Словенски фундаментали

Ево један добар текст..са другог форума..
-----------------------------

Питање:
Какав је истински хришћански став према рату, и према “дужности убијања”. Како може хришћанин да почини убиство и у којим околностима?

Одговор:
Ово је врло сложено питање. Наравно, принцип је - не убити никога. И ја лично мислим да је исправан став не убити некога ко тебе напада, већ само онога ко напада неког другог, за кога сте ви одговорни, и који не може да се сам брани. Мислим да вам је дозвољено да одбраните ту особу, да сте обавезни да је одбраните. И стога, ако је то неопходно, убићете. То није прихватљиво, то није лепо, али ћете починити убиство, неизбежно. У супротном, допустићете да ваша мајка, или ваше дете, или неко други буде убијен, а ви ћете их убити тиме што их нисте бранили. Не убијате само оружјем и пуцањем, већ и ако допустите да неко буде убијен због ваше неактивности. То је једна од трагедија нашег постојања, да не можемо учинити оно што је исправно, јер постоје такве сложене ситуације у нашем животу. Али критеријум је увек - љубав. Заиста. Љубав ствара одговорност, а одговорност може чак водити, да тако драматично кажемо - и ка вашој личној вечној осуди - ради другога. То је оно што је Св. Павле написао Јерејима : “Радије бих био сам осуђен, само ако би то спасило моје Јевреје”. Значи, ако убијате, ви дефинитивно чините грех. А онда је то ствар Божије милости да просуди да ли ће рећи: “пошто си то учинио из љубави према неком другом, опраштам ти”, или не. То је проблем са етиком, морализмом: ви креирате принцип и онда обавезујете Бога да га се придржава. Тако, ваш принцип је да не убијете, или да убијете у извесним околностима, и онда Бог мора да вам опрости ако убијете под тим околностима. Али истина је да ви морате преузети ризик да будете вечно осуђени. За време рата за независност Грчке многи свештеници су се укључили у борбе, и убијали. Али када се рат завршио они су једноставно окачили свој епитрахиљ на зид рекавши ”Сада не могу да служим Литургију, јер сам убица”. Тако су признали да су под Божијом судом. Етика претендује да има одговоре на сва таква питања, али то није тачно. Само Бог зна по каквим критеријумима ће нам опростити или нас осудити.

vrlo zanimljiv tekst ko ga je napisao?

 

[Đole iz Bačku Palanku]

Već si ovo piso pod nickom koschei besmertnii.