21. O PRODAVANJU HRIŠĆANA
I ko proda hrišćanina u drugu nevernu veru, da se osakati i jezik da mu se odreže.
22.
I ljudi vlasteoski koji se nalaze po crkvenim selima i katunima, da ide svaki svome gospodaru.
23. O PONOSU CRKVENOM
Crkvama da ne bude obaveze ponosa, osim kada car kuda ide, onda da ga nose.
24.
I ako se nađe upravitelj crkveni da je primio mito, da mu se raspe sve što ima.
25. O VLASTI NAD CRKVAMA
Crkvama da vlada Gospodin car, i patrijarh, i logotet, a drugi niko.
26. O OSLOBOĐENJU CRKAVA
Sve crkve što se nalaze u zemlji Carstva mi oslobodi Carstvo mi od svih rabota, malih i velikih.
27.
I crkve carske da se ne potčinjavaju velikim crkvama.
28. O ISHRANI UBOGIH
I po svim crkvama da se hrane ubogi, kako je propisano od ktitora. Ako ih neko od mitropolita i od episkopa, ili od igumana ne ushrani, da se odluči od čina.
29. O KALUĐERSKOM ŽIVLJENJU
I kaluđeri da ne žive izvan manastira.
30. O NAPADANJU CRKVENOG ČOVEKA
Od sada nikakva vlast da ne dirne kaluđera ili crkvenog čoveka i ko naruči ovo za života i po smrti Carstva mi, da nije blagosloven. Ako je ko što kome kriv, neka ga ište sudom i pravdom, po zakonu ako li dirne bez suda, ili omete koga, da plati sedmostruko.
31. O BAŠTINI POPOVA
I popovi baštinici da imaju svoju zemlju baštinsku i da su slobodni, a ostalim popovima, koji nemaju baštine, da se dadu tri njive po zakonu, i da je popovska kapa slobodna. Ako li uzme više, neka za tu zemlju rabota crkvama po zakonu.
32. O LJUDIMA CRKVENIM
LJudi crkveni koji drže crkvena sela i zemlje crkvene a prognali su merophe crkvene ili Vlahe, oni koji su razagnali ljude da se svežu, i da im se uzmu zemlja i ljudi, i da ih drži crkva dok ne skupe ljude koje su razagnali.
33. O SUDU MEđU LJUDIMA CRKVENIM
Crkveni ljudi u svakom sporu da se sude pred svojim mitropolitima, i pred episkopima, i igumanima. Kad su obojica ljudi jedne crkve, da se sude pred svojom crkvom; ako li budu od dve crkve dva čoveka koja se parniče, da im sude obe crkve.
34. O SELU MEROPAŠKOM
I što su sela meropšine Carstva mi po Zagorju i drugde, crkveni ljudi da ne idu u meropšine, ni na seno, ni na oranje, ni na vinograd, niti na jednu rabotu, ni malu ni veliku. Od svih rabota oslobodi ih Carstvo mi, samo da rabotaju crkvi. Ko li se nađe da je metohiju isterao na meropšinu, i ne posluša zakon Carstva mi, tome samovlasniku da se raspe sve što ima i da se kazni.
35. O UPRAVLJANJU CRKVAMA
I predade Carstvo mi crkve igumanima, da raspolažu svom kućom, kobilama, i konjima, i ovcama, i svim drugim, i da su u svemu vlasni što je prilično, uputno i po pravdi.
36. (34) O CRKVENOM ZAKONU
I da uvedu po crkvama zakon kinovijski za kaluđere u manastirima, prema tome kakav je koji manastir.
37. (35) O POSLOVANJU MITROPOLITA
I kozmici da ne budu egzarsi; da ih mitropoliti ne šalju popovima, niti da vode konje mitropolitske popovima, nego da mitropolit šalje po dvojicu kaluđera od popa do popa, da obavljaju duhovne poslove i da dohodak crkveni, koji je od baštine, uzmu od popova.
38. (36) O ISHRANI KONJA
I od sada unapred ždrepci i konji Carstva mi da se ne daju crkvama niti po crkvenim selima na ishranu.
39. (37) O VLASTELI I VLASTELIČIĆIMA
Vlastela i vlasteličići koji se nalaze u državi Carstva mi, Srbi i Grci, što je kome dalo Carstvo mi u baštinu i u hrisovul, i drže do ovoga sabora, baštine da su tvrde.
40. (38) O HRISOVULIMA
I svi hrisovuli i prostagme što ih je kome izdalo Carstvo mi i što će kome izdati, i te baštine da su tvrde kao i pređašnjih pravovernih careva, da su vlasni nad njima i crkvi dati, ili za dušu ostaviti, ili drugome prodati kome bilo.
41. (39) O BAŠTINI VLASTEOSKOJ
Koji vlastelin ne bude imao dece, ili pak bude imao dece, te umre, a po njegovoj smrti baština bude pusta, dokle se nađe od njegova roda do trećeg bratučeda onaj da ima njegovu baštinu.
42. (40) O BAŠTINI SLOBODNOJ
I baštine sve da su slobodne od svih rabota i danaka Carstva mi, osim da daju soće, i vojsku da vojuju po zakonu.
43. (41) O NASILJU NAD BAŠTINOM
Da nije vlastan Gospodin car, ni kralj, ni Gospođa carica nikome uzeti baštinu silom, ni kupiti, ni zameniti, osim ako ko sam ushtedne.
44. (42) O OTROCIMA VLASTEOSKIM
I otroci što ih imaju vlastela, da im budu u baštini, i njihove dece u baštinu večnu. Ali otrok u prćiju da se ne daje nikada.
45. (43) O BAŠTINI VLASNOJ
I vlastela i drugi ljudi koji imaju crkve baštinske u svojim baštinama, da nije vlastan Gospodin car, ni patrijarh ni drugi svetitelj te crkve potčiniti Velikoj crkvi, nego je baštinik vlastan da postavi svoga kaluđera i da ga dovede k svetitelju te da ga blagoslovi svetitelj u čijoj bude inoriji; i da upravlja svetitelj u toj crkvi duhovnim poslovima.
46. (44) O OTROCIMA
I otroke što ko ima, da ih ima u baštinu. Samo što vlastelin, ili žena mu, ili sin oslobode, to da je slobodno, a drugo ništa.
47. (46) O CRKVI
I vlastelin koji se nađe da je svoju crkvu potčinio drugoj crkvi, da više ne vlada tom crkvom.
48. (47) O VLASTELINU I O KONJU
Kada umre vlastelin, konj dobri i oružje da se daje caru, a svitu veliku bisernu i zlatni pojas da ima sin mu, i da mu car ne uzme. Ako li nema sina, nego ima kćer, da je kći vlasna nad tim, i prodati ili dati slobodno.
49. (48) O KRAJIŠNIKU VLASTELINU
Vlastela krajišnici: koja vojska tuđa naiđe i pleni zemlju carevu, pa opet prođe kroz njihovu zemlju, sve da plate ta vlastela kroz čiju zemlju prođe.
50. (49) O UVREDI VLASTELIČIĆA
Vlastelin koji uvredi i osramoti vlasteličića da plati 100 perpera, a vlasteličić ako uvredi vlastelina da plati 100 perpera i da se bije štapovima.
51. (50) O PREDAVANJU SINA NA DVOR
I ko preda sina na dvor, i upita ga car Hoću li mu verovati i reče Veruj koliko i meni, ako koje zlo učini, da plati onaj koji ga je predao. Ako li takav bude služio kao što služe u palati carevoj, Što sagreši da plati sam.
52. (51) ZA NEVERU
Za neveru svaku, sagrešenje, brat za brata i otac za sina, rođak za rođaka, koji su odvojeni od onoga krivca u svojim kućama, ako nisu sagrešili ti ništa da ne plate; nego onaj koji je sagrešio, njegova kuća i da plati.
53. (52) O NASILJU NAD VLASTELINOM
I koji vlastelin uzme vlastelinku na silu, da mu se obe ruke odseku i nos odreže. Ako li sebar uzme vlastelinku na silu, da se obesi; ako li sebi ravnu uzme na silu, da mu se obe ruke odseku i nos odreže.
54. (53) O BLUDU VLASTELINKE
Ako li vlastelinka blud učini sa svojim čovekom, da im se obe ruke odseku i nos odreže.
55. (54) O UVREDI VLASTELINA
I ako sebar uvredi vlastelina, da plati 100 perpera, ako li vlastelin ili vlasteličić uvredi sebra, da plati 100 perpera.
56. (55) O POZIVANJU VLASTELINA
Vlastelin o večeri da se ne poziva, već da se poziva pre ručka, i da mu se pre saopšti. I ko bude pozvan pre ručka preko pristava, i ne dođe do ručka, da bude kriv. I prestoj vlastelinu 6 volova.
57. (56) O PRISELICI
Koji vlastelin na priselici kome iz pizme kakvo zlo učini, zemlje opleni i kuće popali ili bilo kakvo zlo učini, takvome da se ta oblast oduzme, a druga da mu se ne da.
58. (57) O SELU, KOJI UMRE
Koji umre, a ima jedno selo u župi ili među župama, što se zlo učini tome selu, sve ovo zlo da plati okolina.
59. (58) O PRONIJI
Proniju da nije vlastan prodati ili kupiti niko, ko nema baštine. Od pronijarske zemlje da nije vlastan niko podložiti pod crkvu; ako li podloži, da nije tvrdo.
60. (59) O PRENOŠENJU CARA
Cara svako da prenosi kuda god ide, grad do župe, i župa do župe, i opet župa do grada.
61. (60) O POHODU VOJSKE
Kad dođe vlastelin s vojske kući, ili bilo koji vojnik, ako ga ko poziva na sud, da ostane kod kuće 3 nedelje i potom da ide na sud.
62. (61) O POZIVANJU VLASTELINA
Vlastelin veliki da se ne poziva bez pisma sudijina, a ostalima pečat.
63. (62) O DOHOTKU
Ćefalije što su po gradovima da uzimaju svoj dohodak po zakonu, i da im se prodaju žita, i vina, i mesa, za dinar koliko drugom za dva. ali to građanin da mu prodaje, a drugi niko.
64. (63) O SIROTI
Sirota prelja da je slobodna isto kao i pop.
65. (64) O POPU
Pop koji nema svojega imanja, da mu se dadu 3 njive po zakonu. I pop bilo koji od svog gospodara nikamo da ne ide. Ako li ga gospodar ne bude hranio po zakonu, da dođe k svom arhijereju, i arhijerej da reče onom vlastelinu da hrani popa po zakonu; pa ako onaj gospodar ne bude poslušao, da je pop slobodan ići kuda hoće. Ako li pop bude baštinik, da ga gospodar nije vlastan odagnati, samo da je slobodan.
66. (65) O BRAĆI
Braća koja su zajedno u jednoj kući, kada ih ko pozove na domu, onaj koji od njih dođe taj da odgovara. Ako li ga nađe na dvoru carevom ili sudijinom da je došao i rekao: Daću starijega brata na sud , da ga da, a ne sme se prisiliti da odgovara.
67. O OTROKU I MEROPHU
Otroci i meropsi koji se nalaze zajedno u jednom selu, svako plaćanje koje dospeva da plaćaju svi zajedno, po ljudima, kako plaćanja plaćaju i rabotu rabotaju, tako i zemlju da drže.
68. (67) O MEROPHU
Za merophe zakon po celoj zemlji: u nedelju da rabotaju dva dana pronijaru i da mu daju godišnje perperu carevu, i zamanicom da mu sena kosi jedan dan, i vinograd jedan dan; a ko nema vinograda, a oni da mu rabotaju druge rabote dan. I što urabota meropah to sve da sredi, a ništa drugo mimo zakona da mu se ne uzme.
69. (68) O SEBRU
Sebrova zbora da ne bude. Ko li se nađe zbornik, da mu se uši odrežu, i da se osude kolovođe.
70. KOJI SU U JEDNOJ KUĆI
I ko se nađe u jednoj kući odvojen hlebom i imanjem, ili braća, ili otac od sinova, ili ko drugi, i ako bude na jednom ognjištu a u onome odvojen, da rabota kao ostali mali ljudi.
I ko proda hrišćanina u drugu nevernu veru, da se osakati i jezik da mu se odreže.
22.
I ljudi vlasteoski koji se nalaze po crkvenim selima i katunima, da ide svaki svome gospodaru.
23. O PONOSU CRKVENOM
Crkvama da ne bude obaveze ponosa, osim kada car kuda ide, onda da ga nose.
24.
I ako se nađe upravitelj crkveni da je primio mito, da mu se raspe sve što ima.
25. O VLASTI NAD CRKVAMA
Crkvama da vlada Gospodin car, i patrijarh, i logotet, a drugi niko.
26. O OSLOBOĐENJU CRKAVA
Sve crkve što se nalaze u zemlji Carstva mi oslobodi Carstvo mi od svih rabota, malih i velikih.
27.
I crkve carske da se ne potčinjavaju velikim crkvama.
28. O ISHRANI UBOGIH
I po svim crkvama da se hrane ubogi, kako je propisano od ktitora. Ako ih neko od mitropolita i od episkopa, ili od igumana ne ushrani, da se odluči od čina.
29. O KALUĐERSKOM ŽIVLJENJU
I kaluđeri da ne žive izvan manastira.
30. O NAPADANJU CRKVENOG ČOVEKA
Od sada nikakva vlast da ne dirne kaluđera ili crkvenog čoveka i ko naruči ovo za života i po smrti Carstva mi, da nije blagosloven. Ako je ko što kome kriv, neka ga ište sudom i pravdom, po zakonu ako li dirne bez suda, ili omete koga, da plati sedmostruko.
31. O BAŠTINI POPOVA
I popovi baštinici da imaju svoju zemlju baštinsku i da su slobodni, a ostalim popovima, koji nemaju baštine, da se dadu tri njive po zakonu, i da je popovska kapa slobodna. Ako li uzme više, neka za tu zemlju rabota crkvama po zakonu.
32. O LJUDIMA CRKVENIM
LJudi crkveni koji drže crkvena sela i zemlje crkvene a prognali su merophe crkvene ili Vlahe, oni koji su razagnali ljude da se svežu, i da im se uzmu zemlja i ljudi, i da ih drži crkva dok ne skupe ljude koje su razagnali.
33. O SUDU MEđU LJUDIMA CRKVENIM
Crkveni ljudi u svakom sporu da se sude pred svojim mitropolitima, i pred episkopima, i igumanima. Kad su obojica ljudi jedne crkve, da se sude pred svojom crkvom; ako li budu od dve crkve dva čoveka koja se parniče, da im sude obe crkve.
34. O SELU MEROPAŠKOM
I što su sela meropšine Carstva mi po Zagorju i drugde, crkveni ljudi da ne idu u meropšine, ni na seno, ni na oranje, ni na vinograd, niti na jednu rabotu, ni malu ni veliku. Od svih rabota oslobodi ih Carstvo mi, samo da rabotaju crkvi. Ko li se nađe da je metohiju isterao na meropšinu, i ne posluša zakon Carstva mi, tome samovlasniku da se raspe sve što ima i da se kazni.
35. O UPRAVLJANJU CRKVAMA
I predade Carstvo mi crkve igumanima, da raspolažu svom kućom, kobilama, i konjima, i ovcama, i svim drugim, i da su u svemu vlasni što je prilično, uputno i po pravdi.
36. (34) O CRKVENOM ZAKONU
I da uvedu po crkvama zakon kinovijski za kaluđere u manastirima, prema tome kakav je koji manastir.
37. (35) O POSLOVANJU MITROPOLITA
I kozmici da ne budu egzarsi; da ih mitropoliti ne šalju popovima, niti da vode konje mitropolitske popovima, nego da mitropolit šalje po dvojicu kaluđera od popa do popa, da obavljaju duhovne poslove i da dohodak crkveni, koji je od baštine, uzmu od popova.
38. (36) O ISHRANI KONJA
I od sada unapred ždrepci i konji Carstva mi da se ne daju crkvama niti po crkvenim selima na ishranu.
39. (37) O VLASTELI I VLASTELIČIĆIMA
Vlastela i vlasteličići koji se nalaze u državi Carstva mi, Srbi i Grci, što je kome dalo Carstvo mi u baštinu i u hrisovul, i drže do ovoga sabora, baštine da su tvrde.
40. (38) O HRISOVULIMA
I svi hrisovuli i prostagme što ih je kome izdalo Carstvo mi i što će kome izdati, i te baštine da su tvrde kao i pređašnjih pravovernih careva, da su vlasni nad njima i crkvi dati, ili za dušu ostaviti, ili drugome prodati kome bilo.
41. (39) O BAŠTINI VLASTEOSKOJ
Koji vlastelin ne bude imao dece, ili pak bude imao dece, te umre, a po njegovoj smrti baština bude pusta, dokle se nađe od njegova roda do trećeg bratučeda onaj da ima njegovu baštinu.
42. (40) O BAŠTINI SLOBODNOJ
I baštine sve da su slobodne od svih rabota i danaka Carstva mi, osim da daju soće, i vojsku da vojuju po zakonu.
43. (41) O NASILJU NAD BAŠTINOM
Da nije vlastan Gospodin car, ni kralj, ni Gospođa carica nikome uzeti baštinu silom, ni kupiti, ni zameniti, osim ako ko sam ushtedne.
44. (42) O OTROCIMA VLASTEOSKIM
I otroci što ih imaju vlastela, da im budu u baštini, i njihove dece u baštinu večnu. Ali otrok u prćiju da se ne daje nikada.
45. (43) O BAŠTINI VLASNOJ
I vlastela i drugi ljudi koji imaju crkve baštinske u svojim baštinama, da nije vlastan Gospodin car, ni patrijarh ni drugi svetitelj te crkve potčiniti Velikoj crkvi, nego je baštinik vlastan da postavi svoga kaluđera i da ga dovede k svetitelju te da ga blagoslovi svetitelj u čijoj bude inoriji; i da upravlja svetitelj u toj crkvi duhovnim poslovima.
46. (44) O OTROCIMA
I otroke što ko ima, da ih ima u baštinu. Samo što vlastelin, ili žena mu, ili sin oslobode, to da je slobodno, a drugo ništa.
47. (46) O CRKVI
I vlastelin koji se nađe da je svoju crkvu potčinio drugoj crkvi, da više ne vlada tom crkvom.
48. (47) O VLASTELINU I O KONJU
Kada umre vlastelin, konj dobri i oružje da se daje caru, a svitu veliku bisernu i zlatni pojas da ima sin mu, i da mu car ne uzme. Ako li nema sina, nego ima kćer, da je kći vlasna nad tim, i prodati ili dati slobodno.
49. (48) O KRAJIŠNIKU VLASTELINU
Vlastela krajišnici: koja vojska tuđa naiđe i pleni zemlju carevu, pa opet prođe kroz njihovu zemlju, sve da plate ta vlastela kroz čiju zemlju prođe.
50. (49) O UVREDI VLASTELIČIĆA
Vlastelin koji uvredi i osramoti vlasteličića da plati 100 perpera, a vlasteličić ako uvredi vlastelina da plati 100 perpera i da se bije štapovima.
51. (50) O PREDAVANJU SINA NA DVOR
I ko preda sina na dvor, i upita ga car Hoću li mu verovati i reče Veruj koliko i meni, ako koje zlo učini, da plati onaj koji ga je predao. Ako li takav bude služio kao što služe u palati carevoj, Što sagreši da plati sam.
52. (51) ZA NEVERU
Za neveru svaku, sagrešenje, brat za brata i otac za sina, rođak za rođaka, koji su odvojeni od onoga krivca u svojim kućama, ako nisu sagrešili ti ništa da ne plate; nego onaj koji je sagrešio, njegova kuća i da plati.
53. (52) O NASILJU NAD VLASTELINOM
I koji vlastelin uzme vlastelinku na silu, da mu se obe ruke odseku i nos odreže. Ako li sebar uzme vlastelinku na silu, da se obesi; ako li sebi ravnu uzme na silu, da mu se obe ruke odseku i nos odreže.
54. (53) O BLUDU VLASTELINKE
Ako li vlastelinka blud učini sa svojim čovekom, da im se obe ruke odseku i nos odreže.
55. (54) O UVREDI VLASTELINA
I ako sebar uvredi vlastelina, da plati 100 perpera, ako li vlastelin ili vlasteličić uvredi sebra, da plati 100 perpera.
56. (55) O POZIVANJU VLASTELINA
Vlastelin o večeri da se ne poziva, već da se poziva pre ručka, i da mu se pre saopšti. I ko bude pozvan pre ručka preko pristava, i ne dođe do ručka, da bude kriv. I prestoj vlastelinu 6 volova.
57. (56) O PRISELICI
Koji vlastelin na priselici kome iz pizme kakvo zlo učini, zemlje opleni i kuće popali ili bilo kakvo zlo učini, takvome da se ta oblast oduzme, a druga da mu se ne da.
58. (57) O SELU, KOJI UMRE
Koji umre, a ima jedno selo u župi ili među župama, što se zlo učini tome selu, sve ovo zlo da plati okolina.
59. (58) O PRONIJI
Proniju da nije vlastan prodati ili kupiti niko, ko nema baštine. Od pronijarske zemlje da nije vlastan niko podložiti pod crkvu; ako li podloži, da nije tvrdo.
60. (59) O PRENOŠENJU CARA
Cara svako da prenosi kuda god ide, grad do župe, i župa do župe, i opet župa do grada.
61. (60) O POHODU VOJSKE
Kad dođe vlastelin s vojske kući, ili bilo koji vojnik, ako ga ko poziva na sud, da ostane kod kuće 3 nedelje i potom da ide na sud.
62. (61) O POZIVANJU VLASTELINA
Vlastelin veliki da se ne poziva bez pisma sudijina, a ostalima pečat.
63. (62) O DOHOTKU
Ćefalije što su po gradovima da uzimaju svoj dohodak po zakonu, i da im se prodaju žita, i vina, i mesa, za dinar koliko drugom za dva. ali to građanin da mu prodaje, a drugi niko.
64. (63) O SIROTI
Sirota prelja da je slobodna isto kao i pop.
65. (64) O POPU
Pop koji nema svojega imanja, da mu se dadu 3 njive po zakonu. I pop bilo koji od svog gospodara nikamo da ne ide. Ako li ga gospodar ne bude hranio po zakonu, da dođe k svom arhijereju, i arhijerej da reče onom vlastelinu da hrani popa po zakonu; pa ako onaj gospodar ne bude poslušao, da je pop slobodan ići kuda hoće. Ako li pop bude baštinik, da ga gospodar nije vlastan odagnati, samo da je slobodan.
66. (65) O BRAĆI
Braća koja su zajedno u jednoj kući, kada ih ko pozove na domu, onaj koji od njih dođe taj da odgovara. Ako li ga nađe na dvoru carevom ili sudijinom da je došao i rekao: Daću starijega brata na sud , da ga da, a ne sme se prisiliti da odgovara.
67. O OTROKU I MEROPHU
Otroci i meropsi koji se nalaze zajedno u jednom selu, svako plaćanje koje dospeva da plaćaju svi zajedno, po ljudima, kako plaćanja plaćaju i rabotu rabotaju, tako i zemlju da drže.
68. (67) O MEROPHU
Za merophe zakon po celoj zemlji: u nedelju da rabotaju dva dana pronijaru i da mu daju godišnje perperu carevu, i zamanicom da mu sena kosi jedan dan, i vinograd jedan dan; a ko nema vinograda, a oni da mu rabotaju druge rabote dan. I što urabota meropah to sve da sredi, a ništa drugo mimo zakona da mu se ne uzme.
69. (68) O SEBRU
Sebrova zbora da ne bude. Ko li se nađe zbornik, da mu se uši odrežu, i da se osude kolovođe.
70. KOJI SU U JEDNOJ KUĆI
I ko se nađe u jednoj kući odvojen hlebom i imanjem, ili braća, ili otac od sinova, ili ko drugi, i ako bude na jednom ognjištu a u onome odvojen, da rabota kao ostali mali ljudi.