Odlazak na Krf nije isto što i odlazak na neko drugo grčko ostrvo, i to svakako nije obično turističko putovanje. Letovanje na Krfu je ujedno i prilika za malo "hodočašće" - boravak na mestu gde su napisane neke od najtužnijih, ali i najveličanstvenijih stranica srpske istorije. Ovo je, posle dvanaest godina, bio moj drugi susret sa ovim ostrvom. Ali, koliko god puta se vraćali ovome ostrvu, uvek bi trebalo naći vremena za posetu Srpskoj kući (muzeju o Prvom svetskom ratu i srpskom boravku na Krfu) i za obilazak mauzoleja - kosturnice i Plave grobnice na ostrvu Vido.
Srpsku kuću ćete lako pronaći, nalazi se iznad slatkog cvetnog trga oivičenog Gradskom kućom i zgradom Grčke banke, nedaleko od poznate ulice - šetališta Kapodistrije, koja gleda ka staroj tvrđavi Krfa. Otvorena je svakoga dana osim nedelje od 9 do 14 časova.
Iz stare luke na svakih sat vremena plovi brodić do ostrva Vido (na karti je obeleženo kao ostrvo Ptichia, ili ostrvo zmija; u našoj istoriji i tekstovima može se naći i pod prikladnim nazivom - "ostrvo smrti")... Pre nego što krenete na Krf, uzmite neku dobru zbirku pesama i pročitajte još jednom čuvenu Bojićevu "Plavu grobnicu": "Stojte galije carske, sputajte krme moćne..."
Za one koji prvi put dolaze ovamo, mali domaći zadatak bio bi da se temeljno istraži grad Krf, da se obiđu obe tvrđave, nova i stara (stara će vam se verovatno više svideti, i po tome kako otmeno izgleda kada brodom prilazite Krfu iz Igumenice, a i po tome kako je uređena unutar svojih zidina); zatim treba da se popije kafa na Espianada trgu i da se obiđe i nekoliko gradskih crkava, a najpre crkva Svetog Spiridona, zaštitnika Krfa.
Istorija Krfa liči na istoriju svih ostalih jonskih ostrva i delova Grčke. Dakle, tu su bili prisutni i Vizantija, Mleci (duže od četiri veka, što se može prepoznati po samoj arhitekturi grada), a zatim i Francuzi, Turci i Rusi, ponovo Francuzi, pa pola veka Britanci, da bi na kraju, 21. maja 1864. Krf (sa ostalim Jonskim ostrvima) postao deo današnje Grčke.
Stari grad Krf je veoma lep, pastelnih boja, starovremenskih zgrada (i prilično oronulih fasada, čak i sa dosta grafita! - na sreću je grad Krf nedavno "dobio" zaštitu UNESCO-a i biće narednih godina vraćen u nekadašnje, lepše stanje) i čitavog spleta širokih i uskih ulica u kojima možete i da zalutate. Ali, na koju god stranu krenuli, pošto ste na ostrvu, kad tad morate da izbijete na more, a onda samo polako obalom do svog hotela. Ozbiljno, dok ne ovladate svim pravcima i sokacima Staroga grada, nije loše da uz sebe imate mapu (obično ih ima po hotelima, besplatno). U određenim delovima grada ni to nije neka garancija, jer na velikom broju ulica i ćoškova nije bilo tabli sa nazivom ulice... Ali dobro, nemojte da se plašite: Krf, naročito stari deo grada, nije tako veliki.
Kao i za vreme prethodnog boravka na Krfu (pre jedne decenije) ovde i dalje možete videti bezbroj šarenih radnjica i restorančića... Sada jedino ima uočljivo više (ako ih je ranije uopšte bilo) radnji sa rukotvorinama izrađenim od maslinovog drveta, a takođe možete naći gomile proizvoda od kumkvata, voća koje uspeva u Japanu i na Krfu (i još ponegde), (a možete ga inače kupiti i u Beogradu, po 1100 dinara kilogram). To je južno voće koje izgleda kao bonsai-pomorandža, i od kojeg se ovde prave likeri i slatko - i to upakovani u flaše neverovatnih oblika, od kojih su najsimpatičnije one u obliku kontura ostrva. Pare možete trošiti i na skuplje stvari, jer je Krf prepun zlatara, ali i radnji sa kožnim proizvodima, garderobom... Šoping vam ovde ne gine! Na raspolaganju vam je i radnjica sa majicama sa šaljivim natpisima, od kojih je jedan bio antologijski. Naime, na majici piše:
TO BE IS TO DO (Platon); TO DO IS TO BE (Socrat); DO BE DO BE DO (Sinatra)!
Krfom krstare gradski (ostrvski) autobusi; neki od većih hotela imaju i svoje sopstvene minibuse koji nekoliko puta na dan dovoze goste do grada Krfa. A kada ulazite kolima u Krf, odmah iza stare luke (nova tvrđava vam dođe sa desne strane) naići ćete na parking - što će vas koštati 3 evra (bez brojanja koliko sati ostajete). Vrlo je nezgodno kada je taj parking popunjen, pa krenete u grad Krf (u centar, novog dela grada) ne biste li našli mesto za vaš auto. Tu možete da uletite u ogromnu kolonu, da prođete ceo krug oko grada Krfa i da opet ne nađete parking. Za ovu situaciju nema rešenja (osim primene zonskog sistema parkiranja grada Beograda?), pa mogu samo da vam poželim puno sreće...
Moram da pomenem jednu, a i jedinu, neprijatnost za vreme ovoga letovanja, što, iz godine u godinu, izgleda postaje jedna lepa tradicija - opet nas je prodrmao zemljotres! Epicentar je bio negde između Krfa i Paksija (jonsko ostrvo, malo južnije od Krfa), i to skoro 6 Rihtera, ali, za divno čudo, bez vidljivih posledica po zgrade na Krfu (a ni po nas)Posle glavnog grada, druga destinacija na Krfu ka kojoj se turisti često upute je dvorac Ahilion, na južnom delu ostrva, nekih 15 kilometara udaljen od grada Krfa, a blizu gradića Benica (Benitses). Radi se o palati - letnjikovcu austrijske carice Elizabete, gde ćete videti lepe freske, divnu baštu, a u njoj džinovsku statuu Ahila - visoku čak 11,5 m i nešto manju, istog junaka, samo ranjenog, gde drugde nego u petu. Ova palata je za vreme Prvog svetskog rata bila pretvorena u francusku vojnu bolnicu, a kasnije je prešla u grčko vlasništvo. Ako ikako možete, obiđite Ahilion što ranije ujutru, jer ćete kasnije da uletite u veliku gužvu, parkiraćete kola vrlo daleko od dvorca i sve to će vam prilično pokvariti ukupni doživljaj. Kada se sa severa spuštate uz more putem ka Benici, negde na samom ulazu u mesto, sa desne strane, videćete Muzej školjki, zanimljivo mesto sa neverovatnim brojem izloženih školjki, morskih sunđera, rakova i jastoga, riba balona i drugih morskih stanovnika (ali upokojenih); za ovaj muzej kažu da je po veličini drugi u Evropi, a po kvalitetu eksponata - prvi. Otvoren je svih 7 dana, a za uspomenu možete kupiti neku od tropskih školjki ili pak narukvice i ogrlice od istog materijala, uglavnom - stvari koje ćete posle godinama premeštati sa police na policu. Ali važna je kupovina, obrt kapitala, a ionako su nekad davno školjke ponegde koristili umesto novca.
Kad smo već pošli na jug, da pomenemo još par stvari. Za razliku od drugih jonskih ostrva, ovde rivijera praktično nema kraja ni početka. Stalno iskrsavaju novi restorani, hoteli, mestašca, a usput, od grada Krfa ćete redom videti Peramu, pa zanimljiv Kajzerov most (restoran gde su kuhinja i stolovi razdvojeni auto-magistralom, te je verovatno stalno otvoren konkurs za kelnere), pomenutu Benicu i zatim Moraitiku i Mesongi (u poslednja dva mesta, a i u mnogim drugim, bile su smeštene srpske trupe za vreme boravka na Krfu). Sve su to mala mesta, gde su glavne ulice obično deo automobilske magistrale oko Krfa, i sa ne naročito lepim plažama - ali, kako to uvek biva, možda će neko upravo tu provesti najlepše dane letovanja ili naći svoju najlepšu plažu na Krfu. Od Moraitike glavni put zavija u brda, ka Vraganiotiki i zatim pored jezera Karisia put vodi ka Lefkimiju. Na zapadnoj strani ostrva, kada se prođe jezero, doći ćete do mesta i plaže Agios Georgios (Sv. Đorđe). To je veliki peščani zaliv, gde se možete kupati i u podnošljivoj gužvi, ukoliko peškir prostrete na delu plaže blizu centra Agios Georgiosa, ali možete biti i maltene sami ako krenete malo dalje ka jugu... Inače, ovde je primećeno dosta autobusa sa srpskim registracijama, i verujem da našim turistima ovde uopšte nije bilo loše. Plaža je među deset najlepših u celom Sredozemnom moru (šalim se; mada se taj opis može naći u prospektima za mnoge, mnoge plaže u Grčkoj); ali zbilja, pod nogama vam je pesak, tu je lagani, lagani ulaz u vodu, dugačak plićak... Još ako je more mirno - podrazumeva se višesatno kupanje. A i ako nije mirno...
Srpsku kuću ćete lako pronaći, nalazi se iznad slatkog cvetnog trga oivičenog Gradskom kućom i zgradom Grčke banke, nedaleko od poznate ulice - šetališta Kapodistrije, koja gleda ka staroj tvrđavi Krfa. Otvorena je svakoga dana osim nedelje od 9 do 14 časova.
Iz stare luke na svakih sat vremena plovi brodić do ostrva Vido (na karti je obeleženo kao ostrvo Ptichia, ili ostrvo zmija; u našoj istoriji i tekstovima može se naći i pod prikladnim nazivom - "ostrvo smrti")... Pre nego što krenete na Krf, uzmite neku dobru zbirku pesama i pročitajte još jednom čuvenu Bojićevu "Plavu grobnicu": "Stojte galije carske, sputajte krme moćne..."
Za one koji prvi put dolaze ovamo, mali domaći zadatak bio bi da se temeljno istraži grad Krf, da se obiđu obe tvrđave, nova i stara (stara će vam se verovatno više svideti, i po tome kako otmeno izgleda kada brodom prilazite Krfu iz Igumenice, a i po tome kako je uređena unutar svojih zidina); zatim treba da se popije kafa na Espianada trgu i da se obiđe i nekoliko gradskih crkava, a najpre crkva Svetog Spiridona, zaštitnika Krfa.
Istorija Krfa liči na istoriju svih ostalih jonskih ostrva i delova Grčke. Dakle, tu su bili prisutni i Vizantija, Mleci (duže od četiri veka, što se može prepoznati po samoj arhitekturi grada), a zatim i Francuzi, Turci i Rusi, ponovo Francuzi, pa pola veka Britanci, da bi na kraju, 21. maja 1864. Krf (sa ostalim Jonskim ostrvima) postao deo današnje Grčke.
Stari grad Krf je veoma lep, pastelnih boja, starovremenskih zgrada (i prilično oronulih fasada, čak i sa dosta grafita! - na sreću je grad Krf nedavno "dobio" zaštitu UNESCO-a i biće narednih godina vraćen u nekadašnje, lepše stanje) i čitavog spleta širokih i uskih ulica u kojima možete i da zalutate. Ali, na koju god stranu krenuli, pošto ste na ostrvu, kad tad morate da izbijete na more, a onda samo polako obalom do svog hotela. Ozbiljno, dok ne ovladate svim pravcima i sokacima Staroga grada, nije loše da uz sebe imate mapu (obično ih ima po hotelima, besplatno). U određenim delovima grada ni to nije neka garancija, jer na velikom broju ulica i ćoškova nije bilo tabli sa nazivom ulice... Ali dobro, nemojte da se plašite: Krf, naročito stari deo grada, nije tako veliki.
Kao i za vreme prethodnog boravka na Krfu (pre jedne decenije) ovde i dalje možete videti bezbroj šarenih radnjica i restorančića... Sada jedino ima uočljivo više (ako ih je ranije uopšte bilo) radnji sa rukotvorinama izrađenim od maslinovog drveta, a takođe možete naći gomile proizvoda od kumkvata, voća koje uspeva u Japanu i na Krfu (i još ponegde), (a možete ga inače kupiti i u Beogradu, po 1100 dinara kilogram). To je južno voće koje izgleda kao bonsai-pomorandža, i od kojeg se ovde prave likeri i slatko - i to upakovani u flaše neverovatnih oblika, od kojih su najsimpatičnije one u obliku kontura ostrva. Pare možete trošiti i na skuplje stvari, jer je Krf prepun zlatara, ali i radnji sa kožnim proizvodima, garderobom... Šoping vam ovde ne gine! Na raspolaganju vam je i radnjica sa majicama sa šaljivim natpisima, od kojih je jedan bio antologijski. Naime, na majici piše:
TO BE IS TO DO (Platon); TO DO IS TO BE (Socrat); DO BE DO BE DO (Sinatra)!
Krfom krstare gradski (ostrvski) autobusi; neki od većih hotela imaju i svoje sopstvene minibuse koji nekoliko puta na dan dovoze goste do grada Krfa. A kada ulazite kolima u Krf, odmah iza stare luke (nova tvrđava vam dođe sa desne strane) naići ćete na parking - što će vas koštati 3 evra (bez brojanja koliko sati ostajete). Vrlo je nezgodno kada je taj parking popunjen, pa krenete u grad Krf (u centar, novog dela grada) ne biste li našli mesto za vaš auto. Tu možete da uletite u ogromnu kolonu, da prođete ceo krug oko grada Krfa i da opet ne nađete parking. Za ovu situaciju nema rešenja (osim primene zonskog sistema parkiranja grada Beograda?), pa mogu samo da vam poželim puno sreće...
Moram da pomenem jednu, a i jedinu, neprijatnost za vreme ovoga letovanja, što, iz godine u godinu, izgleda postaje jedna lepa tradicija - opet nas je prodrmao zemljotres! Epicentar je bio negde između Krfa i Paksija (jonsko ostrvo, malo južnije od Krfa), i to skoro 6 Rihtera, ali, za divno čudo, bez vidljivih posledica po zgrade na Krfu (a ni po nas)Posle glavnog grada, druga destinacija na Krfu ka kojoj se turisti često upute je dvorac Ahilion, na južnom delu ostrva, nekih 15 kilometara udaljen od grada Krfa, a blizu gradića Benica (Benitses). Radi se o palati - letnjikovcu austrijske carice Elizabete, gde ćete videti lepe freske, divnu baštu, a u njoj džinovsku statuu Ahila - visoku čak 11,5 m i nešto manju, istog junaka, samo ranjenog, gde drugde nego u petu. Ova palata je za vreme Prvog svetskog rata bila pretvorena u francusku vojnu bolnicu, a kasnije je prešla u grčko vlasništvo. Ako ikako možete, obiđite Ahilion što ranije ujutru, jer ćete kasnije da uletite u veliku gužvu, parkiraćete kola vrlo daleko od dvorca i sve to će vam prilično pokvariti ukupni doživljaj. Kada se sa severa spuštate uz more putem ka Benici, negde na samom ulazu u mesto, sa desne strane, videćete Muzej školjki, zanimljivo mesto sa neverovatnim brojem izloženih školjki, morskih sunđera, rakova i jastoga, riba balona i drugih morskih stanovnika (ali upokojenih); za ovaj muzej kažu da je po veličini drugi u Evropi, a po kvalitetu eksponata - prvi. Otvoren je svih 7 dana, a za uspomenu možete kupiti neku od tropskih školjki ili pak narukvice i ogrlice od istog materijala, uglavnom - stvari koje ćete posle godinama premeštati sa police na policu. Ali važna je kupovina, obrt kapitala, a ionako su nekad davno školjke ponegde koristili umesto novca.
Kad smo već pošli na jug, da pomenemo još par stvari. Za razliku od drugih jonskih ostrva, ovde rivijera praktično nema kraja ni početka. Stalno iskrsavaju novi restorani, hoteli, mestašca, a usput, od grada Krfa ćete redom videti Peramu, pa zanimljiv Kajzerov most (restoran gde su kuhinja i stolovi razdvojeni auto-magistralom, te je verovatno stalno otvoren konkurs za kelnere), pomenutu Benicu i zatim Moraitiku i Mesongi (u poslednja dva mesta, a i u mnogim drugim, bile su smeštene srpske trupe za vreme boravka na Krfu). Sve su to mala mesta, gde su glavne ulice obično deo automobilske magistrale oko Krfa, i sa ne naročito lepim plažama - ali, kako to uvek biva, možda će neko upravo tu provesti najlepše dane letovanja ili naći svoju najlepšu plažu na Krfu. Od Moraitike glavni put zavija u brda, ka Vraganiotiki i zatim pored jezera Karisia put vodi ka Lefkimiju. Na zapadnoj strani ostrva, kada se prođe jezero, doći ćete do mesta i plaže Agios Georgios (Sv. Đorđe). To je veliki peščani zaliv, gde se možete kupati i u podnošljivoj gužvi, ukoliko peškir prostrete na delu plaže blizu centra Agios Georgiosa, ali možete biti i maltene sami ako krenete malo dalje ka jugu... Inače, ovde je primećeno dosta autobusa sa srpskim registracijama, i verujem da našim turistima ovde uopšte nije bilo loše. Plaža je među deset najlepših u celom Sredozemnom moru (šalim se; mada se taj opis može naći u prospektima za mnoge, mnoge plaže u Grčkoj); ali zbilja, pod nogama vam je pesak, tu je lagani, lagani ulaz u vodu, dugačak plićak... Još ako je more mirno - podrazumeva se višesatno kupanje. A i ako nije mirno...