Jesmo li svi smrde ?

Putovao sam danas. Naravno da sam zaspao. Gotovo da nisam osetio put.. GOTOVO ! ! ! Gotovo da nisam, kažem, jer sam ga u jednom trenutku itekako OSETIO ! Zabazdelo je kao nikada do sada. Neko je pozadi viknuo : Majstore, daj kesu ! - što je ovaj i učinio.. -Kome se povraća _ - upita majstor....
- Meni, jer užasno smrdi ! - reče neko.
- Daj da se svi izujemo .. - ironično reče neko drugi..
- Šta tebi večito nešto smeta ? - prekorio je gospodin svoju suprugu.
- Bole ga noge... - stade u odbranu supruga prvog smrdljivka...
- Jes, mene ne bole .. - reče neki deda..
- Ja ne mogu da naredim ali mogu da pustim ventilaciju - slegnu ramenima majstor..
- Aha, pa da pomremo od zime.. - dobaci neka gospođa
- Kako god hoćete..- odgovori majstor..
Niko reč ne izusti..
Hvala bogu autobus je ulazio u stanicu.. Dok sam se spremao za izlazak bacio sam kvarno pogled ka smrdi.. bezbrižno je grickao čips..
 
Kliknite za proširenje...
За себе би требао да "зна" или да сазна..................за остале само ако прође крај њих или остане са њима бар мало..зависи од перцепције........;)
 
Jao tek sam sada pronašao ovaj blog. Priča je zaista odlična.
Sada ću ja tebi da ispričam šta mi se desilo kada sam prvi put putovao šinobusom do Sombora. Osećao sam se kao u nekom Kusturicinom filmu. Kada smo prolazili pored šećerane u Crvenki, počnem ja da osećam užasan smrad. Gledam ja one ljude, oni ništa. Ja gledam po šinobusu da slučajno neko nije poneo možda neku kozu sa sobom, jer je to smrdelo na izmet.... Malo je falilo da izđem na prvoj stanici posle Crvenke. Mislio sam da ću se ugušiti.
Kada sam stigao u Sombor i ispričao prijateljima kako je smrdelo oni su umirali od smeha, i na kraju su mi objasnili da tako uvek smrdi kada se obrađuje šećerna repa u fabrici.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top