Elan vital

"Елан витал" представља принцип који се налази у основи живота и света уопште. То је учење које постоји још од предсократоваца, затим Аристотела (Раправа о души) итд. али је своју дефинитивну снагу добило тек са Бергсоном у двадесетом веку.

Ставови Бергсоновог витализма су дефинитивни када се посматрају на једини исправан начин, а то је начин који полази од непосредних чињеница свести. Када се тако посматра, Елан витал је више него чињеница. А када се посматра на обичан начин односа између објеката чак и тада он има своју неприкосновену снагу, тако да нисам ја једини који се често пита где је нестао Бергсон после другог светског рата? Између два рата Бергсон је био популаран као ниједан филозоф до тада. Људи у то време можда нису чули за Анштајана, али јесу за Бергсона. Одједном за Бергсона скоро нико не зна, а они који себе називају "филозофи" за њега су чули углавном из Раселове Историје филозофије.

На овом блогу ћу зато појаснити шта је Елан Витал и која је његова суштина.

Да би механицизам или присталице целисходног узрока објасниле постанак неког крајње сложеног органа живог организма износиће крајње сложене теорије, које на крају неће дати иоле задовољавајући одговор. То је тако јер се у самом старту почело зидати од погрешног темеља, од погрешних постулата. Покушавајући да се објасни живот, истом се прилази споља. Споља живот не можемо објаснити, живот морамо живети да бисмо га објашњавали. Споља можемо имати посла само са опажајима поређаним у простору и ако хоћемо да објаснимо како је дошло до уређења тих опажаја између себе, баратаћемо "коцкицама слагалице" и онда одгонетати како су оне формирале слагалицу. Механисти ће рећи да су се делови уредили тако што су се насумично ређали један до другог. Присталице целисходног узрока рећи ће да је приликом ређања делова постојао неки план. Али и једни и други биће далеко од истине јер ће потпуно промашити живот, а живот је по самој дефиницији трајање, кретање, активност, Елан Витал. Живот није састављен из делова као што кретање није састављено из тачака. Да бисмо објаснили постанак неког органа морамо "ући" у само тело тако ћемо у самима себи приметити оно што је живо. Наћићемо у себи "Елан Витал" као нешто нама веома блиско, а то је ВОЉА. Све ово јесте веома јасно када се изнесе на примерима.

РУКА И ЛИНИЈА
Оно што морамо приметити када посматрамо живе организме, то је бескрајана сложеност грађе, и крајња једноставност функције. Одакле толика сложеност са једне и проста функција са друге стране?

У једноставном догађају повлачења линије, од тачке А до тачке Б, имамо два дешавања.
Један је унутрашњи, други спољашњи.

1) Унутрашње дешавање јесте својеврстан осећај воље и трајања.
2) Спољашње дешавање јесте повучена линија у простору.

Ова два елемента дешавају се заједно, али овде примећујемо једну велику несразмеру. Видимо крајњу једноставност у првом случају и бесконачну сложеност у другом. Или, повући линију, као унутрашњи осећај, јесте најпростији акт воље, али ако сада узмемо да ту линију анализирамо, видећемо да је она састављена из бесконачно много делова. Ако ову линију почнемо делити, радићемо то до бесконачности и имаћемо посла са бесконачно много делова уређених између себе на сврсисходан начин али у исто време сву ту бесконачност имали смо у својеврсном, најпростијем осећају воље и трајања.
Ово је само аналогија која треба да нам покаже одакле невероватна сложеност грађе органа у природи уз истовремено невероватну једноставност функције. Јер воља није имала ништа више проблема да направи један орган, него што смо ми имали проблема да повучемо линију. Сва сложеност долази од интелекта и његових форми опажања, док је изван свих форми, изван простора и времена област воље и то наше воље, наше најдубље унутрашње суштине.


МОЗАИК
Замислимо да нека ванземаљаска интелигенција не познаје никакве актове воље и да она има посла само са спољњим опажајима. Некако они дођу до Леонардове Мона Лизе и почну да размишљају како је та слика могла настати.
Мораће набавити хиљаде и хиљаде коцкица. Затим их морају ређати. Механисти међу њима тврдиће да су се коцкице приликом оригиналног стварања слике распоредиле између себе тако, насумично. Присталице целисходног узрока тврдиће да је приликом склапања коцкица постојао неки унапред утврђени план.

Али и једни и други биће далеко од истине, јер приликом стварања Мона лизе, није било никавог ређања коцкица, већ унутрашња инспирација уметника која је преточена у акте повлачења линија које су у самом настајању били најпростији актови воље.

РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ИЗРАЂИВАЊА И ОРГАНИЗОВАЊА
Ова разлика је важна у разумевању Елан Витала.

1) ИЗРАЂИВАЊЕ Ако имам једну гомилу камења и желим од њих нешто израдити. Морам их сакупити, и затим их ређати и спајати на одговарајући начин, стално имајући на уму слику целине коју желим израдити.

2) ОРГАНИЗОВАЊЕ Ако организујем камење не полазим тако што их сакупљам и ређам, већ тако што их склањам у страну како ми не би сметали, а оно што желим постићи није нека израда, већ пролаз, празно место а не скулптура направљена од камења. При томе ће оно битно бити пролаз и оно што пролази, а камење које сам уклонио неће бити употребљена средства, већ скуп уклоњених препрека.

Овај Бергсонов пример који следи је најаснији што се тиче Елан Витала и пренећу га у оригиналу:
Zamislimo sad da moja ruka, mesto da se kreće kroz vazduh, ima da prođe kroz strugotine gvožđa koje se sabijaju i čine otpor ukoliko ruka odmiče. U izvesnom momentu, moja ruka će iscrpsti svoj napor, i baš u ovom momentu staviće se zrnca strugotine jedan pored drugog i srediće se u određen oblik, baš u oblik zaustavljene šake i jednog dela ruke.

pesak_zps355fe7ed.jpg


Pretpostavimo sad da su šaka i ruka ostale nevidljive. Posmatrači će tražiti razlog uređenja u samim zrncima strugotine, i u unutarnjim silama gomile. Jedni će dovoditi u vezu položaj svakog zrnca sa akcijom koju susedna zrnca vrše na nju: to će biti mehanisti. Drugi će tvrditi da je jedan plan celine upravljao pojedinostima ovih elementarnih akcija: to će biti pristalice učenja o celishodnosti. Dok u stvari tu je bio jedan prost i nedeljiv akt, akt ruke koja je prolazila kroz strugotine. Neiscrpne pojedinosti kretanja zrnaca, kao i poredak njihovog konačnog uređenja, izražavaju, takoreći, negativno ovo nedeljeno kretanje, jer ono je ukupni oblik otpora, a ne sinteza pozitivnih elementarnih akcija. Bergson iz Stvaralacke evolucije

Ко ово јасно схвати, и када следећи пут углада неко живо биће, може га посматрати не на начин делова који су попут израђене машине, већ као материју која је склоњена на страну, чинећи "пролаз" кроз који се креће невидљива животна сила. Та сила јесте Елан Витал а то је и права суштина особе коју посматрамо .

Dead Christ supported by angels
https://forum.krstarica.com/threads/dead-christ-supported-by-angels.847220/

Elan Vital - Lisica i roda
https://forum.krstarica.com/threads/elan-vital-lisica-i-roda.848945/

Elan Vital - Osa i instikt
https://forum.krstarica.com/threads/elan-vital-osa-i-instikt.849836/

Elan vital - Atlas
https://forum.krstarica.com/threads/elan-vital-atlas.857748/

Forum
https://forum.krstarica.com/threads/elan-vital.287444/
 
Poslednja izmena:
poreklo života , ili životna moć ?
Svakako da je životna moć sadržana u najsitnijoj čestici ,
ma koliko puta je delili ( a pod njom podrzumevam materiju-
-energiju u bilo kom zamislivom ili pak nezamislivom obliku
; oće reći vidljivom ili pak nevidljivom ). Dakle , iz toga se može
izvesti zaključak da je svaka čestica inteligentna tvorevina
( oće reći , ima najmanje moći : pamćenja , promišljanja i odlučivanja -- onda ima i volju , a sa njom i moć delanja i gradnje ) .
A u beskraju toga , moguće je sve , pa čak i mi -- ljudi !
Dakle , životna moć ?
Otkuda ona u toj mikro-mikro čestici ( energetsko matrijalnoj )?
 
No ostaje pitanje :Otkuda životna moć u toj mikro-mikro čestici ( energetsko matrijalnoj ) ?

Ово питање показује основно становиште твог мишљења о овоме а које се очито заснива на реализму. Ако тако приђеш знању о Елан виталу нигде нећеш стићи, нити ћеш ишта разумети. Питаш откуд животна моћ у микро честици? Питање је апсурд исто као да си питао одакле река у виру. Капираш, не може река бити у виру јер је вир у реци једна акциденција, форма реке, реке која је супстанција у томе.
Исто тако не може животна моћ бити у честици, јер је честица "вир" форма животне моћи која је "река".

Схваташ ли да си потпуно обрнуо ствари. То и Бергсон често истиче. Невероватно колико је мишљење ткз. "здравог разума" заправо потпуно супротно од истине у суштинским питањима филозофије. Да није тако не би већина људи 300 година после Барклија још увек сматрала да објективан "реалан" свет постоји сам по себи као такав. Али пустимо то

Дакле, када говоримо о елан виталу говоримо о супстанцији или о основи из које перцепцијом издвајамо твоје честице као слике, објекте, као вирове у реци.

Та река, Елан витал, као што рекох, изван је моћи опажања разума који једино може опазити вирове, не и реку. Али елан витал је доступан интуицији, непосредном искуству. Ово вероватно чудно звучи ткз. "здравом разуму" али ако имаш на уму поделу на појаву и ствар по себи, знање о елан виталу је неприкосновено.
 
Poslednja izmena:
В фор Венедетта
У питању је дело стрип аутора Алана Мура по коме је снимљен и филм а које отеловљава на уметнички начин човеков отпор према државним и уопште друштвеним системима, табуима сваке врсте. Отеловљује слободу насупрот статичном друштву "мравињака" и послушних "мрава".
Дантес (човек са маском) је борац против система. Она маска је симбол тежње човека ка слободи и отпора сваком уређењу које покушава да га затвори у статичне оквире и преведе жедног преко воде.
Испод оне маске смо сви ми "понижени и увређени", како би рекао Достојевски, али и више од тога, нису овде у питању само стеге статичног друштва, већ је ствар много шира. Препрека је читав материјални свет у коме су наше душе заробљене. Дантес је симбол самог живота насупрот ентропији а завршна сцена филма у којој се руши британски парламент а кроз рушевине уздиже ватромет, све уз увертиру 1812. Чајковског, јесте оличење победе слободе над нужношћу, елан витала над материјом.

 
Poslednja izmena:
Sa zadovoljstvom čitam tvoje tekstove ,čak i ono što već znam ,sa uzivanjem čitam i preporučujem tvoj blog mladima kad god sam u prilici.:klap::klap::klap:
 
У природи не важе, нити механизам који се ослања на узрочно последичне везе, нити целисходност која у тим везама тражи слеђење неког циља. Оба та погледа на свет извиру из фундаметално погрешног мишљења које изједначава делатност са линијом којом је наш разум представља и оба потпуно промашују истину. Оба трајање изједначавају са његовим просторним симболом и сваку делатност, која је у трајању, претварају у замишљену линију.
И када су тако поставили ствари остаје им једино да се питају како су се делови линије уредили између себе. Да ли су се поређали насумице механички, или су се поређали следећи неки циљ.
И на тај начин бавећи се замишљеном линијом мислите да се бавите објашњењем делатног у природи, које тиме ни не додирујете.

Да поновим онај Бергсонов цитат, јер је у њему садржан сав одговор на ову тему:

"Ako ja dignem ruku od A do B, ovaj pokret pojavljuje mi se u isti mah u dva vida. Osećen iznutra, to je jedan prost nedeljiv akt. Opažen spolja, to je opis izvesne krive AB. U ovoj kivoj liniji razlikovaću toliko položaja koliko hoću, i sama linija će moći biti definisana kao izvesna uređenost ovih položaja. Ali, položaji u beskonačnom broju, i red koji vezuju položaje jedan za drugi, izašli su automatski iz nedeljivog akta kojim je moja ruka otišla od A do B. Mehanizam bi se sastojao ovde u tom što bi video samo položaje. Učenje o celishodnosti vodilo bi računa o njihovom redu. Ali mehanizam i učenje o celishodnosti prošli bi i jedan i drugi, pored pokreta koji je prava stvarnost."

Bergson

А овако је објаснио сложеност коју откривамо у грађи неког органа као што је људско око кога је узео за пример:

"Ali, u drugom smislu, mehanizam i učenje o celishodnosti, i jedno i drugo, idu suviše daleko, jer pripisuju prirodi najstrahovitiji od Herkulovih radova kad hoće da je ona uzdigla do prostog akta vizije jednu beskonačnost elemenata beskonačno zapletenih, iako priroda nije imala više muke da napravi oko nego što ja imam da podignem ruku. Njen prost akt podelio se automatski na beskonačan broj elemenata koji se nalaze uređeni prema jednoj ideji, kao što je pokret moje ruke učinio da padne van njega beskonačan broj tačaka koje zadovoljavaju jednu istu jednačinu.
Ali, to je upravo ono što je vrlo teško razumeti, jer se ne možemo uzdržati da zamišljamo rad organizacije kao ljudsku izradu."

Бергсон
 
Poslednja izmena:

Back
Top