Ona trosi moje strpljenje,
kao da sam ga kupio na buvljaku.
Ja nemam kameni zrvanj
u stomaku,
da gutam svaku njenu zvaku.
Ona sa mozgom leptira
rasteze patrljke mojih nerava,
i kao u cirkuskoj satri
seta po tankoj zici
i pravi svoje akrobacije.
Zar treba da joj se smejem,
da joj aplaudiram,
ocekuje li ovacije?
Sta ja da radim,
dok ona tera svoje zelje,
i od nasih prijatelja
pravi moje neprijatelje?
Da joj verujem slepo,
vezan sa nasa obecanja
i da masem repom.
Da budem tu i cekam na nju,
dok je to ne prodje
i gajim iluziju o nama.
A sta je sa mojim zeljama?
Dok ona naokolo skita
i za nase snove i ne pita,
ja gubim volju
kao u minskom polju,
kao da sam poljubio zolju.
Zar treba da se divim
njenom nezrelom daru,
dok na moje oci
kida tanane strune
gorkog dinamita pune.
Njeni me hirovi
na samoubistva inspirisu.
Ne nije ona crveno slovo u kalendaru.
Ne pusta ona kisu.
Zar treba da joj se klanjam,
dok ona svoje zelje zivi,
a ja svoje sanjam.
kao da sam ga kupio na buvljaku.
Ja nemam kameni zrvanj
u stomaku,
da gutam svaku njenu zvaku.
Ona sa mozgom leptira
rasteze patrljke mojih nerava,
i kao u cirkuskoj satri
seta po tankoj zici
i pravi svoje akrobacije.
Zar treba da joj se smejem,
da joj aplaudiram,
ocekuje li ovacije?
Sta ja da radim,
dok ona tera svoje zelje,
i od nasih prijatelja
pravi moje neprijatelje?
Da joj verujem slepo,
vezan sa nasa obecanja
i da masem repom.
Da budem tu i cekam na nju,
dok je to ne prodje
i gajim iluziju o nama.
A sta je sa mojim zeljama?
Dok ona naokolo skita
i za nase snove i ne pita,
ja gubim volju
kao u minskom polju,
kao da sam poljubio zolju.
Zar treba da se divim
njenom nezrelom daru,
dok na moje oci
kida tanane strune
gorkog dinamita pune.
Njeni me hirovi
na samoubistva inspirisu.
Ne nije ona crveno slovo u kalendaru.
Ne pusta ona kisu.
Zar treba da joj se klanjam,
dok ona svoje zelje zivi,
a ja svoje sanjam.
