Jedan pogled i jedan osmeh.. I jedno "Zdravo" koje pomera citav univerzum . Flashback i stari dobro znani osecaj pripadnosti.. Nekome ili necemu.. I intuitivni strah kao i neka jeza .. Drhtim i duva prolecni vetar te veceri u Beogradu i ja u tom zagrljaju..nesigurnom, neizvesnom.. kao i uvek, realno negativna i tako svoja, a tako tudja ..
Nikada nisam umela da definisem tu osobinu koju poseduju ljudi koji su umeli da jednom svojom recju razgrade sve moje osecaje.. i neutralisu ih.. Da zbog izvesnog osmeha se danima smejem ili placem.. Da mi skroje sudbinu i nacrtaju krug delovanja oko mene..
Pamtim neke letnje veceri , u kojima gore zvezda i ja sa njima.. Vedro gotovo uzareno nebo i osecaj da sam na krovu sveta.. Ali tu je blizu i litica, i mogucnost pada u ponor bez dna..
I ona beskonacna samoca u nekim kasnijim satima i strah koji osecam uvek kad imam nesto lepo. Da ce sve to nestati i da ce biti samo prolazno ko sto smo i mi kratkotrajni ..
I suza u krajicku oka i tamne oci koje svetle i u mraku..
Sijaju i samo vole nesposobne da se prepuste bilo cemu drugom ili da pripadaju nekoj drugoj prici. Bilo ona bajka kao ta ili ne..
Koza koja gori pod tim prstima.. Iskusnim i barsunastim dodirom i pokreti koji zbunjuju mozak i ubacaju u lavirint misli..
I opet jeza.. Sama a tvoja..
I ogromna teznja da ti se priblizim i budem blizu , najblize. Da mi tvoj glas kaze prvo 'dobro jutro' i da se ogledam u tvojim ocima.. I neki tup bol u stomaku kad sam pored tebe. Neki izvor sumnje u meni u sve to..
I gorak ukus u ustima posle nekih rasprava, nesporazuma, mimoilazenja..
I uzasan osecaj praznine..
Nikada nisam umela da definisem tu osobinu koju poseduju ljudi koji su umeli da jednom svojom recju razgrade sve moje osecaje.. i neutralisu ih.. Da zbog izvesnog osmeha se danima smejem ili placem.. Da mi skroje sudbinu i nacrtaju krug delovanja oko mene..
Pamtim neke letnje veceri , u kojima gore zvezda i ja sa njima.. Vedro gotovo uzareno nebo i osecaj da sam na krovu sveta.. Ali tu je blizu i litica, i mogucnost pada u ponor bez dna..
I ona beskonacna samoca u nekim kasnijim satima i strah koji osecam uvek kad imam nesto lepo. Da ce sve to nestati i da ce biti samo prolazno ko sto smo i mi kratkotrajni ..
I suza u krajicku oka i tamne oci koje svetle i u mraku..
Sijaju i samo vole nesposobne da se prepuste bilo cemu drugom ili da pripadaju nekoj drugoj prici. Bilo ona bajka kao ta ili ne..
Koza koja gori pod tim prstima.. Iskusnim i barsunastim dodirom i pokreti koji zbunjuju mozak i ubacaju u lavirint misli..
I opet jeza.. Sama a tvoja..
I ogromna teznja da ti se priblizim i budem blizu , najblize. Da mi tvoj glas kaze prvo 'dobro jutro' i da se ogledam u tvojim ocima.. I neki tup bol u stomaku kad sam pored tebe. Neki izvor sumnje u meni u sve to..
I gorak ukus u ustima posle nekih rasprava, nesporazuma, mimoilazenja..
I uzasan osecaj praznine..
