u tuđoj zemlji ili vojsci, da vodi i nosi pred cara i vojvodu.
117. (118) O PRELASKU
Šta je kome prešlo u carevu zemlju, ili iz grada ili iz župe koje, do preuzimanja Gospodina cara, dok nije bilo carevo nego je bilo drugoga gospodara, iz toga vremena, bio čovek ili drugo pravo, da se ne traži; ako bude prešlo posle preuzimanja Gospodina cara, to da se traži. To jest, kad su bili sukobi, a zemlja i gradovi nisu bili carevi.
118. (119) O TRGOVCIMA
Trgovce koji idu po carevoj zemlji da nije vlastan nijedan vlastelin, niti bilo koji drugi čovek ometati silom ili razbiti robu a novac mu silom naturiti. Ko li se nađe da je silom rastovario ili rasturio, da plati 5 stotina perpera
119. (120) O TRGOVCIMA
Trgovci skerletom i potrepštinama male i velike vrste, da idu slobodno bez smetnje po zemlji Carstva mi, da prodaju i kupuju i trguju kako kome trg donosi.
120. (121) O CARINICIMA
Carinik carev da nije vlastan omesti ili zadržati čoveka da bi mu robu prodao u bescenje. Svako slobodno da prolazi po trgovima, i po volji da se kreće sa svojom robom.