Iz velike gradske biblioteke gde su sve knjige o mom zivotu vadim jednu...
I opet sam u jezeru.. Vodeni put i samospoznaja..
Proslost....
Lagana igra zvezda u vedroj noci punog meseca... Hod po tananim mesecevim zracima i ispijanje prve jutarnje rose...Lagano njihanje okeana i odsaj sunca o morske talase...Umilna pesma cvrcka u toploj zvezdanoj noci...Sve je to blagostanje Boginjinog uma...
Ona uzdize, obrusava, privlaci i odbija, nadahnjuje i prazni, govori pa cuti, da bi odmah zatim igrala ples leptira na zalasku sunca. Tesko je shvatljiva, cesto neuhvatljiva i svaki pokusaj da se pronikne u njenu sustinu zavrsava se s penom talasa odbijenih o morske hridi. Nemoguce ju je precizno definisati bas kao i osecaj blazenstva, srece, ili pesnicko nadahnuce.
Zato nikad ne treba pitati sta je i zasto je to tako Boginja ljubavi uradila, jer ona je duboko utkana u nas, ona isuviše prozima sve nas, da bismo joj mogli iznaci sustinu. Previse razmisljanja je moze uplasiti kao malenu pticu, čiji nas divan poj uspavljuje, ili budi....
U burnoj reci, nakon velike kise plovila je na camcu nade - Ljubav. Pevala je radujuci se slobodi postojanja koja je cekala na drugoj obali, pevala je radujuci se strasti koja je cekala. I bila je sve blize i blize.
Vodila ju je Venera.. Boginja ljubavi kojoj je verovala ...
Vetar Dobrote bio je smiren, iskren. More Zivota je bilo mirno, zadovoljno. Nije zelelo pokvariti idilu putovanja kroz zrak vremena. Skoro je dosla na drugu obalu. Prelepa kosa se njihala na vetru koji odjednom prestade da bude ono sto je bio do tada, koji odjednom dobrotu pretvori u Nevolju koja vukla je camac srece prema ostrvu Tuge. Ne, ne sme Ljubav tamo ici, previse dugo je tamo bila. No ipak, more Zivota postade more Smrti, valovi postase glasnici kraja koji Ljubav odvedose na ostrvo Tuge ponovo. Njen camac nade istopio se u moru, a sloboda ostala na drugom kraju.
"Nikad necu stici tamo, na ostrvo Srece. Nikad necu osetiti slobodu postojanja, uvek cu biti zabranjena..."
Ponovo uzaludno gradila je camac nade. Ponovo je uzaludno skupljala svaki delic hrabrosti, jer nicega vise nije bilo. Prestala je misliti o putovanju nesudjenom, prestala se nadati da ce jednom krociti, makar na tren, na ostrvo Srece. Poslednje reci pre predaje:
"Samo jedan trenutak, samo jedan korak je dovoljan. Zelim samo osetiti sta je to biti slobodan, ne biti zabranjen...sve sto zelim jedan je trenutak."
Odjednom, na nebu se pojavi bela svetlost. Starac, sede kose, obucen u belo pridje Ljubavi. Rece joj:
"Prelepa devojko, ja sam Vreme. Tvoja snaga volje je pobedila sudbinu, tvoja snaga volje je utisala more Smrti i vetrove Nevolje...tvoja snaga volje ti poklonila trenutak na ostrvu Srece, samo ako si spremna na sve."
I onda, Ljubav je bila iznad ostrva Srece. U rukama Vremena je stajala i gledala lepotu pred sobom. Sve je bilo ispunjeno Verom, Uspehom, Nadom, Slobodom - svi stanovnici ostrva su imali sirok osmeh na usnama.
I bili beskrajno pozitivni. Boginja ce spoznati svoju sustinu.. Ljubav .. I pozitivnost...Mozda i spokoj.
"Samo na jedan trenutak zelim osetiti sta znaci bti tu pripadati necmu sto se ne zove Tuga. Smem li, samo jedan korak napraviti?"
"Smes, ali pod jednim uslovom..."
"Ucinicu bilo sta, uradicu sve samo za jedan trenutak srece. Samo recite"
"Stara legenda kaže da ako Ljubav jednog dana kroci na ostrvo Srece i pobedi vetrove Nevolje, da ako prepliva more Smrti, mora biti zarobljena u Vremenu. Mora se boriti protiv Vremena, protiv Zaborava u njemu, protiv Odustajanja, jer Vreme je tu da odnese sve, da donese Zaborav i nov početak. Ako pristanes na to, čeka te teska borba. Ako pristanes na to i uspes se boriti protiv svega tokom godine, imas pravo da jednom godišnje krocis na ostrvo Srece i doneses ljubavnu, jedinstvenu srecu ljudima. Ali upamti, samo jednom godisnje..."
"Prihvatam. Nema mi druge, sreca jednom mora doci. Boricu se protiv svega, donecu jedan sretni trenutak jer jedan je iskrenima dovoljan. Vreme je tu da mu se suprotstavim, Vreme je tu da pod snagom volje Ljubavi bude unisteno i da sreca zasija kao pobednicki pehar, bar na trenutak."
"Sama si odlucila, sad kroci po prvi put na ostrvo Srece i podji onda sa mnom... sama si izabrala svoju sudbinu."
I krocila je, osetila sta znaci pripadati necemu sto nije Tuga, naucila biti slobodna bar na trenutak. I od tada, Ljubav se bori protiv Vremena, Zaborava, Odustajanja...a samo ona iskrena i prezivi i oseti sjaj srece, a onda krene u nove bitke.
Sve to mlada Venus gleda sa strane I smeska se..
Pronasla je ljubav I srecu.. Jos samo da se prepusti….I nadje spokoj….
I opet sam u jezeru.. Vodeni put i samospoznaja..
Proslost....
Lagana igra zvezda u vedroj noci punog meseca... Hod po tananim mesecevim zracima i ispijanje prve jutarnje rose...Lagano njihanje okeana i odsaj sunca o morske talase...Umilna pesma cvrcka u toploj zvezdanoj noci...Sve je to blagostanje Boginjinog uma...
Ona uzdize, obrusava, privlaci i odbija, nadahnjuje i prazni, govori pa cuti, da bi odmah zatim igrala ples leptira na zalasku sunca. Tesko je shvatljiva, cesto neuhvatljiva i svaki pokusaj da se pronikne u njenu sustinu zavrsava se s penom talasa odbijenih o morske hridi. Nemoguce ju je precizno definisati bas kao i osecaj blazenstva, srece, ili pesnicko nadahnuce.
Zato nikad ne treba pitati sta je i zasto je to tako Boginja ljubavi uradila, jer ona je duboko utkana u nas, ona isuviše prozima sve nas, da bismo joj mogli iznaci sustinu. Previse razmisljanja je moze uplasiti kao malenu pticu, čiji nas divan poj uspavljuje, ili budi....
U burnoj reci, nakon velike kise plovila je na camcu nade - Ljubav. Pevala je radujuci se slobodi postojanja koja je cekala na drugoj obali, pevala je radujuci se strasti koja je cekala. I bila je sve blize i blize.
Vodila ju je Venera.. Boginja ljubavi kojoj je verovala ...
Vetar Dobrote bio je smiren, iskren. More Zivota je bilo mirno, zadovoljno. Nije zelelo pokvariti idilu putovanja kroz zrak vremena. Skoro je dosla na drugu obalu. Prelepa kosa se njihala na vetru koji odjednom prestade da bude ono sto je bio do tada, koji odjednom dobrotu pretvori u Nevolju koja vukla je camac srece prema ostrvu Tuge. Ne, ne sme Ljubav tamo ici, previse dugo je tamo bila. No ipak, more Zivota postade more Smrti, valovi postase glasnici kraja koji Ljubav odvedose na ostrvo Tuge ponovo. Njen camac nade istopio se u moru, a sloboda ostala na drugom kraju.
"Nikad necu stici tamo, na ostrvo Srece. Nikad necu osetiti slobodu postojanja, uvek cu biti zabranjena..."
Ponovo uzaludno gradila je camac nade. Ponovo je uzaludno skupljala svaki delic hrabrosti, jer nicega vise nije bilo. Prestala je misliti o putovanju nesudjenom, prestala se nadati da ce jednom krociti, makar na tren, na ostrvo Srece. Poslednje reci pre predaje:
"Samo jedan trenutak, samo jedan korak je dovoljan. Zelim samo osetiti sta je to biti slobodan, ne biti zabranjen...sve sto zelim jedan je trenutak."
Odjednom, na nebu se pojavi bela svetlost. Starac, sede kose, obucen u belo pridje Ljubavi. Rece joj:
"Prelepa devojko, ja sam Vreme. Tvoja snaga volje je pobedila sudbinu, tvoja snaga volje je utisala more Smrti i vetrove Nevolje...tvoja snaga volje ti poklonila trenutak na ostrvu Srece, samo ako si spremna na sve."
I onda, Ljubav je bila iznad ostrva Srece. U rukama Vremena je stajala i gledala lepotu pred sobom. Sve je bilo ispunjeno Verom, Uspehom, Nadom, Slobodom - svi stanovnici ostrva su imali sirok osmeh na usnama.
I bili beskrajno pozitivni. Boginja ce spoznati svoju sustinu.. Ljubav .. I pozitivnost...Mozda i spokoj.
"Samo na jedan trenutak zelim osetiti sta znaci bti tu pripadati necmu sto se ne zove Tuga. Smem li, samo jedan korak napraviti?"
"Smes, ali pod jednim uslovom..."
"Ucinicu bilo sta, uradicu sve samo za jedan trenutak srece. Samo recite"
"Stara legenda kaže da ako Ljubav jednog dana kroci na ostrvo Srece i pobedi vetrove Nevolje, da ako prepliva more Smrti, mora biti zarobljena u Vremenu. Mora se boriti protiv Vremena, protiv Zaborava u njemu, protiv Odustajanja, jer Vreme je tu da odnese sve, da donese Zaborav i nov početak. Ako pristanes na to, čeka te teska borba. Ako pristanes na to i uspes se boriti protiv svega tokom godine, imas pravo da jednom godišnje krocis na ostrvo Srece i doneses ljubavnu, jedinstvenu srecu ljudima. Ali upamti, samo jednom godisnje..."
"Prihvatam. Nema mi druge, sreca jednom mora doci. Boricu se protiv svega, donecu jedan sretni trenutak jer jedan je iskrenima dovoljan. Vreme je tu da mu se suprotstavim, Vreme je tu da pod snagom volje Ljubavi bude unisteno i da sreca zasija kao pobednicki pehar, bar na trenutak."
"Sama si odlucila, sad kroci po prvi put na ostrvo Srece i podji onda sa mnom... sama si izabrala svoju sudbinu."
I krocila je, osetila sta znaci pripadati necemu sto nije Tuga, naucila biti slobodna bar na trenutak. I od tada, Ljubav se bori protiv Vremena, Zaborava, Odustajanja...a samo ona iskrena i prezivi i oseti sjaj srece, a onda krene u nove bitke.
Sve to mlada Venus gleda sa strane I smeska se..
Pronasla je ljubav I srecu.. Jos samo da se prepusti….I nadje spokoj….